Depresija kod očeva povezana je sa problemima u ponašanju kod dece, pokazala je nova studija američkih naučnika. Dok je slična povezanost između majki i dece često ispitivana, ovo je praktično prva studija koja se konretno osvrnula na odgovarajuću ulogu oca.

Prema rezultatima nove studije rađene pod okriljem Medicinske škole Univerziteta u Njujorku, 11 odsto dece čiji očevi imaju simptome depresije pokazuje određene probleme u ponašanju, u poređenju sa 6 odsto dece čiji očevi nemaju simptome emotivnih poremećaja.
Moderni svet predstavlja sve veći izazov po emotivno zdravlje odraslih
Jasno je, ipak, da majka u ovom konktestu ima osetno bitniju ulogu. Čak svako peto dete sa depresivnom majkom pokazuje probleme u ponašanju. Kada su oba roditelja depresivna, taj procenat se penje na 25 odsto (svako četvrto dete).
“Postoji bezbroj stručnih radova o tome kako depresija i drugi emotivni poremećaji majki utiču na decu, ali ovo je bukvalno prva studija, bar koliko smo mi svesni, koja je ispitivala sličnu povezanost očeva”, objasnio je dr Majkl Vajtsman, vodeći autor. On i njegov tim proučavali su podatke dobijene iz velikog istraživanja o preko 22.000 dece koja žive u domaćinstvu sa oba roditelja. Njihov rad je objavljen u stručnom časopisu Pediatrics.
Ranija studija, koja je u istom stručnom časopisu objavljena proletos, dokazala je i da depresivni očevi češće udaraju decu.

Astma je vodeća hronična bolest kod dece, čija se učestalost u poslednjih nekoliko decenija konstantno povećava u Srbiji, ali i na globalnom nivou, istakli su stručnjaci na skupu pod nazivom “Terapija dečje astme – novi izazovi”.

Prema rečima prof. Branimira Nestorovića, dečja astma, koja se najčešće javlja kod dece između druge i pete godine, u većem broju slučajeva izazvana je kućnim alargenima i čestim prehladama.

On je istakao da svaki asmatični napad može biti praćen različitim simptomima, od neujednačenog disanja, kašlja i kijanja do stezanja u grudima.

Nestorović je ukazao da u svetu od astme boluje oko 300 miliona ljudi, kao i da je do porasta broja obolelih od astme došlo posle katastrofe u Černobilu početkom osamdesetih godina prošlog veka.

On je dodao da je istraživanje o učestalosti astme pokazalo da 5,2 odsto ispitanika ima simptome astme, a 19 odsto alergijsku kijavicu.

Pedijatar-pulmolog sa Instituta za majku i dete Predrag Minić je kazao da je astma najčešća hronična bolest dece, od koje boluje svako sedmo školsko dete, pri čemu je astma kod dece u dečjem uzrastu najčešće alergijska i u više od 80 odsto obolele dece je udružena sa alergijskom kijavicom.

Preko leta ima najviše crevne infekcije.Visoke temperature pogoduju za razmnožavanje mikroorganizama (crevnih parazita), koji najviše ugrožavaju bebe i malu decu.Odojčadi koji ne sisaju nose najveći rizik.Adaptirano mleko, ili kravlje mleko mogu biti kontaminirani izazivačima crevnih infekcija, naročito ako se ostavi, da stoji i ne koristi se odmah.Bebice koje sisaju bezbedni su jer je majčino mleko sterilno i sadrži zaštitne materijale.
Proliv najčešće izazivaju bakterije, virusi, glivice retko protozoe.Iz stolice obolelih najviše se izoluje salmonela, šigela, ešerihija koli.

Uzrok letnjeg proliva može biti:

*Prljave ruke, preko kojih mikroorganizmi dospevaju u hranu.To su tzv.fekalno-oralne infekcije
*Preko neispravne hrane ili vode, u organizam dospevaju toksini.
*Može biti i posledica infekcije, kada mikroorganizmi napadaju sluzokožu organa za varenje, i izazivaju zapaljenjsku reakciju.
*Intoksikacija (trovanje), usled zagadjene hrane bakterijskim toksinima, nije neophodno prisustvo mikroorganizama u digestivnom traktu.

