Bol otkriva bolest srca

0
91

bol-otkriva-bolest-srcaUtvrđivanje koronarnog rizika: Metoda se primenjuje kod pacijenata koji imaju hipertenziju, probadanje u grudima, povišen holesterol
Test fizičkog opterećenja, ili ergometrija, jedna je od osnovnih metoda za utvrđivanje srčane bolesti. Primenjuje se kod onih koji se žale na bol u grudima i imaju jedan ili dva faktora rizika za koronarnu bolest: povišen krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, šećernu bolest, pušenje, ili, u porodici imaju nekog ko je već imao infarkt srca.

Ergometrija se takođe primenjuje kod osoba koje su već imale neku od savremenih procedura revaskularizacije, odnosno ugrađen stent, a opet imaju bolove u grudima.

Test se izvodi u kontrolisanim uslovima koji imitiraju svakodnevni fizički napor – kaže docent dr Ana Đorđević Dikić, kardiolog iz Odseka za ergometriju, Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Sbije. – Iako se njime izaziva bol kod pacijenata, test je prilično bezbedan, smrtnost je manja od 0,01 odsto, ukoliko se prethodno ispoštuju svi preduslovi: da pacijent ima kontrolisan i normalan krvni pritisak, da nije pod akutnom infekcijom, da nema svakodnevne bolove u grudima zbog kojih često koristi nitroglicerin i da nema nepravilan rad srca koji prethodno nije ispitan.


– Test se izvodi na pokretnoj traci ili biciklu. U određenim vremenskim intervalima traka se podiže i ubrzava, a sve vreme se prati EKG na monitoru i krvni pritisak pacijenta kao i pojava određenih tegoba koje pacijent treba da prijavi – objašnjava docent dr Đorđević Dikić. – Da bi test ukazao na dijagnozu, mora da se dostigne određen nivo opterećenja koji zavisi od godina pacijenta. Test se prekida ako se ocrtaju promene na EKG-u koje ukazuju na slabiju ishranu srčanog mišića ili ako bolesnik oseti bol u grudima.

 

Ako test pokaže suženje jednog ili više krvnih sudova koji ishranjuju srce, radi se snimanje krvnih sudova pomoću kontrasta u lokalnoj anesteziji. Nakon toga se odlučuje o daljem lečenju, ugradnji stenta, odnosno premošćavanju obolelog krvnog suda, ili terapiji lekovima.

Bez obzira na rezultat ovih procedura, pacijenti već mogu da započnu lečenje savremenim lekovima koji su, kad se redovno i pravovremeno uzimaju, mogu uspešno da kontrolišu i stabilizuju bolest.

Pacijenti, kaže naša sagovornica, mogu sebi da pomognu promenom načina života i izbegavanjem faktora rizika: smanjenje telesne težine, prestanak pušenja, smanjenje masnoća u krvi i unosa soli, kontrolom pritiska i laganim, neopterećujućim šetnjama.
PRIPREMA

24 do 48 časova pre testa ne treba uzimati lekove iz grupe beta-blokatora, kalcijumskih antagonista, nitrata i digoksina

Najmanje tri sata pre testa ne valja uzimati hranu, piće, kofein i cigarete

Poneti sa sobom laganu i udobnu odeću i obuću za vežbanje
SAGLASNOST

Pacijenta na test upućuje lekar specijalista kardiologije, jer je on stručan da proceni potrebu za testom i rizik koji test nosi. Pacijent mora da se saglasi i potpiše da je upoznat i da prihvata rizik.

POSTAVI ODGOVOR