Depresija kod očeva povezana je sa problemima u ponašanju kod dece, pokazala je nova studija američkih naučnika. Dok je slična povezanost između majki i dece često ispitivana, ovo je praktično prva studija koja se konretno osvrnula na odgovarajuću ulogu oca.

Prema rezultatima nove studije rađene pod okriljem Medicinske škole Univerziteta u Njujorku, 11 odsto dece čiji očevi imaju simptome depresije pokazuje određene probleme u ponašanju, u poređenju sa 6 odsto dece čiji očevi nemaju simptome emotivnih poremećaja.
Moderni svet predstavlja sve veći izazov po emotivno zdravlje odraslih
Jasno je, ipak, da majka u ovom konktestu ima osetno bitniju ulogu. Čak svako peto dete sa depresivnom majkom pokazuje probleme u ponašanju. Kada su oba roditelja depresivna, taj procenat se penje na 25 odsto (svako četvrto dete).
“Postoji bezbroj stručnih radova o tome kako depresija i drugi emotivni poremećaji majki utiču na decu, ali ovo je bukvalno prva studija, bar koliko smo mi svesni, koja je ispitivala sličnu povezanost očeva”, objasnio je dr Majkl Vajtsman, vodeći autor. On i njegov tim proučavali su podatke dobijene iz velikog istraživanja o preko 22.000 dece koja žive u domaćinstvu sa oba roditelja. Njihov rad je objavljen u stručnom časopisu Pediatrics.
Ranija studija, koja je u istom stručnom časopisu objavljena proletos, dokazala je i da depresivni očevi češće udaraju decu.

Većina majki posle porođaja oseća istovremeno i tugu i sreću 

Pripazite na simptome!
Porodili ste se, a u vama se nije probudio majčinski instinkt? Osećate tugu, razdražljivost, nedostatak interesa za svet oko sebe? Ne paničite, ne bolujete nužno od postporođajne depresije.
Hormonalne promene koje se događaju kad se rađa beba i posle toga, bol i psihički stres od samog porođaja, umor i neispavanost - sve to kod mladih majki može izazvati osećaj tuge, straha, teskobe, zbunjenosti. Majke često menjaju raspoloženje, koje ide iz krajnosti u krajnost, od euforičnog osećaja sreće do potpune apatije i bezvoljnosti.

Međutim, ukoliko to ne prestane u roku od mesec-dva, ili se čak pogorša, reč je o postporođajnoj depresiji. Simptomi se pojavljuju od 4. do 8. nedelje posle porođaja.

Uglavnom su slični znacima prave depresije, poput osećaja bespomoćnosti, nedostatka energije i motivacije, poremećaja metabolizma i sna, nedostatka interesa za seksualne odnose, osećaja nesposobnosti za nošenje sa zahtevima okoline, razdražljivosti, plačljivosti. Ako tome dodate nedostatak privrženosti bebi i osećaj krivice zbog toga, pravo je vreme da odete kod lekara.
Izvor:Kurir-info.rs

Kognitivno bihejvioralna terapija  (KBT) je kombinacija dve efikasne psihoterapijske metode-kognitivne i bihejvioralne terapije.Ta dva spoja u jednu celinu predstavlja moćno oružje  za razna psihička poremećaja.
Za kognitivni model se smatra da za naša osećanja i ponašanja uopšte nije bitno šta se dešava.Osoba sa psihičkim poremećajima raspolaže sa negativnim mislima ima pred sobom mentalnog filtera, poseduje sa različitim greškama u logičkom procenjivanju.Za procenu realnosti veliku ulogu igra iskustvo, prošlost i sadašnjost, želja za budućnosti.Kognitivna tehnika usmerava ličnost ka prepoznavanju i izmeni misli.
Bihejvioralna terapija odnosno model omogućuje da patološko ispoljavanaje zapravo naučeno-maladaptivno usmeravanje.Ponašanje je centar kao motoričko i suptilniji oblici ponašanja našeg organizma, poput negativnih funkcija i kognitivnih procesa.Osobe sa psihičkim tegobama ispoljavaju bežanje i izbegavanje kod anksioznih bolesnika.Kod depresivnih bolesnika su u ponašanju bespomoćni  tzv. naučena bezpomoćnost, ili su bez odredjene veštine i adekvatne komunikacije.
Bihejvioralna metoda je usmerena, izmeni maladaptivnog ponašanja i sticanja novih veština sa raznim metodama tehnike:izlaganje, progresivna mišićna relaksacija, trening ponašanja, modelovanje.
Kognitivno bihejvioralna terapija je prava metoda izbora u tretmanu svih anksioznih bolesti, hipohondrije, bolesti zavisnosti, depresije, seksualnih poremećaja, bulimije.

