Povraćanje i nauzea

0
191

Ovi simptomi se mogu javiti pojedinačno ili udruženo, a mogu nastati usled čitavog niza uzroka. Poremećaji i lečenje.
Poremećaji gastrointestinalnog trakta i drugih organa dovode do refleksnog nadražaja centra za povraćanje. Shodno tome, nauzea i povraćanje mogu da se jave kod sledećih oboljenja i patoloških stanja: iritacija, zapaljenja ili mehaničke lezije bilo kod dela gastrointestinalnog trakta (od farinksa do rektuma); nadražajni impulsi koji polaze od obolelih organa, na primer holecistit; nadražaji vestibularnog aparata, na primer morska bolest; toksičan efekat kardio-tonika kao što je digitalis.
Do centralnog povraćanja (nadražaj centra za povraćanje), dovode centralni emetici (emetin, apomorfin, morfin); egzogeni i endogeni toksini, povećan intrakranijalni pritisak i hipoksija mozga koja nastaje u stanjima anemije mozga i intrakranijalnog krvavljenja.
Povraćanje na psihogenoj osnovi može da bude simptom lakših ili ozbiljnijih oboljenja.
Lečenje:
Lečenje se uglavnom sastoji u otklanjanju specifičnih, uzroka. Pored kauzalnog lečenja primenjuju se i neke opšte mere i simptomska terapija zavisno od toga da li se radi o akutno nastaloj ili prolongiranoj nauzei i povraćanju.
Akutna nauzea i povraćanje: u slučaju običnog povraćanja, nastalog akutno kao na primer povraćanje koje se javlja posle obilnog obroka ili jutarnje povraćanje koje se sreće u početku trudnoće, ukoliko se i preduzima lečenje, ono je neznatno. Ako je neophodno, lečenje se sastoji u propisivanju podnošljive hrane a ponekad sedativa i spazmolitika.
Prolongirana nauzea i povraćanje: jako izraženu i prolongiranu nauzeu i povraćanje treba brižljivo lećiti odgovarajućim medikamentima. Moraju se otkloniti specifični uzroci. Kao dopuna osnovnom, specifičnom medikamentnom ili hirurškom lečenju, mogu se primeniti sledeće opšte mere:
* Tečnosti i ishrana: hranu i tečnost uzimati u dovoljnoj količini. Povremeno prekinuti peroralni unos i ordinirati intravenski 5 – 10 procentni rastvor čiste glikoze ili pomešane sa fiziološkim rastvorom. Pri prelazu na peroralnu ishranu, početi sa malim količinama suve hrane na primer slani keks, Grahamov keks i dr. U slučajevima “jutarnjeg povraćanja”, najbolje je ovu hranu uzimati pre ustajanja. Kasnije preći na česte, količinski male obroke tečne hrane. Topli napici (čaj i čorbe od mesa i povrća) kao i hladni napici (čaj sa ledom i gazirane tečnosti i sokovi), podnose se dobro već u početku. Izbegavati mlake tečnosti i napitke. Uvek nastojati da se ishrana podesi prema tome šta bolesnik najradije jede.
* Medikamentozno lečenje – Napomena: gravidnim ženama, za vreme kritične, rane faze razvoja fetusa, izbegavati davanje bilo kojih medikamenata osim ukoliko su neophodni. Ukoliko nauzea i povraćanje u trudnoći nisu jako izraženi i ne progrediraju, treba biti jako oprezan pri davanju medikamenata u navedene svrhe. Danas su u fazi ispitivanja mogući najraznovrsniji teratogeniefekti lekova.  (1) Sedativi – spazmolitici, mogu biti korisni.
(2) Chlorpromazin hydrochlorid (Thorazine) i promazin hydrochlorid (Sparine), mogu se prema potrebi dati duboko intramuskularno u dozi od 25 – 50 mg svakih 4 – 6 časova ili peroralno u dozi od 10 – 15 mg takođe na svakih 4 – 6 časova.
(3) Prochloperazin (Compazine), u dozi od 5 mg 3 – 4 puta dnevno peroralno. Prema objavljenim saopštenjima, najbolji efekat se postiže ako se daje u vidu supozitorija, dva puta dnevno po 25 mg ili duboko intramuskularno u glutealnu regiju, u dozi od 5 – 10 mg na svaka 3 – 4 časa (ne više od 40 mg u toku 24 časa).
(4) Triflupromazin (Vesprin), 5 – 10 mg intramuskularno ili 10 mg peroralno na sva kih 6 – 8 časova.
(5) Fluphenazin (Permitil, Prolixin), 1 – 3 mg LM. ili u istoj dozi peroralno.
(6) Perphenazin (Trilafon), 2 – 4 mg 4 puta dnevno.
(7) Trifiuoperazin (Stelazine), 1 – 2 mg dnevno.
* Psihoterapija može da bude korisna ukoliko postoje izgledi da se radi o povraćanju na psihogenoj bazi. Ukoliko tegobe imaju hroničan karakter preporučuje se izolacija bolesnika. Ponekad je neophodna hospitalizacija. Treba nastojati ograničiti posete. Izbegavati neprijatne psihičke nadražaje kao Što su strani mirisi. Jekovi neprijatnog mirisa i ukusa, lavori za povraćanje ili drugi neprijatni predmeti i hrana koja se nepropisno priprema i servira. Bolesnika uključiti u program određenih terapijskih mera i time mu staviti do znanja da se nešto preduzima. Treba izbegavati “krute” i brutalne postupke. Pokušati ustanoviti psihički uzrok nauzee i povraćanja ali pri tome izbegavati i ne insistirati uporno na psihoterapiji za vreme akutne faze bolesti.

POSTAVI ODGOVOR