Koliko puta vam se dogodilo da krenete po nešto u kuhinju i u tih nekoliko koraka zaboravite po šta ste pošli? Svi starimo i svi se plašimo bolesti. Ali ono čega se plašimo najviše je da ćemo izgubiti zdrav razum. No ako pogledate ljude u srednjim godinama, iako se ponekad čini da zaboravljaju stvari, oni su na vrhuncu mentalne snage.
I uprkos tome što će možda zaboraviti komplikovan naziv restorana u kom su večerali s kolegama, pokazuju neverovatnu sposobnost za multitasking.
Istovremeno rade više poslova – telefonski teše dete na fakultetu dok sređuju poslovne papire, a nakon toga kuvaju komplikovane recepte za druge ukućane.
Razgovaraju o padu deonica, ekonomskoj krizi i rešavaju složene zadatke na poslu. Svi veruju da telo i um stare u tandemu. No uprkos vežbama, jogi i fitnesu, svi su u srednjim godinama teži za bar desetak kilograma.
Većini su potrebne naočare za čitanje, po mogućnosti dva para – jedan „za blizinu“, a druge „za daljinu“.
S druge strane, pak, sociolozi, psiholozi i neurolozi otkrili su da mozak ljudi u srednjim godinama ne mora nužno stariti u istom ritmu s ostatkom tela.
Istina je da jedan deo moždanih funkcija slabi i teško da se 55-godišnjakinja može takmičiti sa 25-godišnjakinjom u savladavanju, recimo, računarskih veština. Međutim, prednost ljudi u srednjim godinama je rast njihove sposobnosti da dobro procene ljude i poslove i da dobro upravljaju finansijama.
Mozak je već izgradio mnogo veza na osnovu ranijih iskustava i daje im mudrost pomoću koje prepoznaju slične situacije i nalaze rešenje.
Skeniranjem mozga naučnici su otkrili da moždane ćelije ne odumiru i ne stare poput ostatka tela.
Ljudi u srednjim godinama takođe drugačije upotrebljavaju mozak pa na stvari gledaju mnogo pozitivnije nego kad su bili mlađi.
Evo nekih zanimljivih činjenica o mozgu ljudi u srednjim godinama:
Mozak je dva puta moćniji
S godinama ljudi dobiju sposobnost da koriste obe strane mozga u komplikovanim situacijama. Jedna od prvih naučnica koja je to uočila bila je doktorka Šeril Grejdi sa Univerziteta u Torontu.
Još devedesetih je skenirala mozak mladih i starijih osoba dok su rešavale zadatke poput pronalaženja sličnih lica. Na njeno iznenađenje, stariji ispitanici koristili su mozak na drugačiji način.
Naime, osim što su koristili istu stranu mozga kao i mlađi, kod njih je još uočeno da koriste prednji dio mozga koji je zadužen za rešavanje problema.
Nakon nekoliko godina Grejdi je otkrila i da mladi ljudi koriste naizmenično jednu pa drugu stranu mozga, dok ljudi u srednjim godinama koriste obe istovremeno.
Savršena logika
Iako vlada mišljenje da ljudi s godinama polako gube bistrinu, mnoga istraživanja pokazuju baš suprotno – postaju sve pronicljiviji i bistriji.
Naime, jedno od najvećih i najdužih istraživanja mozga, poznato kao Longitudinalna studija u Sijetlu, koje je počelo 1956. i trajalo 40 godina, pratilo je čak 6.000 ljudi i došlo do zanimljivih rezultata.
Psiholog Šeri Vilis otkrila je da kognitivne testove najbolje rešavaju upravo ljudi u srednjim godinama. Testirali su, naime, koliko reči prepoznaju i da li im mogu pronaći sinonime, koliko reči mogu zapamtiti i koliko brzo mogu sabiratii, množiti, deliti.
Zatim su ih testirali koliko brzo mogu gurati neki predmet prateći strelicu koja ih navodi te kako rešavaju logičke probleme.
Zanimljivo je da su ispitanici u 40-im, 50-im i 60-im bolje rešavali te probleme nego u dobi od 20 godina.
Besprekorno rasuđivanje
Neki naučnici kažu da je pravi test ljudskog mozga i potvrda sposobnosti kada možete proceniti drugi mozak, odnosno karakter nekog drugog.
Naučnici su otkrili da se ta sposobnost poboljšava s godinama. Tomas Hes, psiholog sa Univerziteta Severna Karolina, otkrio je da ljudi u srednjim godinama najbolje mogu proceniti pravi karakter drugih osoba.
Kada je reč o ekonomskih i finansijskih rasuđivanja, ona su najbolja u pedesetim.
Veći optimisti
Čini se da ljudi s godinama postaju manje skloni negativnim stvarima, a više se okreću pozitivnom u svojim životima. Deo mozga zadužen za reakcije na negativne stvari postaje sve manje aktivan i to je razlog zašto su osobe u srednjim godinama obično zadovoljnije nego što su bile u mladim danima.
Još jedna važna stvar koja s godinama pozitivno utiče na rad mozga i pojačava mentalnu snagu i sposobnost je edukacija koja omogućava aktivnost većih delova mozga.
