Stranica 262

Grip Influenza

Grip je akutno, infektivno i vrlo kontagiozno virusno obolenje, epidemičnog a ponekad i pandemičnog karaktera.Klinički se ispoljava kratkotrajnim febrilnim stanjem, simptomima opšte infekcije i sa slabim kataralnim promenama gornjih disajnih organa.
Postoji tri različita imunobiološki nezavisna grupa a to je:
Virus A, virus B, virus C. izmedju njih ne postoji unakrsni imunitet. Grip se prenosi kapljičnom infekcijom tzv. Fligeovih kapljica i vrlo brzo može da inficira ogroman broj ljudi.
Postoji dve faze bolesti:
– virusna, koja dominira u početku bolesti,
– bakterijska kasnije se javlja -serozni respiratorni sekret pretvara se u purulentni a u težim slučajevima sa pojavom Otitis medija, sinusitis, pneumonija .
Bolest počinje naglo, visokom temperaturom, malaksalošću, drhtavicom, bolovi u mišićima, kašalj, kijavica. Krajnici su uvećani. Konjuktive su hiperemični. Nos i usna -sluzokoža crvene. U početku bolesti često se vidja i krvarenje iz nosa ( epistaksis). Srčana radnja je poremećena tahikardična. U početku bolesti broj leukocita je povećana a kasnije smanjen.
Klinički oblik je različit:
– kataralni oblik jkada kliničkom slikom predominiraju kataralni simptomi od strane respiratornog trakta.
– želudačno, crevni oblik koji počinje gubitkom apetita, povraćanjem, prolivom temperaturom.
– nervni oblik, pored povećane temprature, i kataralnih promena, jakom glavoboljom i ukočenim vratom.
– munjeviti oblik kada klinička slika nagao iza nekoliko časova usmrti bolesnika tzv.
(grippus siderans)
Grip može da uslovi veliki broj komlikacije jer na virusnu infekciju respiratornog trakta često nadovezuju i sekundarne bakterijske infekcije, najčešće komplikacije su:
– otitis medija i sinusitis. Blagovremena primena antibiotika uslovljava dobru prognozu.
– pneumonija je najteža komplikacija, može da se javi u toku bolesti ili kasnije u fazi oporavka tzv. postgripozna pneumonija.
Lečenje je simptomatsko i sastoji se u davanju lekova za smanjenje temperature i kašlja.
ANTIBIOTICI nemaju nikakvog dejstva, pa ih ne treba ni davati, osim kod udruženih infekcija ili bakterijskih komplikacija.Predominira davanje puno tečnosti i davanje C-vitamina.

Kijavica

Kijavica predstavlja najčešću i praktično najvažniju smetnju sisanju.Disanje kroz nos je ometano,jer je nos zapušen sekretom.Stoga je odojče prisiljeno da često ispušta bradavicu, da bi moglo da diše kroz usta.Pri tome se brže zamara i efekat sisanja je slab.Takodje postoji i veća opasnost od povrede bradavica.Pre nego što se odojče stavi na grudi neophodno je da se nos dobro očisti (sa štapićima za nos i uši).Zatim ukapavati fiziološki rastvor u oba nosdrva 1-2 kapi.Kada beba napuni godinu dana, može se ukapavati i ephedrin kapi za nos,pomoću kojih se smanjuje otok nosne sluzokože i obezbedi disanje kroz nos.Kada beba ima kijavicu,i traje više od 3-5 dana,treba kontrolisati telesnu temperaturu, po potrebi svećice (čepiće)za temperaturu, više tečnosti to jest čaja,limuna u čaj, ili prokuvanu vodu u zavisnosti koliko je beba stara.
Nikako ne davati antibiotike na svoju ruku bez konsultacije sa lekarom.

Uvećanje krajnika (hypertrophia tonsillarum)

0

Hipertrofija (uvećanje) krajnika može da se razvije kao posledica hroničnih zapaljenja i vidja se ,naročito kod dece koja pokazuju znake limfne dijateze.Naročito je karakteristična slika kad je uvećan nepčani krajnik.Dete diše kroz usta, naročito noću.Nos je mali i uzan.Usta su stalno otvorena,te dete daje utisak intelektualne zaostalosti.Ova je posledica slabijeg sluha, koji proističe iz pritiska povećanog krajnika na otvor
Eyustahijeve tube.Povećan nepčani krajnik treba što pre ukloniti operaciom, ukoliko predstavlja opasnost po zdravlje ili ako je ispunjen gnojem.Predhodno treba pokušati boravak na moru i poboljšavanjem opšte otpornosti organizma.

