Zašto je čovek bolestan?

Klasična medicina se bavi lečenjem već postojećeg bolesti i simptoma, i ne bavi se pitanjem zašto je došlo do oboljenja?Razna oboljenja nastaju zbog raznih infekcija, oslabjenog imunog sistema, nedostatak vitamina, mikroelemenata, loša neadekvatna ili jednolična ishrana, višak telesne težine (gojaznost).U organizmu mogu se nalaziti metali, radiokativne materije, hemijska sredstva, razni toksini, pesticidi, antibiotici, plesni, paraziti, gljivice, borelije.
U današnjem civilizacijskom svetu u većem broju se javljaju niz bolesti što nastaju zbog lošeg metabolizma, to su oboljenja: dijabetes, hiperholesterolemija, visok krvni pritisak i obezitas (gojaznost).
Probavni sistem igra ulogu oko 70% slučajeva za nastanak ovih oboljenja.Organi probavnog sistema (jetra, pankreas, žuč, creva), mogu biti snabdeveni sa otrovnim materijama kroz hranu što prouzrokuju lošu ćelijsku izgradnju.U organizmu mogu nastati loš metabolizam masti, ugljenih hidrata, proteina, vitamina i oligoelemenata.
Važno je napomenuti sadržaj u debelom crevu, ostaci nesvarenih hranljivih materija koji podležu dejstvu bakterije, koje se nalaze u debelom crevu (bacilus colli i dr.).Procesi koji nastaju dejstvom bakterije na ugljene hidrate nazivaju se fermentacijom (vrenje).Procesi koji nastaju dejstvom bakterije na belančevine nazivaju se  zajedničkim imenom putrefakcija (truljenje).Razgradnja ugljenih hidrata  pod dejstvom bakterije dovodi do stvaranja organskih kiselina, kao što je mlečna, sirćetna, propionska kiselina sa nastankom izvesnih gasova ugljen dioksid, metan, vodonik što dovodi do nadimanja prilikom unošenja velikih količina ugljenih hidrata (voće-povrće).Razgradnjom belančevina pod dejstvom bakterije u debelom crevu nastaju razni proizvodi:aminokiseline, aromatična jedinjenja, fenol, indol, zatim toksični amini-putrescin, kadaverin, gasovi-sumporvodonik.Ovi proizvodi daju karakterističan miris stolice.Prilikom razgradnje masti pod dejstvom bakterije nastaje glicerol i masne kiseline, neki toksični amini.
Sledeći redovi će omogućiti svima bolje zdravlje, kreativnost, raspoloženje.Zdravlje znači harmoniju organizma.Ne treba da zaboravimo šta je čuveni grčki lekar Hipokrat rekao „Tvoja hrana biće tvoj lek“.Zdrava hrana znači jesti što jedostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava.Jesti umerene količine, ne prebrzo, bez priče, vodeći računa da hrana nije suviše hladna ili vrela, preslana, prekisela, premasna ili suviše začinjena.Uzimanje raznovrsne hrane ali pravilno kombinovane.Ne treba preterivati sa unošenjem mesa, voća ili mlečnih proizvoda.U suprotnom, na taj način nesvesno uništavamo telo i skraćujemo vek zdravlja.Obroke ne treba preskakati, ne treba gladovati jer tada dolazi do uništavanja odredjenih moždanih ćelija, nestabilnost nervnog sistema i pad otpornosti organizma.
U organizmu postoji periodični ciklus korišćenja hrane:
*Unošenje hrane u organizam probava-apsorpcija odvija se do 10 sati uveče.
*Asimilacija-apsorpcija i iskorišćavanje hranljivih materija se odvija od uveče do 6 sati ujutru.
*Eliminacija-izbacivanje otpadnih materija iz tela se odvija  od 6 sati ujutru do popodneva.