Akutna bubrežna insuficijencija

0
278

akutna-bubrezna-insuficijencijaAkutna bubrežna insuficijencija (ABI) nastaje smanjenjem bubrežne funkcije koji prouzrokuje progresivni propast azotnih materija u krvi kod osobe, koji je imao zdrave bubrege.Akutna bubrežna insuficijencija-nije bolest  za sebe, već je posledica neke bolesti štetnih noksa, povrede. Deli se prema lokalizaciji na prerenalnu, renalnu i postrenalnu.
-Prerenalna ABI je uvek posledica smanjene količine krvi koji opslužuje bubreg uzroci su:krvarenja, dehidratacija, šok, srčana insuficijencija.
-Renalna ABI uzrok je u samom bubregu akutna tubulska nekroza, izazvan ishemijom kod sepse, šoka, preterano korišćenja lekova kao aminoglikozidi, tetraciklini.
-Postrenalna ABI nastaje zbog prepreke u oticanju urina u visini tubula do uretre (mokraćna cev), uzroci su kalkuloza, stenoza, uvećanje prostate, tumor.

Simptomatologija:
Razlikuje se tri faze:
*Početna faza sa ishemijom koji traje do početka oligurije (smanjeno izlučivanje mokraće).Nastaju oštećenja bubrežnih ćelija, hemodinamske promene.
*Faza oligurije postoji već oštećenje bubrega sa mogućim komplikacijama zbog nemogućnosti bubrega da izluči azotne materije i višak tečnosti.Kod bolesnika raste koncentracija ureje i kreatinina u krvi, nastaje mučnina, gubitak apetita, umor, malaksalost.Progrediranjem bolesti razvija se teška slika uremije sa oštećenjem svih organa, promene svesti i kome.


*Faza diureze to je faza spontanog oporavka, nakon dve nedelje.Tada se već oštećene tubulske ćelije obnavljaju i uspostavlja se normalna perfuzija bubrega.Povećava se volumen urina a u krvi se smanjuju  nivoi ureje i kreatinina.Posle se funkcije bubrega oporavljaju ali ostaje smanjena sposobnost koncentracije mokraće.Oporavak uvek zavisi od oštećenja koji traje od 1 mesec do godinu dana.
 

Dijagnoza:
Postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, UZ pregleda, laboratorijskih ispitivanja (KKS, Urin kompletan).Traži se osmolarnost i koncentracija natrijuma u urinu i frakciona ekskrecija natrijuma.

Lečenje:
Koriguje se deficit tečnosti izotoničnim fiziološkim rastvorom.U zavisnosti od prirode izgubljene tečnosti mogu se davati krv, plazma, koloidni rastvori.Kontrolisanjem diureze unosom tečnosti, elektrolita (natrijum, kalijum), smanjiti unos proteina, ugljenih hidrata do 100 g. dnevno.Peritonealna hemodijaliza je veliki napredak u lečenju akutne bubrežne insuficijencije.

POSTAVI ODGOVOR