Apsces je inficirani dio tkiva. Mastitis ili upala dojke se razvija kad mikrobi prodru u (apsces dojke)   tkivo dojke kroz bradavicu i inficiraju mliječne kanale i žlijezde. Razmnožavajući se, mikrobi uzrokuju crvenu, osjetljivu oteklinu ili kvrgu u dojki. I žlijezde u pazuhu uz inficiranu dojku mogu također biti osjetljive na dodir. Bolesnica može imati i povišenu temperaturu.
Učestalost mastitisa
Mastitis nije često oboljenje, te se svake godine zbog toga liječi samo jedna na 700 žena. Dvije trećine slučajeva su žene koje su nedavno rodile zato što naprsle bradavice, tegoba koja se često javlja nakon porođaja, olakšavaju prodor mikroba u tkivo dojke. Zbog određenih razloga mastitis je češći kod žena koje ne doje. Mastitis se može spriječiti njegom bradavica. No, dojili ili ne, svakako otiđite liječniku ako zapazite apsces.

Zapaljenje apendiksa crvuljka slepog creva, cekuma ispoljava se u različitim vidovima.Zavisi da li je u pitanju akutno ili hronično zapaljenje.Da li postoje ili ne postoje znaci peritonealne difuzije, zatim stanje apendiksa i okolnog tkiva takođe su elementi koji menjaju kliničku sliku.
Napad akutnog apendicitisa ispoljava se povraćanjem, osećanjem mučnine, trbušnim bolovima lokalizovanim u desnoj bedrenoj jami tačnije u Mak Barnijevoj-(Mc Burney) tački, u sredini linije koja spaja prednjogornju bodlju bedrene kosti i pupak.Temperatura je povišena i postoji veća razlika između aksilarne i rektalne temperature nego što je normalno.Pri pregledu otkriva se znak odbrane defans, lokalizovan je u desnoj bedrnoj jami i jasan bol na desnoj spoljašnjoj strani analnog kanala koji se utvrđuje rektalnim pregledom.
Laboratorijski nalaz pokazuje povećan broj belih krvnih zrnaca-leukocita.Nekad može  da se pokaže prolaznim ili isto tako naglo i mogu da se pojave teške komplikacije, pošto širenje apedikularne infekcije izaziva peritonitis koji se formira u plastronu desne bedrene jame i može da se pretvori u apsces, ili izaziva zatezanje trbušnih mišića koji dostignu posebnu tvrdinu trbuh kao daska.Bol u apendiksu pri retrocekalnom položaju pomeren je unazad i može da prevari dajući utisak bubrežne infekcije na desnoj strani.

Akutni bakterijski tireoiditis nastaje usled širenja infekcije iz ždrela, tonzila, karioznih zuba, vratnih  limfnih nodusa, retrofaringealni apsces.Od najčešćih uzročnika se ubrajaju: beta-hemolitički streptokok, stafilikok, pneumokok.

Klinička slika:

Bol u predelu vrata uslovljava otežano gutanje, pokretanje vrata i glave, pojava temperature, malaksalost loše opšte stanje.Štitna žlezda je unilateralno ili bilateralno uvećana i bolna.Koža iznad žlezda je topla, crvena i edematozna.

Dijagnoza:

Se postavlja na osnovu kliničke slike biohemijske analize.

Lečenje:

Visoke doze antibiotika, simptomatsko lečenje.Ukoliko dodje do apscesa sa znacima kolikvacije izvrši se incizija i drenaža.