Svi željno iščekujemo leto i godišnji odmor kada samo želimo da uživamo na suncu i danima nerada. Kako ne bismo došle u situaciju da nam leto prođe u hladu, skrivene od pogleda i divnih letnjih uživanja, sada je pravo vreme da počnemo sa vežbanjem i dovedemo liniju u tip-top formu.
Jutarnje vežbanje je najpoželjnije za dovođenje linije u dobru formu. Jutro je najbolje vreme jer metabolizam najbrže radi, efekti vežbanja su najuspešniji i daju najbolje rezultate. Organizujte se tako da imate bar pola sata vremena ujutru samo za sebe i vežbe; nakon toga krenite sa uobičajenom rutinom spremanja za posao ili rad kod kuće, sa decom, i td. Ono na šta treba obratiti pažnju jesu stomak, grudi i gornji deo ruku. Ipak, ne preterujte kako ne biste izgledale kao bilderke, umesto izvajane boginje plaže. I, ne zapostavljajte donji deo tela,  izbalansirajte vežbe kako bi celo telo imalo koristi.
Ne preskačite kardio vežbe. Kako i sam naziv kaže, kardio vežbe su neizostavni pratilac svakog vida vežbanja, kako biste bile zdrave i pripremile srce za napor treniranja.
Napravite plan vežbanja. Vrste vežbi, redosled, dinamika ponavljanja...Primerice, počnite sa kardio zagrevanjem, potom krenite sa vežbama za gornji i donji deo stomaka (trbušnjaci – sa spuštenim i sa savijenim nogama, sklekovi), potom pređite na vežbe za noge (čučnjevi, iskorak, mrtvo dizanje), a zatim i na vežbe za ruke (zadnji sklekovi, široki sklekovi, biceps pregib – sa tegovima).

Prelomi kondila humerusa ( fractura condyli humeri lat./med.).Prelom kosta nadlaktice spada u teže povrede lakta uglavnom se vidja kod dece.

Klinička slika:

Manifestuje se bol, patološka nepokretljivost, otok u predelu povredjenog mesta.Lateralna strana je više izložena prelomima.Zaraste za 2-3 nedelje.

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu kliničke slike objektivnog pregleda, RTG snimak u dva pravca.

Lečenje:

Bez dislokacije lečenje je gipsanom imobilizacijom u srednjem položaju podlaktice sa fleksijom u laktnom zglobu.Hirurško-operativno lečenje se sprovodi kod preloma sa dislokacijama.

Šta učiniti da na ulici na plus četrdeset ne bismo padali u nesvest

Al’ je vruće ovih dana!

Kako bismo lakše podneli nesnosne vrućine, lekari savetuju da povedemo računa o načinu ishrane, unošenju vode u organizam, temperaturi u boravišnom i radnom prostoru, a posebno na otvorenom, i smanjenju fizičke aktivnosti.
Stručnjaci ukazuju da je neophodno da se više odmaraju oni koji spadaju u takozvanu osetljivu populaciju - deca, trudnice, dojilje, starije osobe, oboleli od hroničnih bolesti, rekonvalescenti, osobe koje se bave teških fizičkim poslovima, kao i oni oni čiji je posao vezan za rad napolju.

Šta jesti

Svima se preporučuje da redovno jedu - obavezan je doručak, lagani ručak i večera kao i dve dnevne užine, koji će sačuvati snagu i okrepiti organizam. Treba jesti laganu i lako svarljivu hranu - salate od povrća, posne sireve, čorbe, ribu, a treba dobro paziti da meso bude dobro termički obrađeno.

Rashladite se tuširanjem

Zaštita od vrućine podrazumeva redovno održavanje lične higijene - tuširanje mlakom vodom pre odlaska na spavanje, posle dolaska s posla, iz grada, sa rekreacije, svakodnevno menjanje garderobe...
Preporučuje se redovno provetravanje prostorija, upotreba zavesa na prozorima, podešavanje klima-uređaja tako da razlika u temperaturi između spoljne sredine i sredine u kojoj se boravi ne bude veća od sedam do 10 stepeni.

Pendredov sindrom spada u genetske poremećaje sa gubitkom sluha kod dece, sa poremećajima vezano za tireoidnu žlezdu i poremećaj ravnoteže.Uzrok je najverovatnije mutacija gena.
Klinička slika: još od rodjenja kod deteta postoji gubitak sluha ili da slabije čuje.Oko treće godine života stanje se pogoršava i postaje potpuno gluva obostrano.Može da se javlja sa uvećanom tireoidnom žlezdom ( struma) ukoliko je struma jako uvećana postoji problem sa disanjem i gutanjem.Pendredov sindrom daje zahvaćenost vestibularnog sistema što dovodi do poremećaja ravnoteže.Zato neka deca kasnije prohodaju.
Dijagnoza: se postavlja na osnovu kliničke slike i kliničkog pregleda, CT-a (skener), NMR i genetsko ispitivanje.
Lečenje: sa Pendredov sindromom decu treba naučiti da nose aparat za sluh i da na taj način komuniciraju.Kod totalnog-kompletnog gubitka sluha mogu se ugraditi kohlearni implantanti.Sa strumom treba kontrolisati tireoidni hormon.

