Autoimuna bolest

Autoimuna bolest nastaje kao posledica gubitka imunološke tolerancije organizma na sopstvene antigene.Radi se o bolestima kod kojih sam organizam napada vlastite ćelije, tkiva i organe (organizam napada sam sebe).Patogenezu i kliničku sliku bolesti odrdjuje vlastiti antigen, koji je napadnut.Neke osobe imaju genetsku predispoziciju da obole od autoimunih bolesti, ali nisu samo geni odgovorni za nastanak oboljenja, tu utiče i način života, različite infekcije mogu biti okidači za nastanak bolesti, kao virusi, bakterije, gljivice, paraziti, toksini u namirnicama, nuspojave lekova, zagadjenosti okoline.U razvoju bolesti utiče i crevna disbioza, alergeni, stres, loša ishrana, nedostatak vitamina i minerala.Količina štetnih agensa se gomilaju u organizmu već počev od rodjenja, hemikalije, pesticidi, ftalati, dioksin, teflon, živa i teški metali.Amalgamske plombe mogu uticati na bolest.Pušenje je značajan faktor rizika.
Danas medicina može da uradi po pitanju autoimunih bolesti da deluje imunosupresivno da prikoči preteranu autodestruktivnost organizma.Poboljšanjem dijagnostike i lečenja, preživljavanje je produženo, pa sad oboleli mogu da dožive duboku starost.Postoji mogućnost da osoba godinama ima antitela u krvi kao marker autoimune bolesti, medjutim bolest klinički se ne manifestuje.Bolest može da se pogodi čitav niz organa, kao što se dešava u sistemskim bolestima vezivnog tkiva, tako nastaje sistemski eritemski lupus ili reumatoidni artritis, sistemska skleroza.Autoimuna bolest može biti sa benignom tokom, može da se dijagnostifikuje posle više godina ili se bolest brzo napreduje, pa se simptomatoligija odmah manifestuje.
Simptomatologija:
Javlja se malaksalost, povišena ili visoka telesna temperatura, bolovi u zglobovima, ranice u ustima, opadanje kose, slab apetit, gubitak telesne težine, opšta slabost, simptomi se vezuju za zglobove, mišiće, vezivnog tkiva, endokrine žlezde, bubrege, pluća, krvne sudove, jetra, štitnjače i promene u kompletnoj krvnoj slici.
Dijagnoza:
Postavljanje tačne dijagnoze vrlo je komplikovana, postavlja se sa raznim kliničkim i laboratorijskim, imunološkim testovima zatim antinuklearni test antitela, test autoantitela, KKS, CRP, testiranje nivoa SE i UZ, NMR po organima.
Veliki broj ljudi ima neotkrivenu imunoglobulin  (igG4), povezanu bolest koja ako se ne leči vremenom može da dovede do teškog oštećenja vitalnih organa.U pitanju je sistemska bolest koji može da zahvata gotovo sve organe.Važno je što ranije otkriti u usporiti tok bolesti a za terapiju se koriste antiinflamatorni lekovi i kortikosteroidi.
Autoimune bolesti se mogu podeliti na: organ-specifične, i organ-nespecifične.U prvom slučaju je napadnut jedan organ kao multipla skleroza napada mozak, ulcerozni kolititis i Kronova bolest napada creva, autoimunski hepatitis napada jetru.U drugom slučaju imunološki sistem napada ćelije vezivnog tkiva koji se nalazi u bilo kom organu, bolesti vezivnog tkiva koji spadaju u domen reumatologije, jer su zglobovi na udarnom mestu imunološkog sistema.
Bolest može da pogodi čitav niz organa što se dešava u sistemskim bolestima vezivnog tkiva.Tako nastaje sistemski eritemski lupus ili reumatoidni artritis, sistemska skleroza.Nije retkost da se kod jednog pacijenta razvije više autoimunih bolesti pa se u sistemskom lupusu pronadju i Hašimoto tireoiditis ili primarna bilijarna ciroza jetre.
Najčešće se javljaju sledeće autoimune bolesti:
*reumatoidni artritis-zapaljenje zglobova i okolnih tkiva
*celijakija tankog creva reakcija na gluten izaziva oštećenje sluznice
*sistemski eritemski lupus utiče na kožu, zglobove, bubrege, mozak i druge organe
*psorijaza stanje kože koji izaziva iritaciju, crvenilo kožne promene koje se ljušte
*vitiligo bele fleke na koži izazvane gubitkom pigmenta
*skleroderma bolest vezivnog tkiva izaziva promene u koži, krvnim sudovima, mišićima i unutrešnjim organima
*Hašimoto bolest zapaljenje štitaste žlezde
*dijabetes Tip1-destrukcija ćelija koje proizvode insulin u pankreasu
*Gravesova bolest-preaktivna štitasta žlezda
*Adisonova bolest-insuficijencija nadbubrežnih hormona
*Sjogrenov sindrom-uništava žlezde koje proizvode suze i pljuvačku, uzrokujući suve oči i usta a može da utiče na pluća i bubrege
*Multipla skeroza-napada mozak-hronično oboljenje CNS-a
Terapija:
Ne postoji terapija za potpuno izlečenje autoimunih bolesti daje se simptomatska terapija, kortizonska i imunosupresivna.Omega3 i Omega6 masne kiseline su važni u borbi protiv bolesti.Vitamin D je kritična karika povezana sa autoimunim bolestima.Antioksidanti, vitamin C, E, beta karoten, proantocijadinini, koenzim Q10, selen i razni suplementi.
Medicinske intervencije za lečenje autoimunih bolesti:
-imunosupresivni lekovi
-lekovi protiv bolova
-antiinflamatorni lekovi naročito ako su pogodjeni zglobovi
-hormonska terapija po potrebi
-fizikalna terapija
-transfuzija krvi ako je ugrožena osoba
Od alternativnih terapija za auotoimuna bolest upotrebljavaju lekovita bilja, detoksikacija organizma, akupunktura, hipnoza, krioprotetika.
Kod autoimune bolesti preduzeti sledeće korake:
Konzumiranje zdrave hrane i vode, redovno vežbanje, boravak na suncu i na svežem vazduhu, kvalitetno spavanje.Uzimanje nutrijenata i suplemenata.Masne kiseline, probiotike, vitamine i minerale.
Ishrana je važna kod autoimunih bolesti.Preporučuje se tzv „autoimuna dijeta“, integralne žitarice, lisnato zeleno povrće, voće nižeg glikemijskog indeksa, semenke, fermentisane namirnice, prirodni začini, biljni čajevi, maslinovo ulje.Izbegavati proizvode koje sadrže gluten jer mogu delovati upalno iizazvati reakcije imuniteta.Vrlo su korisni začini djumbir, kurkuma.Od povrća crni i beli luk cvekla, paradajz, paprika, kupus.