Holesterol je normalni sastojak krvne plazme i tkiva.Hranom ga unosimo preko životinjskih namirnica  (jaja, iznutrice,  junetina), to je egzogeni holesterol.Dnevno se prosečno unosimo u organizam oko 500-1000 mg.U organizmu se sintetiše  (jetra i crevna sluzokoža), 2-3 puta više nego što se unosi hranom.To je endogeni holesterol.
Nasuprot ranijem svatanju  JAJE je izbrisan sa crne liste nezdravih namirnica.Spada medju najbogatiju nutritivnu namirnicu, ne zato što ima malu kaloriju, već je prepuna sastojaka za zdrav život. Idealna hrana je za svako razdoblje života, lako se sprema i ukusna je.Jaje  je izvor proteina, može da zameni meso sa niskom kalorijom, lako je svarljivo.

Belance:

Sadrži veći deo proteina, ne sadrži holesterol, već sve potrebne aminokiseline, niacin, riboflavin, vitamin B, mikroelemente, hlor, magnezijum, kalcijum, fosfor, sumpor.

Žumance:

Čini 30% mase jajeta, energetska vrednost je oko 60 Cal.Žumance sadrži karotenoide, lutein, zeaksantin to su izuzetni antioksidansi koji zaštićuju oči od slobodnih radikala.Lecitin u žumancetu sadrži holin koji ima ulogu za razvoj mozga i memorije.

Klasična medicina se bavi lečenjem već postojećeg bolesti i simptoma, i ne bavi se pitanjem zašto je došlo do oboljenja?Razna oboljenja nastaju zbog raznih infekcija, oslabjenog imunog sistema, nedostatak vitamina, mikroelemenata, loša neadekvatna ili jednolična ishrana, višak telesne težine (gojaznost).U organizmu mogu se nalaziti metali, radiokativne materije, hemijska sredstva, razni toksini, pesticidi, antibiotici, plesni, paraziti, gljivice, borelije.
U današnjem civilizacijskom svetu u većem broju se javljaju niz bolesti što nastaju zbog lošeg metabolizma, to su oboljenja: dijabetes, hiperholesterolemija, visok krvni pritisak i obezitas (gojaznost).
Probavni sistem igra ulogu oko 70% slučajeva za nastanak ovih oboljenja.Organi probavnog sistema (jetra, pankreas, žuč, creva), mogu biti snabdeveni sa otrovnim materijama kroz hranu što prouzrokuju lošu ćelijsku izgradnju.U organizmu mogu nastati loš metabolizam masti, ugljenih hidrata, proteina, vitamina i oligoelemenata.
Važno je napomenuti sadržaj u debelom crevu, ostaci nesvarenih hranljivih materija koji podležu dejstvu bakterije, koje se nalaze u debelom crevu (bacilus colli i dr.).Procesi koji nastaju dejstvom bakterije na ugljene hidrate nazivaju se fermentacijom (vrenje).Procesi koji nastaju dejstvom bakterije na belančevine nazivaju se  zajedničkim imenom putrefakcija (truljenje).Razgradnja ugljenih hidrata  pod dejstvom bakterije dovodi do stvaranja organskih kiselina, kao što je mlečna, sirćetna, propionska kiselina sa nastankom izvesnih gasova ugljen dioksid, metan, vodonik što dovodi do nadimanja prilikom unošenja velikih količina ugljenih hidrata (voće-povrće).Razgradnjom belančevina pod dejstvom bakterije u debelom crevu nastaju razni proizvodi:aminokiseline, aromatična jedinjenja, fenol, indol, zatim toksični amini-putrescin, kadaverin, gasovi-sumporvodonik.Ovi proizvodi daju karakterističan miris stolice.Prilikom razgradnje masti pod dejstvom bakterije nastaje glicerol i masne kiseline, neki toksični amini.
Sledeći redovi će omogućiti svima bolje zdravlje, kreativnost, raspoloženje.Zdravlje znači harmoniju organizma.Ne treba da zaboravimo šta je čuveni grčki lekar Hipokrat rekao "Tvoja hrana biće tvoj lek".Zdrava hrana znači jesti što jedostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava.Jesti umerene količine, ne prebrzo, bez priče, vodeći računa da hrana nije suviše hladna ili vrela, preslana, prekisela, premasna ili suviše začinjena.Uzimanje raznovrsne hrane ali pravilno kombinovane.Ne treba preterivati sa unošenjem mesa, voća ili mlečnih proizvoda.U suprotnom, na taj način nesvesno uništavamo telo i skraćujemo vek zdravlja.Obroke ne treba preskakati, ne treba gladovati jer tada dolazi do uništavanja odredjenih moždanih ćelija, nestabilnost nervnog sistema i pad otpornosti organizma.
U organizmu postoji periodični ciklus korišćenja hrane:
*Unošenje hrane u organizam probava-apsorpcija odvija se do 10 sati uveče.
*Asimilacija-apsorpcija i iskorišćavanje hranljivih materija se odvija od uveče do 6 sati ujutru.
*Eliminacija-izbacivanje otpadnih materija iz tela se odvija  od 6 sati ujutru do popodneva.

