Home Bolesti srca i krvnih sudova
Bolesti srca i krvnih sudova
Vazospastična angina pectoris
05.07.2011
Vazospastična angina pectorisAngina pectoris predstavlja paroksizmalni klinički sindrom, praćen bo- lovima, nastao zbog ishemije miokarda. Najčešće je uzrokovana aterosklerotskim sužavanjem lumena koronarnih arterija. Faktori rizika za nastanak ateroskleroze su hipertenzija, dijabetes, pušenje, nasleđe i hiperlipoproteinemija. Zbog nesrazmere u potrebama miokarda za kiseonikom i perfuzije miokarda krvlju, srčani mišić postaje hipoksičan, što dovodi do nakupljanja produkata anaerobnog metabolizma, koji, nadražajem nervnih završetaka, stvaraju duboku visceralnu senzaciju bola. Na osnovu kliničke slike, angina pectoris se deli na stabilnu anginu, nestabilnu anginu i Prinzmetalovu anginu.
PRINZMETALOVA (VAZOSPASTIČNA) ANGINA PECTORIS

Etiologija i klinička slika:

Definiše se kao prisustvo bola u grudima koji se, uglavnom, javlja u miru, a elektrokardiografski se mani festuje elevacijom ST segmenta. Ova vrsta angine je posledica spazma koronarnih arterija koji dovodi do nagletali prolazne, redukcije lumena sa posledičnoffi ishemjom. Spazam može nastati na potpuno normalnoj ili lako aterosklerotski izmenjenoj arteriji (češće), a uzrokovan je hiperreaktivnošću segmenta koronarne arterije usled endotelne disfunkcije. Bolesnici su, uglavnom mlade osobe, koje su uglavnom pušači. Javlja se tipičanjnginozni bol, a srazmerno su česti kompleksni komorski poremećaji ritma koji mogu uzrokovati sinkopu.
Opširnije...
 
Šok
05.07.2011
šokŠok se definiše kao stanje u kome je perfuzija ciljnih organa (mozak, bubrezi, jetra, srce) nedovoljna da obezbedi njihovo adekvatno  fiinkcionisanje.

Etiologija:

Šok se, u odnosu na mehanizam nastanka. može podeliti u četiri osnovne kategogje i to: hipovolemijski, kardipgeni, opstruktivni i distributivni šok. Hipovplemijski šok enastaje usled smanjenjog volumena cirkulišuće tečnosti, kao posledice iskrvavljenja ili velikih spoljašnjih (povraćanje, dijareja) ili unutrašnjih (ascites, intestinalna opstrukcija) gubitak tečnosti. Kardiogeni šok nastaje kao posledica smanjenia sposobnosti srca da pumpa krv ka periferiji i uzrokovan je slabljenjem sistolne funkcije srca (akutni infarkt, dilataciona kardiomiopatija), mehaničkim uzrocima (akutna mitralna regurgitacija) ili poremećajima srčanog ritma (tahi- ili bradikardija). Opstruktivni šok je uzrokovan ekstrakardijalnom smetnjom toka krvi, kao što je slučaj u plućnoj emboliji ili tamponadi. Distributivni šop se javlja u bolesnika sa sepsom ili anafilaksom i uzrokovan je prekomernom perifernom vazodilatacijom usled gubitka regulacionih mehanizama u krvnim sudovima
Opširnije...
 
Aortna regurgitacija
05.07.2011
Aortna_regurgitacijaAortna regurgitacija označava vraćanje dela istisnutog udarnog volumena iz aorte u levu komoru usled disfunkcuju aparata aortne valvule.

