Manhauzenov sindrom

0
161

Uzrok nastanka

Precizan uzrok ove vrste poremećaja još uvek nije tačno utvrđen, ali se pretpostavlja da i biološki i psihološki faktori igraju ulogu u razvoju sindroma. Zanemarivanje u detinjstvu, nedostatak pažnje, destruktivno ponašanje, nedostatak samopouzdanja ili česti boravci u bolnici samo su neki od faktora koji utiču na razvoj sindroma. Zbog same prirode poremećaja koji se zasniva na lažnim dijagnozama teško je utvrditi tačan broj obolelih zato i ne postoje pouzdani statistički podaci, iako je sigurno da je ova vrsta poremećaja retka, a češća je među  muškarcima i obično počinje u ranoj odrasloj dobi.

Klinička slika

Münchausenov sindrom je vrsta retkog ali teškog psihičkog poremećaja koji se manifestuje tako da osoba redovno traži medicinsku negu i pažnju za nepostojeće simptome koje sama izmišlja, a neobjašnjiva želja da se preuzme uloga pacijenta objašnjava se kao pokušaj bega od svakodnevnog života i potrebe da se bude negovan i
zaštićen.
Münchausenov sindrom i lažni poremećaji imaju slične tipične obrasce ponašanja među kojima mogu biti:
Dramatična prezentacija simptoma, znanje o medicinskim terminima i postupcima što se može steći radom u zanimanjima povezanim sa zdravstvom, licemerno i svadljivo ponašanje prema medicinskom osoblju, prisutnost više hirurških ožiljaka po trbuhu kao rezultat  višestrukih operacija da bi se istražili izmišljeni simptomi, pojava simptoma samo kada je pacijent sam i nije podvrgnut posmatranju.
Osobe sa Münchausenovim sindromom tvrde da imaju određene simptome bolesti, često se žaleći na bol u trbuhu, kratku nesvesticu i temperaturu. Sklone su da lažiraju rezultate dijagnostičkih testova ili se namerno povređuju. Osobe s ovakvim stanjem često pokušavaju da prećute lične detalje, ne dopuštaju razgovor i kontakte bolničkog osoblja sa članovima porodice ili mogu ponuditi neki izvanredni razlog za takve okolnosti. Čim lekar počne da sumnja da osoba simulira simptome, pacijent napušta bolnicu, često uz pretnju tužbom za nekompetentnost i zdravstvenu zaštitu traži na drugom mestu. Zato se sindrom skoro uvek otkrije naknadno kad osoba već ode iz ustanove u kojoj se lečila.

Dijagnoza

Mentalni poremećaji definišu se prema postojanju skupova simptoma, a kriterijumi za dijagnozu ispunjeni su kada su skupovi simptoma relativno teški, dugotrajni i popraćeni smanjenjem funkcionalne sposobnosti ili invaliditetom. Mora se sprovesti niz testiranja kako bi bilo sigurno da su isključene sve ostale psihičke i fizičke bolesti i poremećaji.

Lečenje

Prema dosadašnjim iskustvima Münchausenov sindrom hronični je poremećaj koga je vrlo teško u potpunosti izlečiti pošto je reč o teškom poremećaju ličnosti. Obolela osoba odbija lečenje i kad oseti da je otkrivena najčešće odlazi u drugu zdravstvenu ustanovu.
Lečenje ovog poremećaja dugotrajno je i teško. Kad se sa sigurnošću utvrdi da je reč o
ovom tipu poremećaja pristupa se psihoterapiji kako bi se promenile navike i ponašanja osobe.

POSTAVI ODGOVOR