Obični ljudi nisu upoznati sa raznim rizicima antibiotika.Ne uzimati, kada je nepotrebno, ili često prekidati uzimanje čim se oseti poboljšanje.Ako je odgovarajući antibiotik u pitanju do kraja je potrebno koristiti.Nepravilno korišćenje može da uzrokuje  nedovoljnu efikasnost.
Postoji mogućnost da uzimanje antibiotika sa hranom ili nekim vitaminima dolazi do apsorpcije antibiotika, i samim tim se ne zaustavlja infekcija.Starija generacija lekova antibiotika  dozira se na 6-8 časova na prazan želudac, to bi značilo 3-4 puta na dan  u toku 24 časa.Ako se uzima na pun želudac apsorpcija leka će biti polovno i tako osoba uzima manju količinu leka od propisane doze.Tu je povećan rizik od razvijanja rezistencije bakterija.Ako je infekcija nastala bakterijama,  koji su osetljivi na antibiotik-reakcija na lek će biti dobra.Ukoliko  nastaje mutacija bakterija pruža veliki otpor antibiotiku, ako je koncentracija  leka slaba ili nije optimalna.U suboptimalnim dozama nepravilno uzimanje leka uništavaju one bakterije koje su slabe a rezistentni prežive.
Kod nove generacije antibiotika mogućnost nepravilnog uzimanja leka je smanjena jer  se uzima jedanput dnevno.Pre uzimanja svakog antibiotika potrebno i važno je pažljivo pročitati uputstvo o leku.

Evo informacije za koju vjerujem da malo ko zna.
U ćelijama bielog luka nalaze se jedinjenja sumpornog /sulfur/ poriekla. Jedno od ovih jedinjenja zove se Alin /allin/, drugi je enzim zvani alinasa /allinase/. U molekularnoj strukturi ćelija bijelog luka ova dva jedinjenja su razdvojena. Seckanjem ili gnječenjem bijelog luka razbijamo ćelije, i ova dva jedinjenja se spajaju i formiraju novo jedinjenje zvano Alicin /allicin/. Ovo novonastalo jedinjenje je odgovorno za poznati i specifičan miris i ukus bijelog luka. Važnije od mirisa i ukusa je da ovo jedinjenje daje svu stvarnu imunolosku i ljekovitu vrijednost ovome popularnom povrću.
Što sitnije sjeckamo, ili čak gnječimo i pasiramo bijeli luk, to ćemo dobiti više alicina. Ali to nije sve. Da bi se dobila maksimalna količina alicina, isjeckani ili izgnječeni bijeli luk treba ostaviti da stoji 5 do 10 minuta. Ovo vrijeme je potrebno da bi se formirala optimalna količina ovoga ljekovitog jedinjenja. Ako ne ostavite isjeckan bijeli luk da malo odstoji, nećete iskoristiti njegova sva imunološka svojstva.

Prema tome, grickanje svjezeg češna bijelog luka neće vam zdravstveno koristiti ni približno kao njegovo konzumiranje pošto je isjeckan i odstojao 5 do 10 minuta.
Još interesantnije i važnije je da ovako pripremljen bijeli luk može donekle da podnese visoke temperature, i ne gubi ljekovita svojstva ako se ubaci u hranu zadnjih 5 do 15 minuta kuhanja.
Kuvanje bijelog luka bez sjeckanja i cekanja da odstoji će uništiti enzime koji pomažu formiranju alicina i time će bijeli luk postati samo hrana, a ne i lijek.
Znači, ako ste ostavili bijeli luk da odstoji 5 do 10 minuta poslije sjeckanja ili gnječenja, možete ga kuhati neko vrijeme, a da ne izgubite njegova ljekovita svojstva. Ovako pripremljen bijeli luk pravi dovoljne količine alicina koji je, do odredjene granice, otporniji na visoke temperature nego pojedinačni enzimi koji ga kreiraju. Imunološka i antikancerogena svojstva cijelog bijelog luka grijanjem se gube, dok ova svojstva ostaju aktivna kod bijelog luka koji je isjeckan ili izgnječen i ostavljen da odstoji.

