Holesterol je normalni sastojak krvne plazme i tkiva.Hranom ga unosimo preko životinjskih namirnica  (jaja, iznutrice,  junetina), to je egzogeni holesterol.Dnevno se prosečno unosimo u organizam oko 500-1000 mg.U organizmu se sintetiše  (jetra i crevna sluzokoža), 2-3 puta više nego što se unosi hranom.To je endogeni holesterol.
Nasuprot ranijem svatanju  JAJE je izbrisan sa crne liste nezdravih namirnica.Spada medju najbogatiju nutritivnu namirnicu, ne zato što ima malu kaloriju, već je prepuna sastojaka za zdrav život. Idealna hrana je za svako razdoblje života, lako se sprema i ukusna je.Jaje  je izvor proteina, može da zameni meso sa niskom kalorijom, lako je svarljivo.

Belance:

Sadrži veći deo proteina, ne sadrži holesterol, već sve potrebne aminokiseline, niacin, riboflavin, vitamin B, mikroelemente, hlor, magnezijum, kalcijum, fosfor, sumpor.

Žumance:

Čini 30% mase jajeta, energetska vrednost je oko 60 Cal.Žumance sadrži karotenoide, lutein, zeaksantin to su izuzetni antioksidansi koji zaštićuju oči od slobodnih radikala.Lecitin u žumancetu sadrži holin koji ima ulogu za razvoj mozga i memorije.

Osnovni elementi dijagnoze
- Generalizovani edem.
- Proteinurija veća od 3,5 gm dnevno.
- Hipoalbuminemija manja od 3 gm/100 ml.
- Hipcrlipidemija:  Holesterol veći od 300 mg/100 ml.
- Lipidurija: slobodna mast, ovalna masna tela, masni cilindri.

Opšta razmatranja

Bubrežno tkivo, dobijeno biopsijom ili nekropsijom, pokazuje promene koje su karakteristične za osnovnu bolest, npr. za diseminovani lupus eritematozus, amiloidozu, dijabetičnu nefropatiju. Međutim, u mnogim slučajevima, nastanak nefrotskog sindroma, ne može se pripisati određenom oboljenju. Ove idiopatske nefroze se klasifikuju prema prirodi glomerularnih lezija.
1. Minimalne glomerularne lezije: (oko 20% slučajeva idiopatske nefroze). Običnim mikroskopom ne vide se patološki poremećaji. Elektronskim mikroskopom, moigu se videtd promene bazalne membrane glomerula. One se  karakteri šu  bubrenjem,  vakuolizacijom i gubitkom organizacije prstastih nastavaka epitclnih ćelija takozvana  lipoidna ili čista nefroza, bolest Earleovih epitelnih ćelija,  bolest  prstastih  (nežičastih) nastavaka.
2. Membranozni tip bolesti: (oko 70% slučajeva idiopatske nefroze). Pod običnim mikroskopom  vidi  se  zadebljanje bazalne membrane. Pod elektronskim mikroskopom, pored zadebljanja bazalne membrane, vidi se iskrivljenost, otupljen ost i spajanje prstastih (nežičastih) nastavaka epitelnih ćelija.
3. Proliferativne lezije: (oko 5% slučajeva idiopatske nefroze). Običnim mikroskopom se brzo identifikuje  povećanje  broja epitelnih ćelija i formiranje polumesečastih zadebljanja u Bowmanovoj kapsuli, sa pretvaranjem kapilara glomerula u ožiljno tkivo različitog stepena.
4. Meso vite  membranozne i proliferativne lezije: (čine oko 5% slučajeva idiopatske nefroze).

