|
Bolesti bubrega i mokraćnog sistema
|
03.12.2011 |
 Nijansa mokraće može mnogo toga da kaže o zdravlju, pa tako ružičastocrvena može da bude posledica unošenja određenih namirnica, dok je tamnosmeđa boja znak povećane vrednosti bilirubina
Normalna boja urina je žuta, a promena boje imože ukazati na određene zdravstvene probleme. Najalarmantnija boja svakako je ružičasta, koja i najviše brine lekare, jer asocira na prisustvo krvi, ali ukoliko ste jeli cveklu ili kupine, onda je to sasvim normalna pojava.
Otkrijte koje boje su zabrinjavajuće i kada je neophodno da se obratite lekaru.
Žuta boja
Normalna boja urina je žuta, koja može biti od bledo do tamno žute, a sama nijansa boje zavisi od količine unete tečnosti. Tako, ukoliko popijete više tečnosti mokraća će biti bleđa, a ako unesete manje, nešto tamnije. Boja limuna karakteristična je za razređenu mokraću pri izlučivanju velikih količina urina. Usled korišćenja lekova protiv crevnih parazita ili za lečenje infekcija mokraćnih puteva vaš urin može imati i intenzivno žutu boju.
Nijanse crvene boje
Prisustvo krvi urinu daje crvenu, crnu, braonkastu ili roze boju koja potiče od crvenih krvnih zrnaca (eritrociti). Oni se mogu pojaviti kod hematoloških, kardiovaskularnih, gastroenterolških i toksoalergijskih bolesti. Takođe, ružičastocrvenu boju mokraće mogu da uzrokuju i neke namirnice (cvekla, borovnica i vrste pečuraka) ili slatkiši koji sadrže anilin. Mokraća može imati nijansu crvene boje i zbog mioglobina iz mišića, velike koncentracija mokraćne kiseline kog gihta ili prevelikog unosa urata hranom (meso, riba).
|
|
Opširnije...
|
|
|
27.11.2011 |
 Osnovni elementi dijagnoze
- Generalizovani edem.
- Proteinurija veća od 3,5 gm dnevno.
- Hipoalbuminemija manja od 3 gm/100 ml.
- Hipcrlipidemija: Holesterol veći od 300 mg/100 ml.
- Lipidurija: slobodna mast, ovalna masna tela, masni cilindri.
Opšta razmatranja
Bubrežno tkivo, dobijeno biopsijom ili nekropsijom, pokazuje promene koje su karakteristične za osnovnu bolest, npr. za diseminovani lupus eritematozus, amiloidozu, dijabetičnu nefropatiju. Međutim, u mnogim slučajevima, nastanak nefrotskog sindroma, ne može se pripisati određenom oboljenju. Ove idiopatske nefroze se klasifikuju prema prirodi glomerularnih lezija.
1. Minimalne glomerularne lezije: (oko 20% slučajeva idiopatske nefroze). Običnim mikroskopom ne vide se patološki poremećaji. Elektronskim mikroskopom, moigu se videtd promene bazalne membrane glomerula. One se karakteri šu bubrenjem, vakuolizacijom i gubitkom organizacije prstastih nastavaka epitclnih ćelija takozvana lipoidna ili čista nefroza, bolest Earleovih epitelnih ćelija, bolest prstastih (nežičastih) nastavaka.
2. Membranozni tip bolesti: (oko 70% slučajeva idiopatske nefroze). Pod običnim mikroskopom vidi se zadebljanje bazalne membrane. Pod elektronskim mikroskopom, pored zadebljanja bazalne membrane, vidi se iskrivljenost, otupljen ost i spajanje prstastih (nežičastih) nastavaka epitelnih ćelija.
3. Proliferativne lezije: (oko 5% slučajeva idiopatske nefroze). Običnim mikroskopom se brzo identifikuje povećanje broja epitelnih ćelija i formiranje polumesečastih zadebljanja u Bowmanovoj kapsuli, sa pretvaranjem kapilara glomerula u ožiljno tkivo različitog stepena.
4. Meso vite membranozne i proliferativne lezije: (čine oko 5% slučajeva idiopatske nefroze).
|
|
Opširnije...
|
|
13.10.2011 |
 Urinokultura služi za dijagnostičku metodu mokraćnih infekcija.Učestalo mokrenje, peckanje pri mokrenju, bol, groznica, neugodan miris mokraće, bol u trbuhu, ili krstima, krv u mokraći.Prvo se radi obična analiza urina i ukoliko se rezultat analiza patološka (pojava bakterija u sedimentu, povećan broj belih krvnih ćelija, gnoj).Urinokulturom se identifikuje antibiotska terapija za lečenje infekcije (test osetljivosti)-Antibiogram, zatim provera da li je bolest izlečena.Prethodna uzimanja nekih antibiotika, može lažno pokazati rezultat.