Otalgija je bol u području uha, ali etiologija nije uvek otogena već naprotiv uho je inervisano od strane tri živaca.U dijagnostici neotogene otalgije dolazi u obzir: tonzinlitis, faringitis, parotitis, epiglotis, ezofagitis, artralgija,  temporomandibularnog  zgloba, maligni tumori sa infiltracijom živaca, koji se šire prema području jednjaka.Ponekad i intrakranijalni procesi mogu biti praćeni otalgijom.Otogeni bol se javlja u zapaljenjima spoljnog i srednjeg uha.Kod hroničnog upala srdnjeg uha, bol označava širenje i komplikacije bolesti iz područja srednjeg uha prema ovojnici mozga, ili kranijalnim živcima, trigeminalna neurologija, gnojna otoreja (sekrecija iz uha).Često je bol povezan sa ispadom sluha, ili ravnoteže a nema kliničke manifestacije otitisa u obzir dolazi audiovestibulološka dijagnostika koji diferencira  nivo zahvaćenosti slušnog i vestibularnog puta.Taj slučaj se javlja kod herpes zostera, u početku kod virusnih neuritisa u temporalnoj kosti bol je praćen uz nagluvost i paralizom facijalnog živaca i vezikulama na ušnoj školjci i slušnom kanalu.Otalgija može biti povezana s disfagijom ili adinofagijom (otežano gutanje i bol pri gutanju).radi se najčešće o audiovestibulološka peritonzilarnom apscesu, epiglotis, apsces korena jezika, tumor ždrela, koren jezika koji zahtevaju otorinolaringološko lečenje.Potrebno još spomenuti sindrom elongiranog stiloidnog nastavka, uključuje bolno gutanje, refleksni bol u uhu, koji se rešava hirurški-tonsilektomijom sa odstranjenjem stiloidnog  nastavka.Bol u uhu često je praćen šumom i smetnjama ravnoteže koji je karakterističan za Costenov sindrom-(sy.temporomandibularnog zgloba).
Zadatak otorinolaringologa je da isključi otogenu ili faringolaringogenu otalgiju.Diferencijalno dijagnostički uključuju obrada cervikogene otalgije, artralgije temporomandibularnog zgloba ili odantogene otalgije.U tim slučajevima treba uključiti neurologa, reumatologa i stomatologa.
Izvor:Savetovaliste

Trichophyton spada u roda gljivice, koji prouzrokuje dermatofite.To su keratinofilni mikroorganizmi.Uzrokuju oboljenja kože, dlake, noktiju.Mogu biti razna vrsta u zavisnosti gde parazitiraju na životinjama, na čoveku ili žive u zemlji.Za širenje bolesti utiču razni faktori kao faktor sredine, faktor uzročnika,  faktor domaćina.Oboljenje dermatofitima je kontagiozna, infekcija se prenosi direktnim ili indirektnim putem.Genetski vezane osobe češće oboljevaju.

Patološki značaj:

Gljive iz roda trihofitona izazivaju oboljenja dlanova, tabana, dlaka, noktiju, brade, kože, interdigitalnih prostora.
-Tinea capitis (Ttrichophytosis capillitii) je vrsta dermatofitoza zahvata dlake koji mogu biti površinska, dubinska i favus.Kod površinskog oblika vidi se žarište, prekriven je sitnim ljuskama i perutom.Dlake su slomljene, gube sjaj i boju.Takve promene se može videti na bradi muškaraca.Kod oblika koja zahvata dublje slojeve u samom žarištu se vide mehurići ispunjeni gnojnim sadržajem (pustule), koji mogu  prelaziti u  apsces.Kosa opada, promene su bolne na dodir ili pritisak, izlazi gnojni sadržaj sa sukrvicom i stvaraju se kruste.
-Tinea favosa zahvata dlake i golu kožu.Karakterističan simptom je skutulum-tvorevina sa neprijatnim mirisom.
-Tinea unguium zahvata području noktiju, javlja se promena na koži, koji se širi prema bazi nokta.

