Stranica 261

Da li se alergija nasledjuje

Većina alergologa smatra da je neotpornost na ovu vrstu oboljenja pre nego samo alergijsko oboljenje, nasledna. To znači da će dete čiji su otac ili majka alergični biti podložnije alergijskim oboljenjima,nego dete gde u porodici nema slučejeve alergije. Deca nisu naklonjeni istoj vrsti alergije kao njihovi roditelji. Neka vrsta alergije mogu biti sezonskog karaktera. Većina polenskih alergija nastupaju na proleće ili za vreme leta,kada se trave, korovi,cveće stvaraju polen.Zato ne postoji nikakvo sezonsko ograničenje alergije na hranu,životinjsku dlaku,perje,lekove,vakcine kućnu prašinu.

Alergije

Šta su poleni?

Većina alergologa smatra da je neotpornost na ovu vrstu oboljenja pre nego samo alergijsko oboljenje, nasledna. To znači da će dete čiji su otac ili majka alergični biti podložnije alergijskim oboljenjima,nego dete gde u porodici nema slučajeve alergije. Deca nisu naklonjena istoj vrsti alergije kao njihovi roditelji. Neka vrsta alergije mogu biti sezonskog karaktera. Većina polenskih alergija nastupaju na proleće ili za vreme leta,kada se trave, korovi,cveće stvaraju polen.Zato ne postoji nikakvo sezonsko ograničenje alergije na hranu,životinjsku dlaku,perje,lekove,vakcine kućnu prašinu.

Zatvor

0

Nije retka pojava da odojče na prirodnoj ishrani pokazuje sklonost k zatvoru.
Ponekad se dešava da posle dvodnevnog ili trodnevnog izostanka stolice dodje do nakupljanja gasova u crevima, te trbuh ostane napet i javljaju se bolovi.Tada beba bude razdražljiva.Uzroci zatvora na prirodnoj ishrani najčešće su: mlitavost tbušnih mišića,podhranjenost ili gladovanje odojčeta.Ovo stanje može biti praćena temperaturom. Treba ispitati uzroke i otkloniti što pre.Od koristi je da se svakodnevno izvodi laka masaža trbušnih mišića.Upotreba sredstava za čišćenje je neumesna.Naročito je negativna upotreba klizme za čišćenje.Odojče se navikne da stolicu dobije samo na taj način.Ako odojčetu ne pokazuje nikakve smetnje može se pričekati slobodno 2-3 dana ako je na prirodnoj ishrani.Veoma je dobro na prazan želudac dati mlak bebi čaj sa 2-3 kaf.kaš. šećera,pa dati da sisa.Sasvim na kraju kada nemamo druge mogućnosti staviti čepiće od glicerina u čmar.Beba koja dobro spava,sisa i uredno prazni creva je zadovoljna, nasmejana i dobro raspoložena.