Isto važi i za konzumiranje svježeg bijelog luka. Ako ste planirali da ga stavite recimo u salatu, sačekajete da odstoji neko vrijeme prije nego sto počnete da ga jedete.

Kuvanje isjeckanog bijelog luka, na laganoj ili srednjoj vatri, pošto je odstojao 10 minuta:
5 do 15 minuta - skoro bez ikakvih gubitaka ljekovite vrijednosti;
15 do 30 minuta - gubi se 50% ljekovitih svojstava;
45 i vise minuta - potpuno gubljenje svih ljekovitih svojstava.
Neisjeckani bijeli luk gubi sva ljekovita svojstva čim se izloži visokoj temperaturi.
Izvor:eserihija.com

Teleće meso, svinjsko meso, piletina, govedina mogu se čuvati u zamrzivaču do 12 meseci.Šunka, slanina, salama, kobasica može da stoji samo mesec dana.Posna riba može da stoji i do 6 meseci.Povrće i voće mogu se čuvati od 8-12 meseci.Mleko i sirevi, puter mogu se čuvati u zamrzivaču od 6-9 meseci.Kuvana jela od povrća mogu se čuvati do 4 meseca, ali ako sadrži meso to vreme se skraćuje na 2-3 meseca.Hleb i peciva, pečeni sitni kolači, razne pite mogu ostati i do 4 meseca.
Odmrzavanje:
Važno je da znamo pravilno odmrzavanje pojedinih namirnica.
*Meso bez kese treba staviti pod tekuću hladnu vodu, ili odmrznuti u frižideru.
*Hranu ne treba nikad odmrznuti u toploj vodi.
*Odmrzavanje pojedinih namirnica nikad ne treba staviti u sobnu temperaturu pogotovo duže od 2 sata, jer nije u sigurnoj temperaturnoj zoni, i ta hrana nije sigurna za upotrebu.

Potrebno je postaviti pitanje od kojeg časa treba da počne izučavanje dečje psihe. Već u embrionalnom periodu dete reaguje na spoljne nadražalje.
Prva manifestacija psihičkog života deteta je -POKRET-. Ti pokreti nose nesvestan karakter i nazivaju se refleksnim pokretima.
U času rodjenja dolazi do prve glasovne reakcije, javlja se krik kao izraz osećanja nezadovoljstva, na neprijatne promene, kao što je temperatura.
Krik je praćen živim kretanjima  ručica i nožica, pokreti usana. Pokreti sisanja i hvatanja smatraju se manifestacijom bioloških potreba deteta u vezi sa pribavljanjem hrane i urodjenog su porekla.Razvitak čula je postepen. Najpre se razvijaju niži čulni organi, kao što su dodir ukus, miris-duboki osećaji. Kasnije složenija čula kao što su sluh i vid.
Važno je znati da se dete radja slepo i gluvo.
Osećaj ukus i miris najpre razvijaju, oni su u vezi sa zadovoljavanjem najosnovnije  biološke potrebe-potrebe za hranom.
Eksperimentalno je utvrdjeno na deci ako im se u prvim trenucima života stavi rastvor šećera,reaguju kao i odrasli. Već kroz nekoliko nedelja razlikuju mleko od zasladjene vode.
Sa dva meseca razlikuju različite stepene zasladjenosti mleka, sa 6 meseci ima svoje omiljeno jelo. U 12 mesecu ukus postoji još odredjeniji, a u 4-godini odvratna jela mu izazivaju gadjenje. U tesnoj vezi sa ukusom i mirisom.

Za mnoge žene trudnoća može značiti promenu u digestiji sa nekomfornim rezultatima opstipacije i hemoroida. Mučnina u prvom trimestru ili žudnja za hranom često mogu dovesti do promena u nutritivnim navikama i uticati na redovnost stolice. Tokom drugog trimestra novonastali nivo progesterona može usporiti proces varenja. Tokom trećeg trimestra beba poraste najviše, a pritisak na digestivne strukture, možedovesti do hemoroida.

Uloga dijetnih vlakana
Da bi se pomoglo pri opstipaciji i hemoroidima tokom trudnoće treba koristiti dijetna vlakna, tečnost i upražnjavati vežbe. Rezultat su mekše stolice i lakša eliminacija. Rastvorljiva vlakna, pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi i njegovoj ravnoteži tokom čitave trudnoće.

Čini se da su Vam cele noći novčići bili u ustima? Evo šta treba da znate o ukusu metala koji ostaje u ustima i kako da ga se otarasite.

Disgeuzija je medicinski naziv za promenu čula ukusa. Najčešće imate gorak ukus metala u ustima koji postoji čak i kada ne jedete.

Opširnije...