Šum, ton koji se čuje auskultacijom u izvesnim patološkim stanjima.
Šumovi pri auskultaciji pluća:
Postoji nekoliko vrsta:
Tubarni šum koji se čuje u plućnim kondenzacijama (pneumonija), dosta oštar, jak, grub.Čuje se u oba vremena disanja, ali pretežno za vreme udisanja.
Pleuralni šum koji se čuje na gornjoj ivici tečnih izliva u pleuralnu šupljinu manje je intenzivan, kao da se čuje iz daljine, prilikom izdisanja.Nastaje ublaživanjem zvuka koji se javlja na glasnim žicama u prolazu kroz tečni izliv.
Kada u zoni kondenzacije postoji kaverna ima nizak tonalite-šuplju „boju“ i čuje se u oba dela disanja s maksimumom u udisanju.
Nekad se čuje šum visokog tonaliteta tzv. Amforometalni šum, slabe jačine, iskazuje postojanja pneumotoraksa, koji služi kao šupljina za zvuk stvara se izmedju glotisa i uva koje auskultuje.