Etioiogija:

Akutno nastala aortna regurgitacija može biti uzrokovana infektivnim endokarditisom, disekcijom aorte ili traumom. Hronična aortna regurgitacija može biti uzrokovana dilatacijom ascendentneaorte (idiopatska, kod hipertoničara), bikuspidnom aortnom valvulom i reumatskom groznicom (uglavnom u kombinaciji sa aortnom stenozom). U akutno nastaloj aortnoj regurgitaciji dolazi do naglog smanjenja udarnog volumena i povećanja volumena krvi u levoj komori sa ppsledičnim povećanjem pritisaka u plućnoj cirkulaciji. Ovi bolesnici su, uglavnom, u teškom stanju (plućni edem) sa ozbiljnim hemodinamskim poremećaji- ma (hipotenzija). U bolesnika sa hroničnom aortnom regurgitacijom dolazi do kompenzatorne dilatacije i hipertrofije (ekscentričnog tipa) leve komore. U terminalnoj fazi bolesti dolazi do sistolne disfiukcije leve komore, usled zamene miocita vezivnim tkivom.
Opširnije...
 
Trikuspidna stenoza i regurgitacija
05.07.2011
Trikuspidna stenoza i regurgitacijaTrikuspidna stenoza, gotovo uvek, predstavlja posledicu reumatske gro- znice i, po pravilu je udružena sa mitralnom stenozom. U kliničkoj slici dominiraju znaci mitralne stenoze. U fizičkom nalazu srećemo nabrekle vene vrata, hepatomegaliju, ascites, otok nogu, dijastolno dobovanje i zvek otvaranja trikuspidne valvule. RTG srca i pluća pokazuje dilataciju desne pretkomore, malu plućnu arteriju i oligemična pluća. Na EKG-u se često vida atrijalna fibrilacija i hipertrofija desne pretkomore (širok, dvogrbi P talas u DII). Ehokardiografski se može utvrditi etiologija i težina trikuspidne stenoze. Značajna stenoza se definiše kao gradijent izmedu desne pretkomore i komore veći od 5 mmHg. Medikamentno lečenje se zasniva na primeni diuretika, dok su druge terapijske opcije perkutana valvulotomija i hirurgija (komisurotomija, zamena trikuspid- ne valvule). Na trikuspidnoj poziciji se uvek stavljaju biološke valvule zbog izuzetno visokog rizika tromboze kod mehaničkih povreda.
Opširnije...
 
Defekt atrijalnog septuma
05.07.2011
Defekt_atrijalnog_septumaUrodene srčane mane kod odraslih se dele na mane sa primarno levo-desnim šantom (defekt atrijalnog i ventrikularnog septuma, ductus arteriosus persistens), mane sa primarno desno-levim šantom (Tetralogija Fallot) i mane bez mešanja arterijske i venske krvi (koarktacija aorte).
DEFEKT ATRIJALNOG SEPTUMA
Definiše se kao delimični nedostatak pretkomorskog septuma koji omogućava protok krvi izmedu pretkomora.

Etiologija:

Urodena mana, nastala kao posledica nepravilnog srastanja i/ili nedostatka septuma primuma i septuma sekunduma. Fizički nedo- statak dela atrijalnog septuma omogućava prelaz krvi iz leve u desnu pretkomoru (levo-desni šant), što dovodi do povećanja protoka krvi kroz pluća. Posledica povećanog protoka krvi jesu razvoj plućne hipertenzije i dilatacija desne komore. Kada pritisak u plućnoj cirkulaciji postane veći od pritiska u sistemskoj cirkulaciji, dolazi do obrtanja smera šanta, tako da krv iz desne pretkomore teče u levu (desno-Ievi šant). Ova pojava se naziva Eisenmengerov kompleks. Postoje tri tipa defekta atrijalnog septuma i to: tip primum (nalazi se nisko u septumu i to odmah ispod mitralne valvule, često je udružen sa rascepom prednjeg mitralnog listića), tip sekundum (najčešći, nalazi se na mestu fossae ovalis) i tip sinus venosum (nalazi se visoko u septumu, oko ušća gornje šuplje vene, često je udružen sa anomalnom drenažom plućnih vena).
Opširnije...
 
«PočetakPrethodna11121314151617181920SledećaKraj»

Strana 12 od 22
 

Ko je online