Bronhijalna astma

0
205

bronhijalna-astmaAstma je hronična opstruktivna zapaljenjska bolest disajnih puteva, koji se manifestuje pojačanom reaktivnošću bronhija na različite nadražaje.Karakteristika bolesti je hronična upala traheobronhijalnog stabla i imunološki odgovor.Javlja se u epizodama tj.akutna faza pogoršanja sa periodičnim izmenama u kojima nema simptoma.Pogoršanje bolesti nastaje zbog prisutnosti provokativnog faktora.Uzrok oboljenja može biti sklonost prema bolesti, često se javlja već u detinjstvu.Za razvoj bolesti najveći su faktori rizika atopija i alergija.Atopija je genetska sklonost imunog sistema u proizvodnji antitela na uobičajne alergene što dovodi do simptoma alergije.Atopijski ekcem i alergijski rinitis su ključni pokazatelji rizika za razvoj astme kod odojčadi i male dece.Alergijski uzročnici pripadaju grupi inhalacionih alergena: polen, drveće, prašina, cvet, budj, grinje, perje, trava, dlaka.Prlikom dolaska u dodir s prethodno senzibilisanim organizmom izazivaju simptome astme.Incidenca astme povećava se sa prekomernom telesnom težinom, loši klimatski uslovi, aerozagadjenje, duvanski dim, azot, sumpor-dioksid, obrada metala, drveta, plastičnih masa pogoršavaju oboljenje.Lekovi mogu izazvati akutni napad to su NSAIL lekovi, acetisalna kiselina, sredstva za bojenje prehrambenih proizvoda.
Mikrobiološki uzočnici kod dece su virus parainfluence i sinicijalni virus a kod odraslih rinovirus i virus influence.U sluzokoži disajnih puteva dešavaju se inflamacijske promene koji dovode do pada imunog sistema i time se povećava osetljivost na spoljašnje faktore.Napad astme pokreće dva fizička faktora hladnoća i promena osmomolarnosti koji deluju na iritantne završetke nerva Vagusa.

Simptomatologija:
Manifestuje se dispnejom-nedostatak vazduha, vizingom-zviždanjem, sviranjem u grudima zatim bol i kašalj.Gušenje se javlja u vidu napada izmedju kojih su faze remisije.Intenzitet učestalosti i trajanja su varijabilni.Kada napad traje bolesnik brzo diše sa uplašenim izgledom, preznojen i čuje se vizing.Stezanje u grudima-Stenokardija, malaksalost, tahipneja (ubrzano disanje), kašalj sa iskašljavanjem gustog sekreta, plavo obojena koža, jako znojenje, osećaj gorušice.Stanje noću se uvek pogoršava, a napadi se javljanju izmedju 2 i 4 sata ujutru.Najteži oblik astme je akutni teški napad status asthmaticus u kome je bolesnik životno ugrožen.

Dijagnoza:
Postavlja se na osnovu anamneze, fizikalnog pregleda, spirometrije (test plućne funkcije), RTG pluća, TA, EKG.

Lečenje:
Sprovodi se terapija tokom napada koji se koristi dugoročno kako bi se sprečila pojava novih napada.Ove lekove može se podeliti na brzo i sporo delujuće.Koriste se još i pumpice, inhalatori sa prepisanom terapijom od strane pulmologa.U teškim slučajevima astmatičnog napada daje se kiseonik putem maske.Za prevenciju opstrukcije koriste se antiinflamatorni lekovi i bronhodilatatori.

Prevencija:
U porodici gde postoji astma ili atopija kod dece treba obratiti pažnju pasivnom pušenju, izbegavati izloženost alergenima okoline i hrane.Današnja terapija lečenje astme omogućava bolesnicima da sprečavaju pojavu napada, dnevne i noćne simptome i da ostanu fizički aktivni.

POSTAVI ODGOVOR