Zapaljenje krajnika (Tonsillitis)

Zapaljenje krajnika (Tonsillitis)Zapalenje krajnika spada u najčešća oboljenja disajnih organa kod dece. Obično se ljavlja u sklopu opšteg virusnog oboljenja, medjutim može da se javi kao posebno oboljenje.Razlikuje se dva tipa oboljenja-folikularni i lakunarni zapaljenje krajnika.Kod folikularnog tipa na površini krajnika vidi se nekrotizovan i zagnojen limfni čvor u vidu belih ispupčenih tačkica. Kod lakunarnog tipa na krajnicima se pojave gnojne naslage. Opasnost predstavljaju najviše zagnojeni krajnici. Treba se uvek misliti na komplikacije pa čak i operacijom ukloniti krajnike. Razume se da pre operacije treba preduzeti sve druge mere lečenja (antibiotska,klimatsko).Operaciju treba izvršiti kao krajnju nuždu i vršiti samo onda kada nema drugih efikasnih mogućnosti za lečenje.Pri lečenju zapaljenje krajnika kod manje dece obavezna je upotreba sulfonamida,antibiotika.Potrebno je dati i vitaminsku terapiju zatim lekove za smirivanje kašlja, izuzetno dobra nega i ishrana.Dete treba voditi na svež vazduh .Ishrana se sastoji u početku pasirana zatim dobro izsitnjena.Važno je dovoljno davati tečnosti.

Meningealni sindrom

0

Pod meningealnim sindromom podrazumeva se skup kliničkih simptoma i znakova koji se javljaju kao posledica povećanog intrakranijalnog pritiska. U meningealni sindrom spadaju :svi meningitisi, encefalitisi, tumori, CNS ( maligni i benigni ),aneurizme, ciste, krvarenja u mozgu i dr.
Etiologija meningealnog sindroma može da bude raznovrsno:
– infektivne prirode ( bakterije,virusi, rikecije)
– toksične
– alergične
-onkogene
– fizičke
– hemijske prirode
Meningealni sindrom obeležen je pojavom meningealnih znakova koji mogu da budu:
–subjektivne i –objektivne.
Subjektivni meningealni znaci su:-uporna glavobolza- uporno povraćanje.
Glavobolja je stalan pratilac meningealnog sindroma. Ona je jaka, kontinuirana,bez slobodnog intervala i pojača se pri kašlju, naprezanju ili pokretima glave. Nastaje kao posledica povećanog intrakranijalnog pritiska i toksičnog oštećenja, iritacija senzibilnih intrakranijalnih većih arterija i venoznih sinusa.Povraćanje je čest simptom i bez nauzea, u mlazu nije u vezi sa uzetom hranom i nije praćeno subjektivnim poboljšanjem.
Objektivni meningialni znaci se dele na meningealne znake prvog i drugog reda.
Meningealni znaci prvog reda:
– Kerningov znak
– ukrućen vrat
– Vujićev znak
– gornji Brudžinski
– donji Brudžinski
Kerningov znak je najvažniji znak, njegovo prisustvo potvrdjuje dijagnozu meningealnog sindroma .Ovaj znak se ispituje na sledeći način: bolesnik leži u postelji a ispitivač stavlja jednu svoju ruku na bolesnikovo koleno a drugom rukom mu pomaže da sedne sa opruženim nogama, tj. da trup i noge čine pravi ugao. Ako bolesnik može da uradi znak je negativan. Kada trup i noge čine tup ugao Kerningov znak je pozitivan.
Kerningov znak je rezultat povećanog intrakranijalnog pritiska i toksičke iritacije spinalnih korenova. Savijanje vrata, trupa izaziva istezanje iritativnih spinalnih korenova i to uslovljava odbrambenu konrakciju mišića i osećaj bola duž čitavog kičmenog stuba i nemogućnost da bolesnik sedi sa opruženim kolenima pod uglon od 90 stepeni.
Kerningov znak ne postoji kod odojčadi i male dece, kod kojih još postoji fontanela pa se povećan intrakrnijalni pritisak kompenzuje uzdignućem fontanele. Uzdignuta, napeta fontanela kod male dece ima vrednost Kerningov znaka kod odraslih.
Ponekad kod dece koja mnogo povraćaju imaju proliv, umesto izdignute fontanele imaju uvučenu fontanelu koja je odraz dehidracije.
Vujićev znak se sastoji iz rotacionog fenomena i fenomena pronacije ruku.
Karakteristika svih meningealnih znakova prvog reda je u tome što ostaju pozitivni i pri dubokim poremećajima svesti što je važno kod komatoznih stanja.
Meningealni znaci drugod reda su:
– hipertenzija
– težmja da bolesnik zauzme meningealni položaj
– meningealni krik
– bradikardija
– dermografizam.

