Aronia Melanocarpa

Najnovija istraživanja pokazuju da aronija:

Da li ste probali sok od aronije?

Serozni meningitis je klinički sindrom u koji spadaju veoma različite bolesti, po svojoj etiologiji, klinici, evoluciji i prognozi.

Etiologija

mr.sc.dr. Zvonimir Zima, spec.pedijatar

Tema bronhitisa vrlo je opsežna, pa ćemo se ovaj put pozabaviti onim što se zove "akutni bronhitis". Zimi je to u pedijatrijskim ordinacijama gotovo svakodnevni problem!

Pod tim pojmom mislimo na upalne bolesti "donjih dišnih puteva", od dušnika i glavnih bronha, što se dalje razgranjuju u čitavo stablo sitnih i uskuh dišnih cjevčica, koje dovode zrak u plućne mjehuriće ili alveole.

Bronhitis se obično nadovezuje na neku akutnu "prehladnu" bolest gornjih dišnih puteva, poput hunjavice, upale ždrijela ili grkljana, a uzrok su im razni RESPIRATORNI VIRUSI.

Bakterijski bronhitisi su rijetkost i obično nastaju nakon virusne upale, kad se na virusima oštećenu sluznicu nasele bakterije.

No, uzrok bronhitisa može biti i nezarazan, kao što je mineralna ili biljna prašina, hlapljenje jakih kiselina i drugih kemikalija, razni okolišni faktori, ali najrašireniji je DUHANSKI DIM!

Zapaljenje pluća kod deteta može da se javi u dva oblika:
-U obliku pneumonije (tipična pneumonija) i  Bronhopneumonija (atipična pneumonija) Razlika izmedju jenog i drugog oblika su višestruke. Uzroci pneumonije su isključivo pneumokoke, dok bronhopneumoniju mogu da prouzrokuju najraznovrsne bakterije i virusi.
Pneumonija zahvata ceo režanj, ili najveći deo režnja pluća. Bronhopneumonija zahvata,pojedine režnjiće i to u reznim režnjevima pluća, zahvatajući pored toga i bronhiole.
Tok i trajanje bolesti su različiti pneumonija se izuzetno javlja kod deteta mladjeg od 2 god.
PNEUMONIJA-tok bolesti je sličan, kao tok kod odraslih.Početak je sa visokom temperaturom, nekad bolovi u trbuhu, što može da se zavede i da se misli na zapaljenje slepog creva, ili akutno oboljenje trbuha. Nekad bolest počinje sa povraćanjem, glavoboljom, zatim uskoro se javlja otežano disanje, pojavi se suv nadražajni kašalj pa posle postane vlažan sa sluzavo-gnojnim ispljuvkom.
BRONHOPNEUMONIJA nastaje najčešće sekundarno oboljenje kao komplikacija prethodnog oboljenja disajnih organa, ali može da se javi i primarno. Bronhopneumonija nekad se javlja bez temperature, bez kašlja, jedino se može videti cijanoza oko usana, bledilo i dete slabo jede (sisa). Medjutim kod starijeg odojčeta protiče sa mnogo više simptoma.
Nagla pojava visoke temperature,kašalj povraćanje, plač je slab i kenjkav, izgubljen apetit. Nije retka  pojava cijanoze.
Lečenje se sastoji u primeni odgovarajućih antibiotika, sulfonamida, cefalosporina. Ako je disanje otežano može se davati i kiseonik. Kašalj treba suzbijati odgovarajućim lekovima.
Sobu treba često provetravati, grudni koš i glavu deteta podignuti da bi što lakše moglo da diše. Od toga je dvostruka korist:
-dete dobia više vazduha
-boljim provetravanjem u pluća se suzbija dalje širenje zapaljenja.
Hrana treba da je lako svarljiva, kašasta i da se daje u malim obrocima.
Profilaksi oboljenja organa za disanje, u prvom redu treba pojačati opštu nespecifičnu otpornost dečijeg organizma, a naročito organa za disanje. To se postiže pravilnom ishranom i negom.Ishrana treba da je dobro sastavljena u u kvantitativnom i kvalitativnom pogledu. Pazi se na unos belančevina,vitamina na taj način se stvaraju ulovi za pravilno rastenje i razvoj i tako se organizam osposobljava za borbu protiv infekcije.
Boravak na čistom vazduhu sunčanje i kupanje u tekućoj vodi. Preporučljiv je boravak na moru. Važni su stambeni uslovi. Nehigijenski vlažni,mračni i prenasiljeni stanovi su leglo za respiratorno oboljenje. Takozvano " sobno dete" je neotporno i oboli pri prvoj prehladi i dodiru sa infekcijom. Štetno je i nehigijensko oblačenje(pretopljavanje) i da deca ne dodju u dodir sa obolelim osobama.