Postoji sterilna staklena posuda u apotekama, laboratorijama, koji se koristi samo za urinokulturu.Uzorak uzimati iz srednjeg mlaza što znači, prvi mlaz izmokriti van sterilne posude, srednji mlaz direktno u posudu, i zadnji mlaz takodje van posude.Pre sakupljanja mokraće (urina) važno je da su ruke dobro oprane.Rezultat urinokulture su gotovi za jedan-dva dana.Normalan rezultat je kada nema bakterija u razvoju.
Procenjuje se broj bakterija u datoj količini urina.Ako je na mililitar urina postoji 100.000 ili više bakterija postoji infekcija.
Ukoliko je od 100-100.000 bakterija u mililiter urinu može biti infekcija ili je uzorak kontaminiran (zaprljan).Obavezno treba ponoviti.
Ako broj pokazuje 100 ili manji broj infekcija je malo verovatna.
Ukoliko rezultat ukazuje na postojanje infekcije test osetljivosti-Antibiogram može biti uradjen sa ciljem, da se odredi najbolji antibiotik, koji će uništiti bakterije.
Važno je da prepisan antibiotik uzima se do kraja, jer raniji prestanak sa lekovima ubija samo najosetljivije bakterije a otporni dalje ostanu i razmnožavaju i tako nastave infekciju.
|
|
|
26.09.2011 |
 Hronična bolest bubrega krije opasnost od potpunog prestanka rada ovog vitalnog organa. Ako se bolest otkrije na vreme, moguće je lekovima i pravilnom ishranom usporiti njeno napredovanje. U suprotnom, kada već dođe do zatajenja bubrega, jedino preostaje da se njihova fukcija zameni dijalizom ili tranplantacijom novog organa. Stoga, na svetski Dan bubrega koji se obeleževa 11. marta, lekari ukazuju na važnost ranog otkrivanja bolesti, a kao osnovni vid prevencije preporučuju redovne kontrole urina, krvi i krvnog pritiska.
Kontrolom urina, krvi i krvnog pritiska, mogu da se otkriju eventualne nepravilnosri u radu bubrega
U Srbiji se još uvek ne vodi statistika o svim stadijumima hronične bubrežne bolesti, već samo o pacijenata koji se leče dijalizom ili kod kojih je urađena transplantacija bubrega. Takvih pacijenata je trenutno oko 4.500, a svake godine taj broj se povećava za oko 400.
Kao najveću pretnju zdravlju bubrega, lekari izdvajaju visok krvni pritisak i povišen nivo šećera u krvi. Dugotrajna, nelečena hipertenzija postepeno oštećuje krvne sudove bubrega i slabi njihovu funkciju. Poznato je, takođe, da je zatajenje bubrega jedna od kasnih posledica šećerne bolesti.
U velikoj meri, rad bubrega opterećuje i preterana telesna težina, koja je, ujedno, vodeći rizik za razvoj hipertenzije i dijabetesa. Nepovoljan uticaj na rad bubrega imaju i neke sistemske bolesti koje pogađaju više tkiva i organa, zatim razne infekcije, kao i korišćenje pojedinih lekova.
|
|
Opširnije...
|
|
13.09.2011 |
 Mokraća (urin) je normalno slabo žute boje.Razne promene u boji često ukazuju na neko oboljevanje.Može da se desi da neka vrsta voća promeni boju npr.cvekla, borovnica, kupina ako se jede u većoj količini.Neki lekovi ili industrijski slatkiši koji sadrže anulin mogu promenuti boju mokraće.Prisustvo krvi (hematurija), daje urinu rozu, crvenu, braunkastu boju.Može da se pojavi promena boje mokraće kod hematoloških oboljenja, kardiovaskularnih, gastroenteroloških, toksoalergijskih, urinarnih infekcija, kalkuloze bubrežnog porekla, zapaljenja mokraćnih puteva, tuberkuloza bubrega tumor bubrega.
Boja mokraće se može promeniti i zbog velike koncentracije urata, odnosno mokraćne kiseline, kod gihta, ili velika količina unosa urata hranom (riba, meso, iznutrice).Tamna boja mokraće može da se ukaže na povećanje vrednosti bilirubina kod hepatitisa, ciroze jetre, zastoj žučnih puteva zbog kalkuloze.
Postoji urodjeno povećanje bilirubina i ne znači patološki nalaz..Javlja se zbog urodjenog poremećaja metabolizma aminokiselina i hemoglobina. |
|
|
|
|
|
|
Strana 1 od 7 |
|
|
Sponzori Sajta
Prijatelji Sajta
|
Bolesti bubrega i mokraćnog sistema