Razna oboljenja krvnih sudova su česta tegoba današnjeg čoveka.Sa godinama strosti i krvni sudovi oslabe, nastaje okluzija većih arterija ili mikroangiopatija, još više dovede do takve situacije malo kretanje, slaba fizička aktivnost, najviše pogadja stariju populaciju.Lošu cirkulaciju prouzrokuju masne naslage, koje se vremenom skupljaju po zidovima arterije i ometaju u cirkulaciji.Mogućnost nastanka periferne vaskularne bolesti-Claudicatio intermittens-javlja se zbog okluzije velikih arterija u nogama.Pored klasičnih simptoma nastaje loša cirkulacija, javlja se bol, plavičasta bleda boja kože, ulceracije na nogama koje teško zarastu.
Najčešći simptomi slabe ili loše cirkulacije su:
-Hladni dlanovi ruke ili stopala
-Grčevi u nogama i mišićima
-Utrnulost šake i stopala
-Osećaj žarenja u koži
-Bolovi i oticanje stopala
-Trenje noge ili ruke

Faktori rizika kod kardiovaskularnog oboljenja sve više ukazuju na pojavu bolesti.Zahvaljujući napretku medicine i laboratorijskim analizama postoje dokazi koji su uzročnici raznih kardiovaskularnih oboljenja tu spadaju:
*Lipoprotein (a)
*Homocistein
*Fibrinogen
*C-reaktivni protein
*Apolipoprotein B
*Lipoprotein niske hemijske gustine holesterol

Lipoprotein (a)-LP (a)

To je vrsta masti u krvi koji se zalepi za specifičan protein, usled niske čestice lipoproteina niske hemijske gustine  (LDL).Dok visok nivo proteina koji je prenosilac te masti može da razbija ugruške krvi.Nivo lipoproteina (a) se povećava u raznim bolestima ili stanjima kao kod trudnoće, menopauze, dijabetesa, bubrežnim bolestima.Smanjeni LDL holesterol čuva-daje zaštitu kardiovakularnom sistemu čak i kad nivo LP (a) ne opada.

Homocistein

Vrsta aminokiseline iz koje nastaju proteini.Meso sadrži dosta homocisteina, a telo ga koristi za proizvodnju proteina i tkiva.Postoji visok nivo homocisteina za pojavu bolesti od kardiovaskularnog oboljenja, ukoliko se udruži sa pušenjem osobe, i visok krvni pritisak dolazi do zadebljanja arterija i u pukotinama se taloži holesterol.To je idealna lokacija za stvaranje tromba.Zato je važan nivo homocisteina jer ukazuje ne samo za bolesti srca i krvnih sudova, već ukazuje i na deficit B6, B12 i folata kod bubrežnih bolesnika, osteoporoze i dr.

Aronia Melanocarpa

Crnoplodna aronija (aronia melanocarpa) je vrlo značajna voćna vrsta. Poreklom je iz  Severne Amerike i nekada je bila popularna hrana među starosedeocima i kasnije  doseljenicima zbog njenih mnogobrojnih zdravstvenih beneficija. Popularnost aronije  poslednjih godina raste i danas je mnogi nutricionisti preporučuju, kao i svi oni koji tragaju  za alternativnim izborom hrane. Gaji se plantažno u Severnoj Americi (chokeberry), Rusiji (  gde je poznata kao rjabina černoploda), Poljskoj, Bugarskoj… U istim zemljama bila je  predmet mnogih naučnih studija. Privukla je pažnju naučnika zbog neobično visokog nivoa  antioksidansa (najveća ORAC vrednost – the Oxygen Radical Absorbance Capacity – jedinica  za merenje vrednosti antioksidansa u hrani). Upravo pigment u koži bobice sadrži aktivne  sastojke antocijanine koji štite organizam. Antocijanini umanjuju posledice oksidativnog  stresa.

Najnovija istraživanja pokazuju da aronija:

* poboljšava cirkulaciju,čisti krv, jača srce
* normalizuje nivo krvnog pritiska
* utiče na prevenciju kardiovaskularnih bolesti
* sprečava pojavu arterioskleroze
* oslobađa organizam toksina i teških metala
* ima pozitivan uticaj u postoperativnim procesima
* pomaže u lečenju infekcija urinarnog trakta
* bori se protiv bakterija, prehlada i konjuktivitisa
* poboljšava memoriju
* usporava proces starenja ćelija
* pomaže stvaranje dobrog holesterola
* sprečava stvaranje masnih naslaga
* poboljšava rad jetre i izlučivanje žuči
* poboljšava krvnu sliku
Njena popularnost poslednjih godina raste, tako da je danas mnogi nutricionisti preporučuju, kao i svi oni koji tragaju za alternativnim izborom hrane. U zemljama u kojima se gaji plantažno kao što su SAD, Rusija, Poljska, Bugarska i dr. bila je predmet mnogih naučnih studija. Privukla je pažnju naučnika zbog neobično visokog nivoa antioksidansa (najveća ORAC vrednost-the Oxygen Radical Absorbance Capacity – jedinica za merenje vrednosti antioksidansa u hrani). Upravo pigment u koži bobice sadrži aktivne sastojke antocijanine koji štite organizam. Antocijanini umanjuju posledice oksidativnog stresa. Slobodni radikali, koji su glavni razlog OS-a se mogu proizvoditi interno (metabolizam, disanje, itd.) i mogu poticati spolja (pušenje ili pasivno pušenje, zagađenje okoline – izduvni gasovi automobila, konzumiranje alkohola, izloženost zračenju i bakterijske, gljivične i virusne infekcije). Nemoguće je potpuno eliminisati slobodne radikale, ali znajući štetna dejstva istih, moramo se potruditi da ih umanjimo. Naime, neki flavonoidi poseduju i do pedeset puta veću antioksidansnu aktivnost nego vitamini C i E te tako deluju preventivno na nastanak mnogih bolesti. Zanimljivo je da su upravo plodovi aronije masovno korišćeni nakon katastrofe u Černobilju kako bi ublažili zdravstvene tegobe ozračenih osoba. Plod aronije je prava riznica mineralnih elemenata i vitamina: A, C, E, B1, B2, B6, B9, najviše vitamina P (važan za gipkost krvnih sudova), flavonoidi i gvožđe, mangan i dr.

Da li ste probali sok od aronije?

Mi pravimo sok od zrelih, rukom branih i biranih plodova poreklom iz Srbije.  Sok je blago pasterizovan, bez dodatka vode, šećera, boja, konzervansa i aroma, potpuno prirodan. Preporučuje se uzimanje ujutro pre obroka 0,3-0,5 dl. Kontrolu kvaliteta, mikrobiološke i zdravstvene ispravnosti vrši nadležna služba.
Izvor:vanilaplus.com

Za kvalitetan život je važna pravilna ishrana, zbog smanjenja rizika od srčanih bolesti i produživanja životnog veka.Postoji faktori, na koje se ne mogu uticati ili kontrolisati (genetička naslednost, konstitucija) ali je ishrana u vašim rukama  postoji tri faktora na koga sami možete uticati to su:
*Težina
*Holesterol
*Krvni pritisak.
Što se tiče ishrane potrebno je kontrolisati dnevni unos kalorija.Treba ograničiti zasićene masti i holesterol, posebno se nalaze u punomasnom mleku i mlečnim proizvodima, hidrogenizovanim biljnim uljima, margarin nezdrava hrana-industrijski slatkiši, brza hrana i drugo.
Unos soli treba ograničiti oko 2400 mg. dnevno.Oprezno sa alkoholom i bez duvana, ograničiti masti.
Loše masti su zasićene masti glavni uzrok je visok holesterol.Postoji biljnog i životinjskog porekla (svinjetina, jagnjetina, mast, maslac, pavlaka, masni sirevi).Hidrogenizacijom nastaju transmasne kiseline-nezasićene masne kiseline, to su pakovane namirnice, brza hrana koji povećavaju LDL "loš" holesterol a uništavaju "dobar" HDL holesterol ako ga često koristimo.