Proliv

0

Odojče na prirodnoj ishrani ima obično 1-2 stolice dnevno. Stolice su homogenog izgleda a boja žuta nekad zelena.Pražnjenje stolica se zbiva u vezi s podojom,tako da broj stolica približno odgovara broju podoja.Karakteristično je za ovaj proliv da kod odojčeta ne primećuje se nikakve promene,koje bi upućivale da pomislimo da je dete bolesno.Baš naprotiv odojče pokazuje znake zdravlja i dobrog napredovanja.Ovakav proliv se naziva prandijalni (obed,obrok) jer se stolica ljavlja za vreme ili posle podoja.
Kod osetljive odojčadi samo sisanje prouzrokuje pojačanu crevnu peristaltiku, te nastaje pražnjenje stolice.
Prandijalni proliv traje obično nekoliko nedelja,i prestaje bez ikakvog lečenja.
Velika je greška ako se ovaj proliv leči ili prekid dojenja pa čak i dijeta.
Drugi tip proliva na prirodnoj ishrani je proliv usled gladovanja.Stolica ima tipičan izgled jak miris (stolica gladi).Odojčetu treba obezbediti veći unos majčinog mleka ili preći na dvovrsnu ishranu.
Šta prouzrokuje proliv kod novorodjenčeta?
-Pogrešan način pripreme formule
-Suviše ugljenih hidrata
-Alergičnost na kravlje mleko
-Uvodjenje nove hrane koja nadražuje
-Suvišne količine laksativne hrane
-Infekcija u intestinalnom traktu
-Infekcija u drugim područjima tela.
Proliv može da bude veoma kratkotrajan a može i da potraje duže i da bude znak ozbiljnijeg opšteg oboljenja.
Postupak kod proliva je sledeća:
Preskočiti jedan ili dva obroka, da bi se intestinalni trakt deteta odmorio.
Dati detetu samo prokuvanu vodu ili slab čaj, dok se ne nastavimo sa ishranom.
Ishranu nastaviti sa manje ugljenih hidrata i masti.
Dodati u ishrani deteta pirinač skuvan u vodi sa vrlo malo soli.Pirinač raskuvati tzv.Pirinčani sluz pa pre obroka dati 5-10 ka.kaš.sluzi u zavisnosti od uzrasta deteta.
Raznu lekovitu terapiju samo lekar-pedijatar može da prepiše uz stalnu lekarsku kontrolu.
Veoma je važno unos tečnosti i minerala-voda.U doba novorodjenčeta prokuvana voda čaj a kasnije voda za piće.Lečenje treba preuzeti što ranije pre će doći do ozdravljenja.

Akutne infektivne bolesti sa epidemiologijom

0

Životinje kao izvor infekcije

Bolest koji se prenose na ljude sa obolelih životinja ili njihovih ostataka(vuna,koža ,meso,rogovi), nazivaju se zoonoze.Tu spada antraks,lisa.Uzročnici dospevaju u spoljnu sredinu na različite načine.
-Preko respiratornog trakta Flüge-ovim kaplicama, kašljem, kijanjem.
-Preko digestivnog trakta,stolicom
-Preko kože, sluzokože
-Preko urinarnog trakta, mokraćom
Ulazna vrata za patogene klice u čovečjem organizmu su organi za disanje,organi za varenje,koža i sluzokoža.
Klinički tok akutnih infektivnih bolesti može se podeliti na 6 perioda.
-Inkubacija
-Prodromalni period
-Period uspona bolesti (inkrementni stadijum)
-Period vrhunca bolesti (stadijum akmis)
-period povlačenja bolesti (dekrementni stadijum)
-Peiod oporavka (rekonvalescencija)
Bolest ne nastaje odmah posle infekcije,već mora da prodje duže ili kraće vreme do pojave prvih znakova oboljenja.Vreme od ulazka uzročnika u čovečji organizam pa do pojave znakova oboljenja naziva se inkubacijom.Prodromalni period se javlja posele inkubacije.Načešći simptomi su:povećenje temperature,opšta slabost,bolovi u mšićima,gubitak apetita,na osnovu njih ne može se postaviti dijagnoza bolesti.Period uspona bolesti se naziva sa pojavom većeg broja simptoma.Kod perioda vrhunca bolesti bolest pokazuje svoju karakterističnu sliku (trbušni tyfus). U periodu povlačenja bolesti simptomi postepeno se povlače i dolazi do poboljšanja.U periodu oporavke svi simptomi nestanu i traje sve dok oslabljeni organizam ne povrati izgubljenu snagu, i ne dodje u stanje pre bolesti.