Virusni hepatitis

0

Virusni hepatitis je akutna infektivna bolest,virusnog porekla, koja klinički ispoljava opštim znacima infekcije, a kao najizrazitiji simptom je žutica.
Postoji dva klinička oblika sa epidemiološkog aspekta gledano:
– hepatitis infekcioza
– serumski ili inokulacioni hepatitis
Razlikujemo virus tipa A ili IH virus , koji izaziva infektivni hepatitis i virus B ili SH virus prouzrokovač serumskog ili inokulacionog hepatitisa. Virus A nalazi se u krvi i fecesu. Infekcija se prenosi feko-oralnim i parenteralnim putem.Virus B nalazi se u krvi obolelih ili vironoša a prenosi se parenteralno. Imunitet posle preležanog infektivnog hepatitisa je trajan. Posle serumskog odnosno parenteralnog je imunitet kratkotrajan.
Izvor infekcije i kod jenog i kod drugog hepatitisa je isključivo čovek.
Virusni hepatitis pokazuje dva tipa oboljenja: IKTERČNI i -ANIKTERIČNI

AKUTNI IKTERIČNI VIRUSNI HEPATITIS

Ovo oboljenje prolazi kroz tri stadijuma:
-preikterični,-ikterični i -rekonvalescentni
Preikterični stadijum počinje sa gastrointetinalnim poremećajima,gubitkom apetita, gadjenjem i povraćanjem. Mokraća je tamnije boje, a stolica svetla. Bol u predelu jetre, a često bolovi u mišićima i zglobovima. Jetra je uglavnom uvećana. Temperatura povećana a može da bude i bifazična.
Ikterični stadijum odlikuje se pojavom žutice. Najpre se oboje sklere, lice, trup,i najzad ekstremiteti. Žutica je različitog intenziteta i traje oko 3-4 nedelje.
Mokraća je tamna, zbog prisustva velike količine bilirubina, a stolica je svetle boje zbog delimičnog ili potpunog nedostatka žučnih boja u crevima.
AKUTNI ANIKTERIČNI VIRUSNI HEPATITIS
Razlikuje se dva tipa: – Abortivni oblik, bez poremećaja opšteg stanja, zbog minimalnog oštećenja jetrinog parenhima što se manifestuje kratkotrajnim povećanjem dijastaza.
LEČENJE:
Cilj lečenja je uglavnom podsticanje regeneracione sposobnosti obolele jetre,(vitaminska terapija)
zatim sa kombinacijom simptomatske terapije. Glavna uloga u lečenju je MIROVANJE bar mesec dana. U fazi rekonvalescencije bolesnik može da ustaje ali se ne sme zamarati.
Važno mesto zauzima ishrana bolesnika. U početku davati lakšu hranu, voćne sokove, jogurt, griz i krompir.Kako se bolesniku otvara apetit treba dati jaču hranu, a nikako ne sme svinjsko meso,razne konzerve,alkohol i gazirano piće.
INFEKTIVNI HEPATITIS:
Je bolest dece i mladjih osoba. Bolest je sezonskog karaktera. Prenosi se feko-oralnim putem. Direktnim ili indirektnim kontaktom. Virus se izlučuje u spoljnu sredinu stolicom obolelih, ili rekonvalescenata. Bolesnici su zarazni od druge polovine inkubacionog perioda pa do 2-3 nedelje ikteričnog stadijuma.
SERUMSKI ILI INOKULACIONI HEPATITIS:
Izvor infekcije su: asimptomatske vironoše. Virus B posle manifestne ili latentne infekcije dugo se zadržava u krvi rekonvalescenata. Najčešći način prenošenja je upotreba razne instrumente, upotreba zagadjenih igala, brizgalice itd. Inficiranje može biti i sa primenom ljudskom plazmom ili serumom.Posle serumskog hepatitisa imunitet je kratkotrajan.