Ankiloglosija je urodjena, nasledna anomalija jezika, kod koje je frenulum linguae kratak, neelastičan, zadebljan, zbog toga  je smanjena pokretljivost jezika.Ova pojava daje poteškoće dojenju, na razvitak govora i na higijenu usta.Ankiloglosiju delimo na više tipova: umerenu, blagu, jaku izraženu.Dete ne može da isplazi jezik preko donje usne, ili donje vilice zbog toga na zadnjem delu jezika se stvara grba.Jezik mora da prelazi preko desni donje vilice pre kontakta s dojkom.Jezik pri početku dojenja uvlači bradavicu i areolu u usta i stvara svojevrsni kanal.
Vrh jezika pritiska mlečni kanal i pokretima jezika potiskuje prema bradavici.Zadnji deo jezika se odmiče, stvori se negativan pritisak. Ukoliko je protruzija ograničena dojenje je nemoguće.

Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) je moždana aktivnost praćena uznemirujućim mislima.Obolela osoba konstantno brine, opsednut je pranjem ruke, bojeći se da se ne zarazi nekom bolešću, ili da ne povredi nekoga, uključivanje i isključivanje nekog aparata, ponavljanje odredjene reči, brojanje predmeta.Da ironija bude još veća ovi ljudi su najmanje skloni da učine takve  "prestupe".Osobe sa tim poremećajem imaju vrlo visoku moralnu svest  i nizak stepen tolerancije prema nesavršentvu.Žrtve ovog stanja osećaju obavezu da ponavljaju odredjene rituale za koje veruju da poseduju "magičnu moć", sve dok ne bude dovoljno bezbedno da nastave sa normalnim dnevnim aktivnostima.Pate od opsesivno kompulsivnog poremećaja-kao da imaju  "mentalnu štucavicu", koja nikako da prestaje.Ove osobe su opsednute raznim radnjama pojavama ne sme ni sa kim da se rukuje jer se boji da će se zaraziti (HIV-om), istušira se bar pet puta dnevno, izbegava izlaske iz kuće, odlaske na sva mesta gde se okuplja veliki broj ljudi.
Svakodnevno većina ljudi obavlja čudne rituale kao kucanja u drvo, obuvanja uvek prvo leve cipele, kada ustaje iz kreveta prvo stavlja na pod desnu nogu, ali tome uopšte se ne poklanja pažnja.Razlika je u tome što ove iracionalne radnje ili "sujeverja" kada su oboleli od OKP-a  u pitanju je dominantni i bitno narušavanje normalnog  života.Obolele osobe oklevaju da zatraže pomoć, i nakon više godina sve zbog stida koji osećaju.Ovo kašnjenje rezultira anksioznim i depresivnim stanjem stres ili stresna situacija može da pogoršava simptome.

Hronični umor je blaga depresija, koji čeka svoju priliku.Ni kafa vam neće pomoći, jer kofein sprečava pretvaranje triptofana u serotonin.Zato treba uzeti ćuretinu, piletinu, jogurt, sir.Ta kombinacija će stabilizovati šećer u krvi i zadovoljiti potrebu za serotoninom.U toku dana treba izabrati dobre masne kiseline omega3, koji se nalazi u ribljem mesu, maslinovom ulju, koštunjavom voću.Sasvim mala količina može da ugasi želju.Grickajte na svaka dva sata, nekoliko badema, oraha ili pola čaše jogurta.Zapitajte sebe šta vam se jede? slatko, slano, kremasto ili krckavo.Izaberite ono što vam se jede u isplaniranim količinama.

Ličnost je složen skup, sastavljen iz instinkata, osećanja, strasti, težnji i inhibicije ispoljene u rečima, delima u pozitivnim ili negativnim stvarima određenog stepena postojanosti.Karakter igra veliku ulogu u postojanju ličnosti.Narav je neodoljiv u duševnom pogledu koji može biti prijatan ili neprijatan.Postoje razne klasifikacije:
-Primarno emotivan, aktivan ili neaktivan, osećajan.
-Sekundarno emotivan, neaktivan, flegmatičan, apatičan.
Primarnost predstavlja površnošću i ljubavlju prema promeni, dok sekundarnost predstavlja temeljnost sa izvesnom krutošću.Aktivnost pogoduje optimizmu a neaktivnost donosi sklonost depresiji.