Adenoidna vegetacija nosi naziv treći krajnik. Adenoidni i ždrelni krajnik je limfno tkivo, smešteno u sredini zadnjeg zida nosnog ždrela.Adenoidi  su već prisutni pri rodjenju i od tada se već povećavaju.Krajnici se povećavaju od 5-8 godina, i daju različite simptome kao teškoće sa disanjem, začepljenosti nosa, hrkanje.Ukoliko ovo tkivo više raste nego što je potrebno, skraćuje protok vazduha ili onemogućava protok kroz nos, uzrokuje razne infekcije nosa, grla, uha, sinusa i natera deteta da diše kroz usta.
Simptomatologija adenoida karakteristična je trijas simptoma to su:
-Disanje na usta-ukazuje na povećanje adenoida,
-Nazalni govor-govor začepljenog nosa,
-Hrkanje:
Osim ovih simptoma postoje još razni simptomi kao poremećen govor, oslabljen sluh, slab glas, slabo uzimanje hrane, gušenje u snu, dugotrajan kašalj, sekret iz nosa dužeg trajanja.Ovi bolesnici imaju karakterističan izgled lica tzv.facies adenoides -adenoidno lice, otvorena usta, kratka gornja usna, usko lice, izbočeni sekutići, podočnjaci, upaljene oči, stiču se utisak nezainteresovanog deteta.Vrlo slabo jedu, ne napreduju.
Može biti jako opasno jer povećani treći krajnik često je uzročnik zapaljenju uha, nosa, ždrela, krajnika, i stalno začepljenost nosa.Adenoidi mogu biti značajan faktor kod akutnog i hroničnog sinuzitisa, adenoiditisa.Uzročnici kod raznih infekcija su hemolitički streptokok, stafilokokus aureus, hemofilus influenze.
Lečenje primenjuje se antibiotska terapija ali najčešće je potrebna hirurški zahvat.Odstranjuje se adenoidne vegetacije, adenoidi-treći krajnik.
Indikacija za operaciju trećeg krajnika:kada treći krajnik zatvara deo ždrela, iza nosnih hodnika, česta gnojna-purulentna upala uha, stalno začepljenost nosa, začepljenost Eustahijeve tube, abnormalan govor, poremećaj razvoja zuba.
Kontraindikacije za odstarnjivanja adenoida kod poremećaja zgrušavanja krvi, akutna upala srčanog mišića, srčana mana, neregulisan šećer kod infektivnih zaraznih oboljenja.
Posle hirurškog zahvata moguća je nastajanje krvarenja odmah ili za nekoliko dana, dehidratacija, disajne komplikacije, bol u ušima, upalne komplikacije (flegmona,apsces, sepsa), nazalni govor zbog oštećenja mekog nepca, zaostatak dela tkiva krajnika, rast limfnog tkiva u ždrelu, na korenu jezika, ožiljci, oštećenja mišića koji remete funkciju Eustahijeve tube.
Prva tri do četiri dana detetu treba dati puno tečnosti.Prvog dana mirovanje, bez jela što više tečnosti i sokova.
Drugi dan posle operacije mogu uzeti laganu hranu kao krompir pire, jaja, voće, povrće.Davati analgetike zbog bolova.Posle zahvata nekad se pojavi temperatura porebno je dati antipiretike  na svaka četiri sata, sa dosta tečnosti i polagano preći na normalnu ishranu.
Izvor.Savetovaliste

Osteoflegmona je akutno zapaljenje ograničeno na ćelijsko tkivo, koji nastaje od pokostičnog gnojenja pri čemu se formira apsces.Uglavnom se odnosi na osteoflegmonu donje vilice (ograničena okolvilična flegmona).Može da nastane od infekcija zuba.Zid apscesa se stvara od vezivnog tkiva koja okružuje gnojno ognjište u kome se nalazi gnoj sastavljen od leukocita i poliomorfonuklearnih leukocita.

Klinička slika:

Ograničen oblik flegmone je često akutna komplikacija, oštećenja zubne pulpe i gnojnih apikalnih artritisa (veoma jaka osetljivost zuba pri žvakanju i na perkusiju pri apikalnom artritisu).Ovi bolovi su trajni, malo ili nikako ne reaguju na analgetike.Bolesnik je febrilan sa bolovima u glavi i udovima, koža hiperemična, sa otokom pri palpaciji ustanovi se da je povezan sa koštanom strukturom.Pipa se fluktuacija.Pri otvaranju usta, ponekad je otežano zbog šklopca-trizmus, vidi se kolekcija koja više ili manje podiže spoljašnju ili unutrašnju ploču obolele kosti.Nelečen oblik flegmone prelazi u hronični oblik s fistulom sa raznim komplikacijama koje mogu biti:lokalne. opšte, kliničke forme.
-Lokalne komplikacije ispoljavaju se gnojnim zapaljenjem mišića (miozitis), kao što je flegmona vrata, zapaljenje medjumišićnih prostora, duž krvnih sudova.Mogu ostaviti tragove u vidu kožnih ožiljaka nastalih na mestima zubnih ili koštanih fistula.
-Opšte komplikacije su kao flegmona na donjoj vilici ispod jezične kosti, difuzna flegmona, septikemija porekla iz usta bez posebne anatomske lokalizacije.
-Kliničke forme su okolovilične flegmone se dele prema njihovoj anatomskoj lokalizaciji, na donjoj vilici se mogu lokalizovati na spoljašnjoj ili unutrašnjoj površini.Na gornjoj vilici flegmone se razvijaju isključivo spolja.

Lečenje:

Na gornjoj i donjoj vilici osteoflegmona uvek zahteva lokalnu intervenciju.Gnojna kolekcija se otvara, a oboleli zub se sanira, ili se primenjuje konzervativno lečenje.Opšte lečenje se sastoji od upotreba antibiotika.Uvek treba tražiti lokalni uzrok, žarište infekcije.Dobro sprovedeno lečenje omogućuje potpuno ozdravljenje.

Akutno zapaljenje suznih žlezda nastaje usled infekcije zapaljenje otok, crvenilo, bol.
Klinička slika:znaci zapaljenja su lokalizovani u gornjem spoljašnjem delu ulaza orbite.Usled otoka gornji očni kapak je spušten i otvor kapaka dobija oblik paragrafa.Postoji i otok preaurikularnih limfnih žlezda.Ukoliko dolazi do uvećanja orbitalni deo suznih žlezda nastaje dislokacija očne jabučice.Ograničena je pokretljivost oka, gde se nalaze suzne žlezde.Ako se pojavi apsces tada se spontano evakuiše kroz kožu iz orbitalnog dela, ili kroz konjuktive iz palpebralnog dela.
Dijagnoza;se postavlja na osnovu kliničke slike i oftalmološkog pregleda.
Lečenje:daju se antibiotici širokog spektra, tople suve obloge, olakšavaju bolove, ubrza resorpciju edema i ubrzava perforaciju apscesa.

Akutno zapaljenje suzne kesice ili flegmonozno zapaljenje proizilazi iz hroničnog oblika dakriocistitisa, gde je lokalizovan na sluzokožu suzne kesice prolazi kroz njegov zid i zahvata okolno tkivo.
Klinička slika:počinje sa akutnom zapaljenjem otok, jak bol i crvenilo.Zbog jakog bola i otoka, ne može se vršiti pritisak na predeo suzne kesice da bi se pojavio gnojav (purulentni) sekret.
Ukoliko se ovo stanje ne leči dolazi do apscesa, ispod unutrašnjeg ugla otvora kapaka stvara se šupljina ipunjena gnojnim sadržajem.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike i oftalmološkog pregleda.
Lečenje:primena antibiotika širokog spektra.Apsces se sanira incizijom kože ili drenažom.

Amebni apsces jetre je retka vancrevna komplikacija amebne infekcije debelog creva.Nastaje usled prodora amebe kroz vene porta u jetru.
Klinička slika:počinje se naglo ili postepeno sa povišenom temperaturom, znojenjem, drhtavicom, oštar bol pod desnim rebarnim lukom, nekad sa pojavom žutice.Palpatorno bolna, uvećana jetra.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu anamneze i kliničke slike, laboratorijske analize, CT-a.
Lečenje:primenjuje se medikamentozna terapija Metronidazol.Uradi se dekompresija apscesa perkutanom aspiracijom preko igle, koji znatno dovede stanje do poboljšanja.U komplikacijama  je indikovano hirurško lečenje  kao što je ruptura apscesa u trbušnu duplju ili pleuru.