Alchajmerova bolest

0
315

Alzheimerova-bolestAlchajmerova bolest je moždani poremećaj degenerativnog toka, koji uništava neurone u moždanoj kori, s time dolazi do gubitka moždane mase.Uglavnom bolest se manifestuje kod osoba starijih preko 65-70 godina.Ovo oboljenje je najčešće uzrok senilne demencije što nije prirodan oblik starenja.Kod osoba koji boluju od Alchajmerove bolesti mozak ima karakterističan oblik abnormalna forma proteine-plakove i fibrile.Taj proces najviše zahvata delove mozga za memoriju-pamćenje, zatim govor, mišljenje, funkcionisanje o ponašanju.
Dolazi do skupljanja mozga i disbalansa neurotransmitera.Propadaju moždane ćelije i na taj način u mozgu nakuplja se otpad to su tzv. plakovi.Osim disbalansa nastaje i smanjenje neurotransmitera acetilholina, koji utiče na memoriju, zatim nedostatak drugih neurotransmitera u mozgu kao somatostatin, serotonin, norepinefrin što ometaju normalnu komunikaciju izmedju nervnih ćelija.Tačni uzroci nisu poznati za nastanak oboljenja predpostavke su sledeće: nasledni faktor  igra ulogu mutacija gena na hromozomima, starija životna doba, težina i učestale povrede mozga, faktori rizika od kojih jedan može biti rizik apolipoprotein E4, koji povećava sklonost za nastajanje demencije.

Simptomatologija:
Simptomi se polako manifestuju, postepeno nizom dugo godina.Prvi simptomi su zaboravnost i blaga konfuzija.Simptomi se mogu podeliti u tri velike grupe:
-Kognitivne promene: oštećenja sećanja na skorašnje dogadjaje, izgubljenost u vremenu i prostoru, problem u perpoznavanju članova porodice, loša organizacija, gubljenje stvari iz kuće.
-Funkcionalne promene: smanjenje ili nesposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.Nestabilno kretanje, problem oko lične higijene, neznanje sa baratanjem novca, teškoće u oblačenju, inkontinencija.Progrediranjem bolesti oboleli postaće vezan za postelju.
-Bihejvioralne-psihičke promene:može da se razvija poremećaj u ponašanju kao i psihički poremećaji.Neadekvatno ponašanje, agresivnost, razdražljivost, deluzije, depresije, disfonija.
Za nastanak oboljenja postoji razni upozoravajući znakovi, na osnovu toga može biti sumnja na ovu vrstu oboljenja.Glavni znak je zaboravljenost, teškoće u obavljanju poslova, gubljenje stvari, dezorijentisanost, problem govora, neprepoznavanje lica, promene raspoloženja, promena apetita, način ishrane, povučenost.Progrediranjem bolesti postoji sklonost da se odluta i ne zna da se vrati, postaje frustriran, paranoičan, samostalno ne ume da se hrani, da se oblači, da koristi toalet, nebriga za ličnu higijenu.Postaje potpuno nesposoban za obavljanje životnih funkcija.Zato često porodica se odlučuje za premeštanje u odgovarajuću ustanovu.Ove osobe obično dosta dugo žive, i najčešće umiru od pneumonije.

Dijagnoza:
Postavlja se na osnovu porodične anamneze, neurološkog, psihijatrijskog pregleda, neuropsiholoških testova, Skener mozga, laboratorijske analize.Isključuju se svi mogući uzroci gubitka pamćenja kao što su: alkoholizam, moždani udar, depresija, upotreba droga.
Lečenje:
Za sada ne postoji lek koji bi izlečio ovu bolest.Primenjuju se razni medikamenti, koji mogu uticati za poboljšanje ponašanja i usporavaju tok napredovanja bolesti.Daju se neuroleptici nove generacije, inhibitori holinesteraze (Arisept, Ekselon), povećava se acetilholina u mozgu, deluje na pamćenje, ponašanje, zatim primenjuje se još dopenezil ili vitamin E, usporava napredovanje bolesti.

POSTAVI ODGOVOR