Kupina zauzima važno mesto u ishrani i narodnoj medicini.Plod kupine sadrži malo ugljenih hidrata  u 100 g.=6%, belančevina oko 1%,  sadrži B1,B2, i C vitamin, beta karoten, Galotonin 8%, Inozit, razne minerale i organske kiseline.
Listovi su vrlo korisni jer sadrže pektin i vitamin C.Fenolna jedinjenja koju sadrži kupina sprečava oksidaciju LDL holesterola (loš holesterol).Čini prevenciju i sprečava pojavu kardiovaskularnih oboljenja.Vrlo je korisna zbog svojih antioksidantnih svojstava.Ima visok sadržaj kalijuma i nizak nivo natrijuma i zato utiče na snižavanje krvnog pritisaka kod osobe obolele od hipertenzije.Flavonoidi su važni elementi jer deluju kao jak antioksidans.Galotanin uništava bakterije, deluje antivirusno, lek je protiv dijareje, ima blago laksativno dejstvo.Njena upotreba je vrlo široka, koristi se još kao antiseptik u terapiji gingivitisa, angine, faringitisa, za razne rane, kožne bolesti, upale sluzokože i ispiranje usta.
Zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata mogu koristiti i osobe obolele od dijabetesa.
Narodna medicina već odavno poznaje lekovita svojstva kupinovog vina, dobijen prirodnim vrenjem zrelih plodova kupine.Kupinovo vino ima medicinsko opravdanje Kvercetin sastojak kupinovog vina sprečava rak, ima antikancerogeno dejstvo, daje se kod anemije, slabe uhranjenosti, snižava krvni pritisak, poboljšava cirkulaciju krvi, služi za bolji apetit, koristan je kod rekonvalescenata, povećava imunitet i dobro deluje na metabolizam.Plod kupine je preporučljiv kod trudnice, dojilje, dece, u klimakterijumu zbog sadržaja gvoždja u sklopu organskog  jedinjenja.
Plod kupine se koristi u ishrani kao voće od toga se pravi sok, pekmez, džem, vino.
Mlado lišće se koristi u raznim čajevima pomešano, ili samo kupinovo lišće jer sadrži eterična ulja, tanin i kiseline.Čaj od lista kupine deluje ublažavajuće kod sluznice u ždrelu, u nosnoj šupljini čisti krv, leči kožne osipe-lišajeve.
Sok od kupine deluje na rad ćelije jetre i štiti jetru od raznih tegoba.

Lipidi su potrebni svakom organizmu za stvaranje energije, resorpciju liposolubilnih vitamina, sintezu steroidnih hormona  za izgradnju ćelijske membrane.U organizmu nalaze se sledeći lipidi:holesterol, trigliceridi, masne kiseline, fosfolipidi.
Ključni faktor u plazmi vrednost holesterola i triglicerida, zbog nastanka ateroskleroze koja najčešće napada krvne sudove mozga i srca.Lipidi nisu rastvorljive čestice vezuju se za proteine-lipoproteini i time se dobija hidrosolubilna čestica koja se transportuje.Razlikuje se u zavisnosti od veličine:
*LDL čestice male gustine u njima se nalazi 3/4 holesterola, vrlo su štetne po organizam-aterogene.
*HDL čestice velike gustine transportuju holesterol u jetru, štite krvne sudove organizma-oni su antiaterogene.
Lipidi se unesu u organizam putem hrane (egzogeni put), i stvaraju se u jetri  (endogeni put).
Trigliceride sintetišu ćelije jetre.Sinteza je intenzivnija ukoliko je hrana bogata ugljenim hidratima.Jetra pretvara višak ugljenih hidrata u masnu kislinu, koje se vezuje za glicerol gradeći-trigliceride.Povećana hiperlipidemija može biti:
-Primarna  (genetski poremećaj).
-Sekundarna  (nepravilna ishrana, šećerna bolest, alkoholizam).
-Kod potpuno zdravih osoba prekomerno unošenje ugljenih hidrata (nepravilna ishrana) izaziva sintezu triglicerida u jetri i nastane gojaznost.
Veliki unos masnih kiselina  (životinjskog porekla), nosi sa sobom povećanje holesterola u plazmi.

Lečenje hiperlipidemije:

-Povećana fizička aktivnost
-Dijetalni režim
-Medikamentna terapija tzv. statini ili primena matičnog mleča, liofilizovani oblik u dozi od 120-200 mg.dnevno kroz dva meseca.
Cilj terapije da se smanji:ukupni holesterol da bude manji od 6,5 mmol/l
                                                          trigliceridi da budu manji od  2,29 mmol/l.

