Problemi sa alergenima mogu da dovedu i do astme, upale sinusa, pojave polipa u nosu, konjunktivitisa… Tegobe se vraćaju čim pacijent prestane da pije antihistaminike.
BEZ obzira na to da li je reč o alergiji na prašinu i grinje, polene biljaka, životinjske dlake ili perje, nevolje su iste: svrab, curenje i zapušenost nosa, kijanje i suzenje očiju. A, osnovno pitanje koje ovi pacijenti postavljaju jeste da li alergijski rinitis treba da se leči?
Svakako da i alergijska upala gornjih disajnih puteva treba da se leči, jer dugotrajne i višegodišnje tegobe mogu da uzrokuju oboljevanje od astme, upale sinusa, pojave polipa u nosu, konjunktivitisa – kaže docent dr Vesna Tomić Spirić, specijalista alergologije i imunologije Kliničkog centra Srbije. – U lečenju alergijskog rinitisa najčešće se upotrebljavaju lekovi iz grupe antihistaminika, nazalni kortikosteroidi i imunoterapija.
Profesor dr Branimir Nestorović sa Klinike za pulmologiju i alergologiju Univerzitetske dečje klinike, kaže da je nevolja kod primene antihistaminika ta što se simptomi vraćaju čim pacijent prestane da ih pije, što bi značilo da ova terapija treba da se uzima neprestano.
S druge strane, opšte je poznato da dugotrajna upotreba lekova iz grupe kortikosteroida ima svoje neželjene efekete – upozorava prof. Nestorović.
Zato se pribegava alternativnim metodama lečenja.
AKUPUNKTURA I HOMEOPATIJA
Od alternativnih metoda lečenja prof. Nestorović ističe homeopatiju i akupunkturu:
Studije su pokazale da neki homeopatski lekovi daju odlične rezultate u lečenju alergijskog rinitisa. Akupunktura, takođe, može da pomogne, ali u jednoj seansi ne bi trebalo da se stimulišu više od tri akupunkturne tačke.
Dobre rezultate, kaže naš sagovornik, daju i preparati na bazi celuloze koji se stavljaju u nos i prave mehaničku prepreku prodiranju alergena.