Lečenje

Kašalj je najčešći znak bolesti kod dece. Uglavnom je simptom infekcije gornjih disajnih puteva (akutna respiratorna infekcija, angina, faringitis, sinuzitis), bronhitisa ili zapaljenja pluća. Može biti posledica suženja disajnih puteva, kao kod kod astme i opstruktivnog bronhitisa, zapušenja disajnih puteva bronhijalnim sekretom, udahnutim stranim telom ili tečnostima. Na kraju može nastati zbog vraćanja želudačnog soka u jednjak (GERD), otoka pluća različitog porekla, nadražaja plućne maramice, kongenitalne anomalije, srčanog oboljenja...

Suv ili nadražajan kašalj je najčešći tip kašlja kod dece. Naziva se suv jer dete ništa ne iskašljava. Najčešći uzrok ovog kašlja su virusne infekcije gornjih disajnih puteva. Bolest obično počinje curenjem nosića, kijanjem i otežanim disanjem na nos. U nosu se stvara mala količina sekreta, koji se sliva niz zadnji zid ždrela, nadražujući nervne završetke u grlu i dušniku. Tako izazvan kašalj je u početku vlažan. Roditeljima se čini da dete ima nešto da izbaci. Uskoro virusi ogoljuju sluzokožu tako da se nastavlja suv, nadražajan, iscrpljujuć kašalj.

Temperatura je normalna ili malo povišena. Dete nekada ima glavobolju, malaksalo je i suze mu oči. Suvi kašalj mogu izazvati i bakterije. Često se bakterijska infekcija nadovezuje na virusnu. Tokom disanja sekret u ždrelu može da vibrira. To roditelji mogu da čuju i pomisliti da dete ima bronhitis ili astmu. Ako dete gotovo neprekidno suvo kašlje može imati pleuritis (zapaljenje plućne maramice). To je kod dece retka bolest.

Kod male dece suv kašalj može da bude posledica udisanja stranog tela, najčešće dela igračke ili tvrdog komadića hrane. Dete uporno kašlje, teško i nepravilno diše, suze mu oči, a na usta (pa i nos) izlazi mu dosta sekreta. Kašalj je zaštitni mehanizam kojim organizam nastoji da izbaci strano telo. Ako dete može da diše, govori i plače, pustite ga da iskašlje, a odmah zovite hitnu pomoć ili ga vodite u bolnicu. Ne pokušavajte da vadite strano telo, ne udarajte ga po leđima i ne okrećite ga naopačke. To se radi kada dete ne može da diše. Kašalj ne smirujte, jer njime može izbaciti strano telo još pre no što dospete do lekara.

Postoji oblik astme koji se ispoljava samo suvim kašljem, koji traje duže od tri nedelje. Nema otežanog disanja, sviranja u grudima, spirometrija je normalna, tako da se ne misli na astmu. Kašalj nestaje uz antiastmatičnu terapiju.

Kod zapaljenja grkljana (laringitis) napad kašlja je dramatičan. Dete teško diše, "hripavo", bori se za vazduh, kašlje suvo, promuklo, što liči na "lavež psa". Laringitis je najčešće izazvan virusima. Iako deluje dramatično bolest nije teška. Dete obično nema temperaturu i van napada kašlja dobro je raspoloženo. Ozbiljno je zapaljenje grkljana bakterijom Haemophilus influenzae. Uz karakterističan kašalj javlja se visoka temperatura i otežano disanje. Zbog brzog razvoja otoka dete mora hitno u bolnicu. Na sreću, nakon uvođenja vakcine (Hib) bolest je sve ređa.

Sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela je sve češće uzrok dugotrajnog suvog kašlja. Posledica je alergijskog zapaljenja sluzokože nosa. Nos je zapušen ili curi, a često postoji i bol u grlu. Dete kašlje suvo ili samo povremeno kašljuca. Roditelji su zabrinuti jer ovo može trajati mesecima. Antibiotici ne deluju, već treba koristiti antihistaminike, a kod veće dece kortikosteroide u vidu spreja za nos. Iste simptome daje zapaljenje sinusa. Razlika je u tome što je kod sinuzitisa prisutan bol u predelu lica (čelo ili gornji zubi), nekada i povišena temperatura. Razlika je u lečenju, jer se kod sinuzitisa koriste antibiotici.

Nedelju ili više dana nakon bolesti sluzokoža disajnih puteva je preosetljiva, pa povremeno može da se javlji napad suvog kašla. Obično je isprovociran hladnim vazduhom, duvanskim dimom, fizičkim naporom, smehom ili govorom. To roditelje zabrinjava, jer misle da dete nije ozdravilo, pa mu nekada daju antibiotike na svoju ruku. Detetu dati malo tople supice, čaja, eventualno biljni sirup za ublažavanje kašlja.

Vlažan kašalj je tipičan za bronhitis i zapaljenje pluća. Veća deca iskašljavaju obilan sekret na usta, pa i nos. Manja deca to ne mogu. Ona ga gutaju ili ga povraćaju. Ova vrsta kašlja je korisna, jer dovodi do izbacivanja sekreta, što ubrzava ozdravljenje.

Kod zapaljenja pluća dete ima povišenu temperaturu, otežano diše, kašlje i iskašljava. Ako je zapaljenjem zahvaćena plućna maramica prisutan je i suvi kašalj, kao i bol u grudima u vidu probada. Zbog naprezanja disajnih mišića u toku kašlja dete se žali na bol u čitavim grudima ili iza grudne kosti.

Akutni bronhitis počinje suvim kašljem. Zatim dete počinje da iskašljava malu količinu žilavog sekrta. Kasnije dolazi do iskašljavanja žitkog sadržaja. Kašalj može da se javi u vidu napada. Ako dođe do suženja disajnih puteva, disanje je otežano i čuje se sviranje u grudima slično kao kod astme. Ponekad je kašalj praćen povraćanjem. Zbog naprezanja tokom kašlja može da se javi bol u grudima.

Deca kod kojih se ponavlja zapaljenje pluća ili bronhitis, a koža im je slana, verovatno imaju naslednu bolest: citičnu fibrozu. Ova bolest treba da se dijagnostikuje što ranije, jer neprepoznata dovodi do komplikacija na plućima koja mogu skratiti život.

Svirajući kašalj je tipičan za astmu u napadu. Napad se najčešće javlja pred zoru. Dete ga oseća kao nemogućnost izdaha vazduha, stezanje i bol u grudima. U težim slučajevima roditelji mogu da čuju zviždanje ili sviranje u detetovim grudima. Taj fenomen se zove vizing. Zviždnje se čuje tokom izdaha, a često i tokom udaha. Disanje je usporeno, izdah jako produžen, a udah bučan i kratak. Detetu je lakše kad sedi, bledo je i uplašeno. Kada napad otežanog disanja prođe dete iskašlje malo lepljivog sekreta, malo se preznoji i zaspi.