Način poljavljivanja infektivnih bolesti

0

Način poljavljivanja infektivnih bolestiAkutne infektivne bolesti se mogu pojaviti: sporadično,epidemično,endemično,i pandemično.Sporadičnost je pojava neke akutne infektivne bolesti samo kod pojedinca.Epidemija je pojava jedne zarazne bolesti za kratko vreme u jednom prostranstvu,kod većeg broja obolelih.Endemija je stalna pojava jedne zarazne bolesti u jenom području,ali kod menjeg broja osoba.Pandemija je naglo širenje jedne zarazne bolesti,koja se velikom brzinom prenosi preko država i kontinenta sa osobe na osobu.
Prouzrokovači akutnih infektivnih bolesti su:
bakterije,virusi,rikecije,paraziti (protozoe)
Da bi došlo do pojave neke infektivne bolesti,potebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi,tj.da postoji:
1 izvor infekcije
2 put prenošenja i širenja infekcije
3 ulazno mesto uzročnika u organizam
4 patogena klica
5 osetljivost (dispozicija) organizma.
To se sprovodi lančano i ovaj čin se zove Voglarikov lanac.
Izvor infekcije mogu da budu i čovek i životinja.Čovek kao izvor infekcije mogu biti bolesnici u inkubaciji,zatim bolesnici u toku oboljenja. U toku bolesti bolesnici sadrže najveći broj klica u svom organizmu iz koga se raznose uzročnike preko stolice,ispljuvkom,mokraćom itd.
Bolesnici sa netipičnih kliničkih oblika isto mogu širiti bolest.Kliconoše su oni bolesnici koji su kliničko ozdravljene od neke zarazne bolesti, a ne znači i nestajanje uzročnika iz obolelog organizma.Posle preležane bolesti,čovek može još dugo da izlučuje patogene klice iz svog organizma, koji su sposobne da izazovu infektivno oboljenje. Ako izlučivanje traje dugo mesecima, godinama po ozdravljenju onda je to hronično-trajno kliconoštvo (typhus abdominalis).Ako traje kratko vreme onda je to privremeno ili akutno kliconoštvo (scarlatina) zdrav čovek može da postane kliconoša ako dodje u dodir sa obolelim osobama ili kliconošama.To se zove (kontaktna kliconoša).

Definicija akutnih infektivnih bolesti

0

Akutne infektivne bolesti su grupa oboljenja,koja nastaju pod uticajem mikroorganizama ili njihovih izlučevina,toksina,i prenosi se sa čoveka na čoveka, ili sa obolelih životinja na čoveka a odlikuju se:
-karaktrističnim anamnestičko epidemiološkim podacima
-karakterističnom simptomatologijom i evoluciom bolesti
-karakerističnim anatomo-patološkim promenama
-nastajanjem imuniteta
Infekcija prodor mikroorganizama u čovečji organizam može da dovede do slabije reakcije organizma,tako da prolazi bez simptoma-infekcija ostaje neprimetna(inaparentna)
U drugim slučajevima infekcija klicama dovodi do jače reakcije napadnutog organizma, i manifestuje se objektivnim i subjektivnim znacima,tj.govori se o klinički manifestnoj infektivnoj bolesti.
Infekcija predstavlja prodiranje patogenih mikroorganizama u čovečji organizam a ulazna vrata su:
-sluzokoža respiratornih organa( Fligeove kapljice,vazduh,prašina,)
-sluzokoža digestivnog pribora (zagadjene ruke,hrana,voda)
-povreda na koži i sluzokoži (tetanus)
Postoji različita ulazna mesta, i putevi širenja uzročnika u organizmu
-per continuitatem
-limfnim
-krvnim
-nervnim putem
Prodiranje bakterija u krvotok naziva se bakterijemija,a nadiranje virusa,viremija a nadiranje toksina naziva se toksemija.Sve infektivne bolesti prema svome toku može se podeliti na
1.akutne ili -2.hronične bolesti.Akutne infektivne bolesti pojavljuju naglo i brzo se razvijaju(Šarlah). Hronične infektivne bolesti se razvijaju postepeno,dugo traju pa čak i godinama(tuberkuloza,lues).