Herpes-Jaglina

To je bolest kože i sluznice virusnog porekla, spada u grupu infektivnih bolesti. Terminom herpes označava se herpes simplex za razliku od drugih vrsta herpesa.
Postoji dva tipa: H S V I. i
H S V II.
Tip HSV I. – prouzrokuje na usnama smetnje tzv.herpes labialis.
Tip HSV II.-prouzrokuje obolenja na genitalijama tzv.herpes genitalis
Ispoljava se izvesnim odredjenim zonama praćen svrabom, osećanjem žarenja s malim vezikulama ( mehurići ) u grupicama. Vezikule se formiraju u toku 48 časova, pa se spljošte. Vrlo su neprijatne pojave. Za nedelju dana stvaraju se krastice. Pojava herpesa može biti znak, opšteg lošeg stanja, što je izraz febrilnosti tada je organizam oslabljen.
Ako je infekcija nastala sa herpesovom virusom, on živi u organizmu i lokalizuje se preko nervna vlakna.Čim organizam oslabi, kod razna oboljenja, stresna situacija, žene predmenstruacijom, fizički poslovi virus napada organizam i izazove simptome.
Herpes zoster (pojasni herpes )
To je infektivna bolest virusnog porekla. Kod dece isti virus prouzrokuje varicelu (ovčije boginje). Taj virus obično napada odrasle i stare osobe. Odlikuje se bolnom kožnom ospom.
Grudni (torakalni) zoster je najobičniji oblik bolesti. javlja se sa glavoboljom, temperaturom, bolovi u obliku pečenja gde će se zoster pojaviti. Promene na koži se izbijaju nakon 48 časova u obliku jedne ili više ploča svetlo crvene boje i sa više santimetara u prečniku.Posle se pojave okruglasti providni mehurići.Nakon nedelju dana se osuše i pretvore u krastice koji za 10-15 dana opadaju i ostavljaju depigmentisan ožiljak. Lokalizacija zostera se varira.
Obolenje lobanjskih nerava su retke a češće su oftalmični zoster.Ospa je lokalizovana na unutrašnjem delu gornjeg kapka i na čelu.
Lječenje: lokalno se svodi na izbegavanje sekundarne infekcije mehurića, upotrebom antiseptičnih rastvora. Kod oftalmičnog zostera predlaže se i antibiotska mast i dopuniti zatvaranjem očnih kapaka. Upoterbljavalju se i vitamini B1 i vtamin B12 u velikim dozama. Važno je dodavanje vitamina C u vidu tableta.