Napad otežanog disanja može da se javi i kod dece koja nemanju astmu. Kod njih se najpre javlja kašalj, a zatim zbog nagomilavanja sekreta dolazi do zviždanja u grudima.
Izvor:zdravlje-ishrana.blogspot.com

Pod meningealnim sindromom podrazumeva se skup kliničkih simptoma i znakova koji se javljaju kao posledica povećanog intrakranijalnog pritiska. U meningealni sindrom spadaju :svi meningitisi, encefalitisi, tumori, CNS ( maligni i benigni ),aneurizme, ciste, krvarenja u mozgu i dr.
Etiologija meningealnog sindroma može da bude raznovrsno:
- infektivne prirode ( bakterije,virusi, rikecije)
- toksične
- alergične
-onkogene
- fizičke
- hemijske prirode
Meningealni sindrom obeležen je pojavom meningealnih znakova koji mogu da budu:
--subjektivne i --objektivne.
Subjektivni meningealni znaci su:-uporna glavobolza- uporno povraćanje.
Glavobolja je stalan pratilac meningealnog sindroma. Ona je jaka, kontinuirana,bez slobodnog intervala i pojača se pri kašlju, naprezanju ili pokretima glave. Nastaje kao posledica povećanog intrakranijalnog pritiska i toksičnog oštećenja, iritacija senzibilnih intrakranijalnih većih arterija i venoznih sinusa.Povraćanje je čest simptom i bez nauzea, u mlazu nije u vezi sa uzetom hranom i nije praćeno subjektivnim poboljšanjem.
Objektivni meningialni znaci se dele na meningealne znake prvog i drugog reda.
Meningealni znaci prvog reda:
- Kerningov znak
- ukrućen vrat
- Vujićev znak
- gornji Brudžinski
- donji Brudžinski
Kerningov znak je najvažniji znak, njegovo prisustvo potvrdjuje dijagnozu meningealnog sindroma .Ovaj znak se ispituje na sledeći način: bolesnik leži u postelji a ispitivač stavlja jednu svoju ruku na bolesnikovo koleno a drugom rukom mu pomaže da sedne sa opruženim nogama, tj. da trup i noge čine pravi ugao. Ako bolesnik može da uradi znak je negativan. Kada trup i noge čine tup ugao Kerningov znak je pozitivan.
Kerningov znak je rezultat povećanog intrakranijalnog pritiska i toksičke iritacije spinalnih korenova. Savijanje vrata, trupa izaziva istezanje iritativnih spinalnih korenova i to uslovljava odbrambenu konrakciju mišića i osećaj bola duž čitavog kičmenog stuba i nemogućnost da bolesnik sedi sa opruženim kolenima pod uglon od 90 stepeni.
Kerningov znak ne postoji kod odojčadi i male dece, kod kojih još postoji fontanela pa se povećan intrakrnijalni pritisak kompenzuje uzdignućem fontanele. Uzdignuta, napeta fontanela kod male dece ima vrednost Kerningov znaka kod odraslih.
Ponekad kod dece koja mnogo povraćaju imaju proliv, umesto izdignute fontanele imaju uvučenu fontanelu koja je odraz dehidracije.
Vujićev znak se sastoji iz rotacionog fenomena i fenomena pronacije ruku.
Karakteristika svih meningealnih znakova prvog reda je u tome što ostaju pozitivni i pri dubokim poremećajima svesti što je važno kod komatoznih stanja.
Meningealni znaci drugod reda su:
- hipertenzija
- težmja da bolesnik zauzme meningealni položaj
- meningealni krik
- bradikardija
- dermografizam.

(Prištevi, Prištići)

Kožne i spolne bolesti

Što su akne?
Akne su jedna od najčešćih kožnih bolesti. To stanje kože nastaje pri začepljenju žlijezda lojnica na licu i gornjem dijelu tijela sebumom, masnom supstancom koju stvaraju te žlijezde. Takvim nakupljanjem nastaju bubuljice. Postoji nekoliko oblika akni, a najčešće su akne vulgaris koje se prvenstveno javljaju u adolescenata u kojih hormonalne promjene uzrokuju povećanje žlijezda lojnica i stvaranje sebuma.

Epidemiologija
Troje od petero ljudi u dobi između 12 i 24 godine ima akne, ali one se mogu javiti u ljudi svih dobnih skupina. U stvari, procjenjuje se da jedan od petero odraslih u dobi između 25 i 44 godine ima akne, a da skoro polovica svih odraslih žena ima blage do umjerene akne.