Kliničke karakteristike infektivnih bolesti

0

Akutne infektivne bolesti odlikuju se u kliničkom pogledu svojom posebnom simptomatologijom, i evolucijom.Postoje različite subjektivne i objektivne simptomi. Neki od njih su zajednički skoro za sve infektivne bolesti,jer su znak opšte infekcije i nazivaju se opštim simptomima, infektivne bolesti dok su druge karakteristični samo za posedine infektivne bolesti i nazivaju se specifičnim simptomima. Opšti simptomi su posledica dejstva,živih mikroorganizama ili njihovih toksina na organizam u celini a to su:Poremećaj opšteg stanja, tempratura,obložen jezik, poremećaj kardiovaskularnog aparata, herpes febrilis,promene u krvi i mokraći i drugo. Poremećaj opšteg stanja se ispoljava čitavim nizom subjetivnih simptoma: opšta malaksalost,bezvoljnost, poremećaj sna,pospanost, glavobolja, bolovi u mišićima, gubitak apetita itd.
Temperatura je najčešći simptom infektivnih bolesti, ali nije specifičan, jer se poljavljuje i kod drugih oboljenja.Temperatura se ljavlja kao posledica poremećaja funkcije centra za termoregulaciju, usled dejstva pirogenih supstancija nastalih iz raspalih bakterija. Povećana temperatura subjektivno se manifestuje osećanjem toplote, ili hladnoće a ponekad i znojenjem. Objektivno povišenjem temperature, zažarenim licem, ubrzanim disanjem i toplom kožom a često i ubrzanim pulsom. Neke infektivne bolesti odlikuju se visokom temperaturom i preko 40 celziusovih stepeni i zovu se hiperpiretične temperature. Visina temperature zavisi od:
-uzrasta bolesnika,konstitucije, od imunobiološkog stanja. Prema dnevnom kretanju temperature mogu da budu:
-Febris continua,visoka temperatura gde su razlike u toku dana 1 celziusovih stepeni
-Febris remitens ako su razlike u toku dana veće od 1 stepen
-Febris intrenitens ako temperatura u toku dana pada na normalu a oscilacije prelaze 2 stepen.

Dijagnoza akutnih infektivnih bolesti

0

Rana dijagnoza jedan je od bitnih faktora u prognozi akutnih infektivnih bolesti. Ona se postavlja na osnovu simptomatologije, epidemioloških podataka i potvrdjuje se laboratorijski uglavnom izolacijom uzročnika,raznim seroloskim reakcijama. Epidemiološki podaci imaju veliki značaj u dijagnozi akutnih infektivnih bolesti. Podaci u mestu i uslovima stanovanja, zanimanje, kontakt sa infektivnim bolesnicima, kontakt sa obolelim domaćim životinjama,ubod insekata i mnogo što šta mogu nama pomoći u odredjivanju prave prirode bolesti.

Lečenje akutnih infektivnih bolesti

0

U lečenju akutnih infektivnih bolesti, primenjuje se antibakterijska, antitoksična, simptomatska terapija uz higijenski-dijetetski režim.Ishrana bolesnika obolelih od infektivnih bolesti predstavlja važan deo terapije. Ishrana je individualna i zavisi od samog oboljenja, od telesne težine. Ishrana treba da sadrži osnovne elemente kao i kod zdravih:Ugljene hidrate, proteine, masti, soli, vode, i vitamine koji moraju da budu adaptirani prema dotičnoj bolesti. Važno je, da kalorične vrednosti budu zadovoljene, jer je za vreme povećanja temperature kalorična potrošnja veća za 100-200 cal. od normale.Ishrana može da se podeli u tri stadijuma. Prvi stadijum ishrane se bazira na principu relativnog odmora digestivnog trakta mali, česti obroci, tečne hrane, male kalorične vrednosti (mleko, jaja,voćni sokovi.) Voda je neophodna za vreme febrilnih perioda, stim se smanjuje gubitak tečnosti. Daje se u raznim vidovima kao limunada,voćni sokovi, razne supe, itd. Mleko je na prvom mestu u ishrani, lako se vari i ima kompletne sastojke hrane. Drugi stadijum ishrane je takozvana kontinuirana ishrana tu se kaloričnost povećava, princip relativnog crevnog odmora se održava. Ova dijeta se primenjuje za sve vreme febrilnosti.Treći stadijum ishrane se primenjuje kod rekonvalescenciji. Sadrži velike kalorične ,proteinske, vitaminske vrednosti.