Tetanus-zli grč

0

Tetanus je teška infektivna nekontagiozna bolest, koju izaziva prodor spora tetanusa, u organizmu. Kliničlom slikom dominiraju četiri osnovna sindroma.
– sindrom neurointoksikacije
– sindrom grčeva
– sindrom akutne respiratorne insuficijencije i
– sindrom metabolički
Prouzrokovač tetanusa je tetanusni bacil, koji ima sledeće osobine:
– stvara spore, najotporniji oblik jedne bakterije, kada se nadje u nepovoljnim uslovima spoljne sredine.
– luči toksin
– taste pod anaerobnim uslovima tj. ne može da živi u prisustvu kiseonika.
– nikad ne izaziva gnojenje
– ima antigenska svojstva tj. podstiče organizam da stvara antitela.
Infekcija tetanusnim sporama nastaje preko povredjene kože i sluzokože, ali da bi nastalo obolenje potrebni su naročiti uslovi kako bi tetanusne spore razvile svoju patogeno dejstvo.
Jedan od tih uslova je anaerobna sredina, znači bez prisustva kiseonika.
Tetanogene povrede su povrede raznim predmetima ( ekser,trn, drvo itd. ) koje su duboke i uske, veoma su pogodne za nastajanje tetanusa , ali naročito ako se sa stranim predmetima,koji su izazvali povredu unesu parčad drveta,zemlje ili aerobne klice, koji trošeći kiseonik uslovljavalju još brže nastjanje bolesti.
Tetanus često nastaje pri vršenju kriminalnih abortusa raznim nečistim predmetima, zatim pri sečenju i podvezivanju pupčane vrpce nesterilnim predmetima.
Od tetanusa obično razbolevaju osobe sa niskom higijenskom kulturom. Mogu da se razbole i zemljoradnici, koji obavljaju svakodnevne poslove pa se ozlede.
Infekcija nastaje tetanusnim sporama, i ne izazivaju lokalne promene u vidu gnojenja. Ako postoji povoljni uslovi spore prelaze u bacile,koji se množe i luče toksin. Tetanusni toksin prenosi se do CNS ( centralni nervni sistem ) preko nerava, vlaknima, preifernih nerava u kičmenu i produženu moždinu gde oštećuju motorne ćelije i izazivaju razdražljivost.
Inkubacija traje obično od 7-14 dana. Tetanus počinje trizmusom ( ukočenost vilica ) obično izjutra teže otvara usta i oseća bol pri žvakanju. Novorodjenčad ne mogu da sisaju. zatim trizmus se brzo pojačava i bolesnik ne može da otvori usta,pojave se i druge promene čelo nabrano usna podignuta i dobijemo utisak da se bolenik smeje. Taj izgled lica tetanusnog bolenika naziva se rizus sardonikus. Uskoro se pojavi i ukočenost drugih mišića, glava bude zabačena unazad Opistotonus cervikalis. Zatim ledja, trbuh i ekstemiteti. Nastaje otežano gutanje a zbog grča mišića trbuha, i ledja bolesnik jedva diše te isključivo dijafragmom. Tok bolesti se otežava i dolazi do grčeva cele muskulature, jedva diše još jače steže vilicu, pomodri i ima osećaj da će se ugušiti.
Posle nekoliko sekundi napad popušta bolesnik sav u znoju i počinje da diše. Bolesnici za sve vreme bolest su svesni.Zbog insuficijencije disanja nastaje metabolički poremećaj, acidobazne ravnoteže, kolebanje tenzije uz normalan nalaz EKG.
Komplikacije u toku tetanusa veoma su česte i raznovrsne:
I.Plućne komplikacije – bronhopneumonija, – atelektaza
II.Kardiovaskularne komplikacije – kardiovaskularni kolaps – koronarna insuficijencija – embolija
III.Mehaničke komplikacije – fraktura kičmenih pršljenova – ujed jezika – prelom zuba.
Lečenje – bolsnik se obavezno hospitalizuje na odelenju intenzivne nege.Lečenje je vrlo kompleksno i sastoji se:
– Hirurška obrada rane (ranu široko otvoriti,dezinfikovati )
– Sprovoditi seroterapiju
– Davanje anatoksina
– Davanje antibiotika.
– Borba protiv grčeva
– Respiratorna reanimacija što se satoji od: I. Traheotomija
II. Relaksacija i veštačka ventilacija
Prognoza zavisi od nekoliko faktora:
Od dužine inkubacije,
Od učestalosti, intenziteta grčeva
Od ulaznog mesta.
Imunitet posle preležane bolesti nije dugotrajan. Zato je važna zaštita odnosno preventivne mere. Kod tetanusa postiže se Aktivna i Pasivna zaštita
Aktivna zaštita obavlja se vakcinacijom tetanusnim anatoksinom tj. TETALPANOM.
Dju se dve doze u roku od mesec dana a treće nakon godinu dana. Ovako stečen imunitet traje deset godina. Po isteku ovog roka potrebno je dati buster dozu.
Pasivna zaštita se sastoji od davanja antitetanusnog seruma. Ovakva zaštita nastaje odmah i traje oko 2-3 nedelje.
Seroprofilaksa ima svje nedostatke i to:
nije uvek sigurna ( ako je inkubacija duža od dejstva seruma )
da je alergične reakcije ( anafilaktički šok-serumska bolest)
Zato treba kombinovati aktivnu i psaivnu zaštitu. Indikacije za primenu ove kombinacije su:
– povredjene osobe koje nisu vakcinisani.
– povredjene osobe koji ne znaju da li su vakcinisani
– povrdjene osobe koje su delimično vakcinisani.