Iskrenost i neiskrenost se uče kod kuće. Ako roditelj dođe kući zadovoljan što je laganjem izbegao neku kaznu ili kritiku ili ukoliko pred detetom govori neistine koje dete može prepoznati, lekcije o iskrenosti će detetu biti veoma teške da ih razume.
Laganje kod dece, ozbiljan problem ili ne?
Roditelji su često zabrinuti kada njihovo dete ili adolescent lažu. Međutim, suprotno stereotipima, laganje kod dece najčešće nije ozbiljan problem.
Mlađa deca (4-5 godine) često izmišljaju i pričaju razne priče. To je normalno zato što uživaju da slušaju priče i da ih izmišljaju radi zabave. Ova dečica mogu imati zamagljenu granicu između realnosti i fantazije. Starije dete ili adolescent mogu da lažu da bi izbegli obaveze ili odgovornost za svoje postupke. Roditelji trebaju da reaguju da prepoznaju trenutke laganja razgovarajući sa mladima o važnosti istinitosti, iskrenosti i poverenju, bez ljutitog kritizerstva.

Iščašenje lakta (luxatio cubiti) je najčešći oblik iščašenja kod dece.Predstavlja anatomski odnos izmedju nadlaktne kosti i podlaktne kosti (ulna i radijus).Razlikuje se više oblika iščašenja zgloba:prednje, zadnje, medijalne i lateralne.Zadnja iščašenja su najčešća, nastaju pri padu sa ispruženom podlakticom u položaju supinacije.

Klinička slika:

Zapaža se deformacija zgloba lakta, nastaje otok, hematom, izražen bol, nepostoji aktivan ili pasivan pokret, podlaktica izgleda skraćeno a laktna kost je ispupčen sa zadnje strane.Mogući su kod neurovaskularnih struktura motorni i senzorni ispadi.

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu kliničke slike, objektivnog pregleda, RTG snimak u dva pravca.Ako je udružena fraktura zgloba lakta radi se i Skener.

Lečenje:

Vrši se u opštoj anesteziji, vraćanje kostiju zgloba lakta-repozicija u anatomski položaj.Nakon toga gipsana imobilizacija koji traje tri nedelje, zatim dolazi rehabilitacija i fizikalni tretman.Hirurško lečenje se vrši u slučaju oštećenja neurovaskularnih elemenata ili kod frakture.

Debljina intime i medije u karotidama je znatno zadebljana kod djece koja boluju od dijabetesa tip 1 uspoređujući ih s kontrolnom, zdravom skupinom, navodi finski istraživački tim.

Dr. Olli T. Raitakari i suradnici, sa Sveučilišta u gradu Turku, pregledali su 50 djece s dijabetesom tip 1 i 35 zdrave djece koja su sačinjavala kontrolnu skupinu. Glavna metoda pretrage je bio ultrazvuk visoke rezolucije kojim se mjerila debljina medije i intime krvne žile. U podgrupi od 42 djece su mjerili pokazatelje koji bi ukazivali na pojačanu LDL oksidaciju.

Prosječna debljina intime i medije je bila povišena kod djece s dijabetesom (0.47 naprema 0.42 mm; p < 0.0001).

Koncentracije ukupnog kolesterola i LDL kolesterola su bile slične u obje skupine. Međutim, laboratorijski nalazi djece dijabetičara su ukazivali na pojačanu LDL oksidiranost.

Multivarijantna analiza je pokazala da bolest dijabetesa (p < 0.001), razina LDL kolesterola (p < 0.001) i sistolni krvni tlak (p < 0.001) neovisno jedno o drugom koreliraju s debljinom intime i medije krvne žile. Uz to, LDL oksidacija je značajno korelirala s prosječnom debljinom žilne stjenke kod djece s dijabetesom, ali ne i kod zdrave djece.

"Ovi rezultati ističu potrebu ranog otkrivanja i liječenja bolesti kod mlađe djece koja boluju od dijabetesa. Pošto je dijabetes kronična bolest, a smrtnost od kardiovaskularnih bolesti je visoka kod dijabetičara, ovakve neinvazivne metode dijagnosticiranja i praćenja stanja bolesnika mogu biti od značajne kliničke koristi" zaključuje Dr. Raitakari.
Izvor:Medicina.hr