Poremećaji ličnosti

Često se manifestuje kao neuroze i neuravnoteženost, instinktivnih i afektivnih komponenta nekad na dečje stupljeve razvoja.Takav ličnost je ostao infantilan, jer njegov razvoj nije protekao uzastopnim fazama sticanja zrelosti, a samim tim  i normalnosti, između neurotičnog  i normalnog čoveka.Postoji mnogo vrsta prelaza u poremećajima ličnosti.Izvesni su karakteri manje-više poklapaju sa klasičnom konstitucijom, ciklotimna konstitucija a ostali karakteri sadrže nove elemente.
Poremećaji ličnosti mogu biti osobe oralnog karaktera koji mnogo zahtevaju, osetljive su na frustracije, lako se obeshrabruju ili razočaraju imaju sklonosti ka toksikomanijama.
Mazohistički karakter ličnosti postoji duboko nezadovoljstvo, potreba za patnjom, takve osobe su nesrećne.
Interesantan poremećaji  ličnosti su narcisoidan karakter koji se odlikuje  sa preteranom ljubavlju prema sebi, bezgraničnom egocentričnošću, sklonošću ka sadističkim gospodarenjem i potrebom da bude služen, voljen, ali ljubav  drugome ne uzvraća.
Fobičan karakter ličnosti označava osobe napete, uznemirene sa nedostatkom ljubavi i interesovanja.
Histeričan karakter ličnosti se manifestuje uglavnom kod žena.Odlikuje se preteranom emotivnošću, lakim prelaskom iz smeha u suze, teatralnošću sa dramatizovanjem.Histerična osoba više igra svoj život, kao što ga živi.
Lečenje:Poremećaji ličnosti se teško može lečiti.U zavisnosti od vrsta karaktera primenjuje se i terapija  koja je odgobarajuća za tu vrstu bolesti.Primenjuju se neuroleptika, sredstva za umirenje, lekovi protiv depresije, antihipnotička terapija.U nekim slučajevima psihoterapija u kojoj se pruža podrška ili psihoanaliza.

Tradicionalni stav je da su trudnoća i porodiljstvo vreme radosti i dobrog raspoloženja. Međutim, surovi podaci iz pedantnih naučničkih beleški ukazuju da u tom periodu blagoslovenosti, žena nije zaštićena od psihičkih smetnji. Blizu dve trećine njih sa psihijatrijskim poremećajem postanu majke, a čak jedna trećina tokom trudnoće i nakon porođaja može imati epizodu nekog mentalnog poremećaja. Podaci pokazuju da uzrok smrtnosti porodilja u 12% slučajeva pripada psihijatrijskim poremećajima (postpartalna depresija, psihoza i bipolarni poremećaj), pri čemu je suicid čak na drugom mestu, iza kardiovaskularnih bolesti. Svako 25-to dete ne uspe da preživi majčinstvo majki obolelih od posleporođajne psihoze. 

Prevremeni klimaks predstavlja gubitak menstruacije pre četrdesete godine. Mnoge žene imaju u tridesetim godinama smanjenu plodnost i neuredan menstrualni ciklus, što menopauzapredstavlja prvi simptom smanjene funkcije jajnika. Međutim, to se može javiti i u dvadesetim godinama.
Uzrok prevremene menopauze – prevremenog klimaksa
Pravi uzrok prevremene menopauze nije poznat. Znaju se stanja koja su povezana sa njim. To su:
* Autoimuni poremećaj : Dve trećine žena sa prevremenom menopauzom imaju autoimuni poremećaj. U njihovom organizmu postoje antitela protiv tkiva jajnika, endometrijuma (sluzokoža materice) ili nekog od hormona jajnika. Nezna se šta izaziva taj autoimuni proces. Kod ovih žena obično ima u porodici obolelih od šećerne bolesti, reumatoidnog artritisa ili autoimune bolesti štitne žlezde.

Depresivan čovek opisuje se kao „ličnost u rasulu“. On je doživeo poraz koji je potpuno rasturio njegov odbrambeni sistem, a upravo taj sistem nam pomaže da se nosimo sa životom. U vreme kada se čini da sve gubi svoje dobro poznate konture, čovek traži nešto sigurno. I onda dolazi depresija.
Pakao na zemlji nalazi se u srcu depresivnog čoveka
Još davne 1621. godine jedan engleski književnik je zapisao: “Ako postoji pakao na zemlji, naći ćete ga u srcu depresivnog čoveka!” Depresija je jedna od najstarijih dijagnostifikovanih bolesti, a njeno ima potiče od latinskog izraza depressio (derriere) što znači potisnuti, pritisnuti ili udubiti.
Depresija je zapravo nedostatak svesti o moći sopstvenog delovanja. U psihijatriji, depresija predstavlja težak psihički (afektivni) poremećaj koji obuhvata opšte smanjenje životnog tonusa, gubitak apetita i interesovanja, neprestanu zabrinutost, prisutna je nesanica, usporenost mišljenja, bezvoljnost, obeshrabrenost, potištenost, umor, osećanje snažne tuge, beznadežnosti, manje vrednosti i osećanje praznine.