Aortna regurgitacija

0
214

Aortna_regurgitacijaAortna regurgitacija označava vraćanje dela istisnutog udarnog volumena iz aorte u levu komoru usled disfunkcuju aparata aortne valvule.

Etioiogija:

Akutno nastala aortna regurgitacija može biti uzrokovana infektivnim endokarditisom, disekcijom aorte ili traumom. Hronična aortna regurgitacija može biti uzrokovana dilatacijom ascendentneaorte (idiopatska, kod hipertoničara), bikuspidnom aortnom valvulom i reumatskom groznicom (uglavnom u kombinaciji sa aortnom stenozom). U akutno nastaloj aortnoj regurgitaciji dolazi do naglog smanjenja udarnog volumena i povećanja volumena krvi u levoj komori sa ppsledičnim povećanjem pritisaka u plućnoj cirkulaciji. Ovi bolesnici su, uglavnom, u teškom stanju (plućni edem) sa ozbiljnim hemodinamskim poremećaji- ma (hipotenzija). U bolesnika sa hroničnom aortnom regurgitacijom dolazi do kompenzatorne dilatacije i hipertrofije (ekscentričnog tipa) leve komore. U terminalnoj fazi bolesti dolazi do sistolne disfiukcije leve komore, usled zamene miocita vezivnim tkivom.

Dijagnoza:

Slično aortnoj stenozi, i bolesnici sa aortnom regurgitacijom su, dugi niz godina, bez simptoma. Od tegoba, bolesnici navode dispneju i atipičnu anginu pektoris. U fizičkom nalazu se sreće visok pulsni talas koji brzo pada (pulsus altus et celer, Corriganov puls), uvećan iktus pomeren ulevo (dilatacija leve komore), treći srčani ton (ne mora označavati popuštanje srca), tipičan dijastolni aspiracioni šum nad aor- tom i Erbovom tačkom (njegova težina grubo korelira sa težinom aortne regurgitacije). Austin-Flintov šum, dijastolno dobovanje na vrhu u od- sustvu mitralne stenoze, nastaje kod bolesnika sa teškom aortnom re- gurgitacijom, zbog toga što regurgitacioni mlaz pada na prednji mitralni listić, potiskuje ga i stvara funkcionalnu mitralnu stenozu. Laboratorij- ski nalazi su nespec ifični. (EKG) pokazuje hipertrofiju leve komore. RTG srca i pluća pokazuje izraženu dilatacjju srčane senke (cor bovi- num), uglavnom na račun leve komore i dilatiranu ascendentnu aortu. Ehokardiografija može otkriti uzrok i utvrditi tačnu težinu aortne regur- gitacije (blaga, umerena, teška, veoma teška), što se radi na osnovu šmne regurgitacionog mlaza u izlaznom traktu leve komore. Kateteri- zacijom se uočavaju paYiSeni_p\ućni pritisci, dok je koronarografija obavezna, ukoliko se razmišlja o hirurškoj intervenciji u bolesnika starijih od 40 godina. Bulbografija predstavlja zlatni standard za proce- nu težine aortne regurgitacije (skala od 1 do 4+, težina raste sa brojem).

Terapija:

Davanje vazodilatatora (antagoniste kalcijuma) smanjuje regurgitaconi volumen, produžava vreme do operacije i koristi se kod asimptomatsldh bolesnika. Simptomatske bolesnike, kao i asimptomatske bolesnike sa sistolnom disfunkcijom, treba operisati (zamena aortne valvule). Ukoliko postoji preveliki operativni rizik (teška sistolna disfunkcija), ove bolesnike treba lečiti medikamentno (diuretici, digitalis, i inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima). Obavezna je profilaksa infektivnog endokarditisa.

POSTAVI ODGOVOR