Parotitis epidemica-zauške

0

Epidemični parotitis je blaga virusna sepsa, sporadičnog a ponekad i epidemičnog karaktera. Odlikuje se lokalnim promenama, najčešće na zaušnim žlezdama.
Uzročnik je virus MUMPS, koji se nalazi u pljuvački, krvi a ponekad i u likvoru obolelih.
Ima naročito afinitet za žljzdano tkivo (parotidnu žlezdu, ovarium testis)
Prenosi se kapljičnim infekcijom a može i preko inficiranih predmeta iz bolesnikove okoline.
Inkubacija traje oko tri nedelje. Početak bolesti je postepen, uvećana temperatura, malaksalost, gubitak apetita i glavobolja. Ubrzo se pojavi otok u predelu jedne parotidne žlezde, a kroz nekoliko dana, otok se pojavi na drugoj strani. Bolesnik teže otvara usta, pojavi se bol pri gutanju. Otok je bolan veličina otoka može biti jedva primetan a do jako povećanog. Kada su obuhvaćene i pljuvačne žljezde, lice izgleda kao da je deformisan. Virus parotitisa može da zahvati podviličnu, podjezičnu žljezdu zatim moždanice, ovarijum i gušteraču.
Komplikacije mogu biti sledeće:
– meningitis parotidea,odlikuje se meningialnim znacima.
– orhitis – zapaljenje semenih žlezda, praćen visokom temperaturom, jezom i bolovima u testisima. Testisi su uvećane, bolne. Treba savetovati mirovanje jer ako testisi se ne povlače u prvobitno stanje, (dugo su uvećane, bolne, osetljive ) to stanje može dovesti do steriliteta.
Još jedna od komplikacije je Pankreatitis tj. bol u epigastrijumu, povećana temperatura a u mokraći se nalazi šećer. Ova glikozurija može da bude privremeno ili trajno, praćen poliurijom i polifagijom.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze epidemioloških podataka,laboratorijskom analizom,
( krvna slika pokazuje leukocitozu sa limfocitozom ) Vidi se otok parotidne žlezde.
Lečenje je simptomatsko, antipiretici, oblozi.Važna je ishrana bolesnika ( tečna i kašasta).
Na kraju lečenja dodavanjem raznih vitamina.

Scarlatina-sarlah

0

Šarlah je akutna infektivna bolest iz grupe osipnih groznica, prouzrokovana Beta-hemolitičnom streptokokom. Bolest je toksičnog karaktera, a klinički se odlikuje anginom i karakterističnom ospom. Bolest najčešće pogadja predškolsku i školsku decu, a redje odrasle.
Izvor infekcije može da bude svaka osoba koja boluje od neke streptokokoze tj. prouzrokovanog toksičnim svojstvom beta-hemolitičkog streptokoka. ( šarlah, angina, sinusitis).
Prenosi se kapljičnim putem per os. Klinička slika ima četiri stadijuma.
– Invazioni
-osipni
-stadijum perutanja
– rekonvalescentni
Invazioni stadijum počinje naglo, sa karakterističnim trijasom-temperatura
-bol u guši
-povraćanje
Temperatura je povećana i iznosi do 39 c stepeni. Guša je hiperemična sa pojavom enantema.
Konstatuje se angina, bol u stomaku i povraćanje. Ovaj stadijum traje 1-2 dana.
Osipni stadijum odlikuje se izbijanjem ospe, koja je difuzna i nalazi se počitavom telu, osim po licu, glave, dlanovima i tabanima. Koža je suva,rapava i svrbi. Obrazi su zažareni, i oko usana se vidi bledilo to je FILATOVLJEV znak. Guša je crvena obložen jezik po sredini a vrh i ivice su slobodni.Posle nekoliko dana naslaga sa jezika se skida i on postaje malinast što je karakteristično za šarlah. Po boji je crven sa izraženim papilama pa liči na malinu. Pregibne linije većih zglobova su izraženi zove se PASTIJEV znak. Osipni stadijum trasje 3-4 dana nakon toga dolazi do povlačenja svih simptoma i bolest ulazi u tzv. prazan period.Taj period je značajan zbog eventualne komplikacije. U stadijumu perutanja prvo se peruta lice pa telo a zadnje dlanovi i tabani. Sa pojavom perutanja se ulazi u stadijum rekonvalescencije bolesnici se oporavljaju.
Lečenje se sprovodi :Simptomatsko, antibioticima i sa higijensko-dijetetski režimom.