Patološki refleksi

Refleksom se naziva  nevoljni odgovor organizma na spoljašnje i unutrašnje nadražaje sa posredstvom CNS.Refleksi se sastoje od pet komponenti: receptora ili prijemnika, od neurona, sinapsa ili refleksni nervni centar koji vrši transmisiju, zatim unutrašnji nuroni koji prenose signale i od efektora koji označava mišić ili žlezda.Za održavanje pokretljivosti, položaja tela, koordinacije refleksi imaju uticaj i u odbrani tela.Reflekse delimo na tri grupe:
*Eksteroceptivni refleksi su oni koji dolaze iz sistema čula (oči, uho, nos, koža).
*Proprioceptivni refleksi su unutrašnji refleksi nadržaj dolazi iz tetiva, mišića kao odgovor na snažne potrese.
*Visceroceptivni ili enteroceptivni refleksi su razni vegetativni refleksi kao refleks zenice, suzenja, kijanja, sekrecija žlezda.
Refleksi mogu biti stalni na gradji refleksnog luka, složeni i prosti refleksi.Ukoliko je zahvaćen CNS u raznim bolestima refleksi se menjaju, slabe, jačaju ili u potpunosti se ugase.U smislu pojedinih odgovora mogu se javiti kvalitativni i kvantitativni refleksi to su sledeća:
-Hiperrefleksija-označava odgovor jačim nego što je normalno iza osnovne kontrakcije pojavljuje se niz dodatnih kontrakcija (klonus).
-Hiporefleksija je pojava jedva primetnog ili umanjena.
-Arefleksija je potpuno odsustva refleksa.
-Paradoksalni refleks kada umesto kontrakcije odredjenog mišića imamo kontrakciju njegovog antagoniste.
Većina refleksa je simetrična zato se vrši uporedjivanje.Promena refleksa približno može pokazati lokalizaciju promene u CNS-u (centri refleksa).