Surutka, „nusproizvod” sirenja sira, korisna za organizam jer sadrži minerale: natrijum, kalijum, fosfor, magnezijum, gvožde, cink, bakar, kobalt, mangan, molibden, vitamine, aminokiseline i belancevine, nemajuci, pri tom, mnogo kalorija. Stoga, kao i zato što brzo stiže do svih organa, nadoknaduje organizmu mnoge deficite. Surutkini proteini idealan su izbor kada se organizam suocava sa specificnim medicinskim izazovima. Na primer, imaju potencijalno pozitivno dejstvo kod smanjenog apetita, povišenog holesterola, cak i zubnih naslaga i karijesa. Osim toga, potpomažu regeneraciju jetre, pa je sada, posle svih zimskih praznika i krkanluka vezanih za njih, dobro obratiti se „staroj dobroj surutki” kako bi se ova najveca fabrika u organizmu, oporavila i osposobila za normalan rad. Pošto sadrže vecinu belancevina kao majcino mleko, hrana za bebe koja je pravljena s njima je, posle dojenja (kad ono nije moguce), drugi najbolji nacin hranjenja novorodencadi. Surutka je izvanredan izvor proteina i za trudnice, kod kojih je za trecinu povecana potreba za belancevinama. Ona sadrži kompletne proteine i obezbeduje organizmu sve esencijalne aminokiseline koje su neophodne za dobro zdravlje. Onima koji vode aktivan život potreban je tokom dana visok nivo energije, koje im ovi proteini mogu obezbediti. Važni su i atleticarima, pošto se preraduju direktno u mišicnom tkivu, za razliku od drugih belancevina koje se preraduju u jetri, pa omogucavaju brz oporavak mišica posle treninga. Proteini iz surutke idealan su izbor i za starije osobe, pogotovo one sa smanjenim apetitom. Osim što obezbeduju energiju za organizam, oni i podižu imunitet. Na njihov blag ukus lako se može navici, a lako ga je i prilagoditi licnom ukusu u razlicitim proizvodima.

Neimaun-Pickova bolest se odnosi na nasledni metabolički poremećaj, kao razgradnje lipida ili leukodistrofije.Dolazi do nakupljanja štetnih količina masti u organima kao jetra, pluća, slezina, koštana srž, mozak.Deficijentnost enzima svingomijelinaze autosomno recesivno se nasleđuje.Uzrok je deponovanja svingomijelina i holesterola u lizozomima ćelija retikuloendotelnog sistema mozga.
Klinička slika: postoji više tipova bolesti:
-Tip A-je najčešći oblik, nastaje od rođenja sa raznim simptomima.Teško oštećenje mozga, povećana jetra sa pojavom žutice, manifestna hipotrofija, mantalni zaostatak, mišićna hipotonija, oslabljeno vidno polje, oštećen sluh sa opšim slabošću.
-Tip B-uključuje povećanu jetru i slezinu (hepatosplenomegalija) sa raznim respiratornim promenama.Mozak nije pod uticajem bolesti.Povećanje organa stvara problem disanja i kardiovaskularnih poteškoća.
-Tip CiD-javlja se u kasnijom periodu života, čak i u odraslom dobu sa umerenom povećanjem jetre i slezine, postoji oštećenje mozga, teškoće pri pomeranju glave, hodanju i gutanju.Gubitak vida i sluha.Ako se bolest javlja u uzrastu od 4-10 godina života javljaju se neurorolški problemi, nedostatak mišićne koordinacije, nedostatak mišićne mase, otežan govor, povećanje jetre i slezine.Loša prognoza nastupa između 10-20 godina starosti.
Postoji još-Tip E-iTip F.
Dijagnoza: se postavlja na osnovu kliničke slike, objektivnog pregleda i laboratorijske analize.Dijagnoza se potvrđuje nalazom deficita svingomijelaze u fibrocitima kože, ćelijama, koštane srži.
Lečenje: zavisi od bolesti u koji tip oboljenja se uklapa.U lečenju kod Tipa A ne postoji efikasno lečenje, kod Tipa B se vrši presađivanje koštane srži i presađivanje jetre.Kod Tipa CiD preporučuje se dijetalni režim za smanjenje holesterola i poboljšavanju stanje jetre, ali nemaju uticaj na mozak.