Nekontrolisana upotreba preparata za nos izaziva nealergijski rinitis

0
250

kapi za nosUmesto „hemije“ preporučuju se slani obogaćeni rastvori. SVI koji su koristili kapi za nos za lečenje upale uha, nosa ili sinusa, znaju da ne bi trebalo da ih primenjuju duže od sedam dana. Međutim, ima i onih koji se ovog pravila ne pridržavaju i oni bi mogli da postanu zavisni od ovih preparata. Istraživanja su pokazala da nekontrolisana upotreba kapi za nos dovodi do trajnog oštećenja sluznice, a može da nastane i nealergijski, lekovima indukovan medikamentozni rinitis.

Ovo oboljenje može da se javi u svim uzrastima, a podjednako pogađa i muškarce i žene. Iako postoje jasna pravila za korišćenje kapi za nos, medikamentozni rinitis nije retkost, a razna istraživanja su pokazala da jedan do devet odsto svih bolesnika koji posećuju alergologa ili otorinolaringologa imaju ovaj problem. Ipak, iako su kapi za nos najčešći uzrok ovog oboljenja, nisu i jedini „krivac“. Medikamentozni rinitis mogu da izazovu i antihipertenzivi, hormoni, nesteroidni antireumatici.

– Zavisnost od kapi za nos nastaje zbog narušavanja koordinacije rada vegetativnog nervnog sistema – objašnjava dr Srđan Milićević, specijalista ORL KBC Zemun. – Ovaj deo nervnog sistema deluje nesvesno, najčešće putem refleksa i čine ga dva sistema: simpatikus i parasimpatikus. Zahvaljujući ovom sistemu organizam je u stanju da za vrlo kratko vreme odgovori na razne uticaje i da recimo za nekoliko sekundi udvostruči srčanu frekvenciju ili krvni pritisak. Parasimpatikus je aktivniji u stanju mirovanja.

Zadatak kapi za nos je da sužavaju krvne sudove, i na taj način smanjuju otok sluznice nosa. Stimulišući alfa-receptore dovode do vazokonstrikcije, a kada prođe ovo delovanje, kapi za nos utiču i na beta receptore koji dovode do širenja krvnih sudova. Prema nekim drugim teorijama, ponavljana stimulacija alfa receptora vazokonstriktornim kapima smanjuje broj funkcionalnih receptora.
 Kada osobe koje su već razvile zavisnost od kapi za nos prestanu da ih koriste, ponovo imaju osećaj zapušenog nosa i smetnji pri disanju. Ovakvo stanje ih navodi da ponovo počnu da koriste kapi i tako ulaze u krug prave zavisnosti.

Postoje nekoliko preporuka kako se leči ovo oboljenje, a najvažnije je odmah prestati sa korišćenjem kapi iz grupe dekongestiva. Savetuju se slani rastvori obogaćeni pantenolom ili cinkom, a u težim slučajevima se propisuju topikalni kortikosteroidi.

– Pacijenti često odustanu od lečenja, jer kod naglog prekida korišćenja kapi dolazi do pojačanog otoka i kongestije – ističe dr Milićević.

– Ukoliko topikalni kortikosteroidi ne pomognu, mogu da se koriste i oralni kortikosteroidi (prednizon od 15 mg tri puta dnevno tokom pet dana) i postepeno smanjivati kapi. Ako se ni na ovaj način ne postigne poboljšanje, verovatno kapi za nos nisu uzrok tegoba, i treba potražiti pomoć lekara.

 

POSTAVI ODGOVOR