Za kvalitetan život je važna pravilna ishrana, zbog smanjenja rizika od srčanih bolesti i produživanja životnog veka.Postoji faktori, na koje se ne mogu uticati ili kontrolisati (genetička naslednost, konstitucija) ali je ishrana u vašim rukama  postoji tri faktora na koga sami možete uticati to su:
*Težina
*Holesterol
*Krvni pritisak.
Što se tiče ishrane potrebno je kontrolisati dnevni unos kalorija.Treba ograničiti zasićene masti i holesterol, posebno se nalaze u punomasnom mleku i mlečnim proizvodima, hidrogenizovanim biljnim uljima, margarin nezdrava hrana-industrijski slatkiši, brza hrana i drugo.
Unos soli treba ograničiti oko 2400 mg. dnevno.Oprezno sa alkoholom i bez duvana, ograničiti masti.
Loše masti su zasićene masti glavni uzrok je visok holesterol.Postoji biljnog i životinjskog porekla (svinjetina, jagnjetina, mast, maslac, pavlaka, masni sirevi).Hidrogenizacijom nastaju transmasne kiseline-nezasićene masne kiseline, to su pakovane namirnice, brza hrana koji povećavaju LDL "loš" holesterol a uništavaju "dobar" HDL holesterol ako ga često koristimo.

Bolovi i smetnje u predelu srca ne potiču se uvek od oboljenja srca, srčane mane ili slabosti.Često ove smetnje potiču od vegetativnog nervnog sistema.Pod uticajem vegetativnog nervnog sistema, stoji svaki deo tela, zadatak ovog sistema je da uskladi funkcionisanje svih organa i delove tela.Vegetativni nervni sistem se sastoji od vagusa i simpatikusa, koji suprotno deluju jedan od drugog.Ukoliko usled nekog poremećaja se dogodi da je jedan od ovih sistema postane jači, može da se nastupi značajna promena.Uticaju vagusa i simpatikusa srce i krvni sudovi, naročito su podložni.Zato srce i krvni sudovi funkcionišu normalno, samo ako je delovanje ovih živaca uravnoteženo.U tom slučaju srce i krvni sudovi normalno reaguju na spoljašnje uticaje, zamor, uznemirenje, strah, smeh.
U nastanku oboljenja Nervoza srca (Neurosis cordis), igra ulogu i konstitucija, duvan, alkohol, infektivna bolest, strah, nezadovoljstvo naročito je izražen u doba puberteta i klimakterijumu.
Klinička slika:manifestuje se otežano disanje, lupanje srca, bol na vrhu srca, (u visini bredavice), neravnomeran ubrzan srčani rad, malaksalost, umor.
Dijagnoza:kliničkim pregledom se ne može ustanoviti promene na srcu.Krvni pritisak može da bude povišen ili snižen.Ti bolesnici su uvek nervozni nezadovoljni, nekad im ruke drhte ili imaju povišenu temperaturu,
Lečenje:nervoza srca se leči blagim sedativima.Potrebno je smiriti bolesnika da je ovo oboljenje nije organskog porekla.

Preterminski porodjaj ili prevremeni porodjaj nastaje pre 37-me nedelje trudnoće.Razlozi mogu biti od strane majke ili ploda.Suviše mlada majka 13-14 godina ili ako se radja posle 35-te godine ovaj rizik se povećava.posebno treba istaći moguće bolesti majke dijabetes, bubrežne i srčana oboljenja, hormonski poremećaj, konstitucija majke, stresne situacije, i da li je majka pušač.Zbog ovih faktora radjaju sitniju decu.Od strane ploda uzroci  prevremenog porodjaja mogu biti urodjene anomalije, srčane mane.
Tok porodjaja:može da teče normalno ili sporije zbog slabih kontrakcija i slabosti bebe.Majka može da ima različite simptome kao pojačana vaginalna sekrecija, sluzava ili krvava, vaginalno krvarenje, tačkasto ili obilno, bol u donjem delu trbuha, grčevitog tipa, postojanje redovnih kontrakcija-za jedan sat više od četiri kontrakcije, bol u krstima i pritisak bebe.

Tuberkuloza je infektivna, zarazna bolest izazvana kohovim bacilima, 1882.god. Robert Koch je potvrdio to otkriće i opisao uzročni agens bolesti odnosno ( Mycobacterium tuberculosis ) ili Kohov bacil.
Tuberkuloza je jedna od najrasprostranjenih bolesti na svetu. Kad se govori o tuberkulozi treba razlikovati dva pojma:
-Tuberkuloznu infekciju i
-Tuberkuloznu oboljenje
O rasprostranjenosti tuberkuloze govori tuberkuliski index, to je broj koji pokazuje koliki procenat stanovništva odredjenog uzrasta u odredjeno vreme je tuberkuloza raširena.
Broj obolelih je teško utvrditi, jer veliki broj se ne prijavi lekaru. Potrebni su masovni pregledi stanovništva ( fluorografija).
Važnu ulogu ima životno doba stanovništva, socijalno- ekonomska prilika. Tuberkuloza je bolest siromašnih i neprosvećenih slojeva stanovništva. Tu igra ulogu i geografski položaj, češće je ovo oboljenje u gusto neseljenim krajevima, gradovima. Tuberkulozu prouzrokuje bacili humanog tipa, a u manjoj meri bacili bovinog tipa (tuberkuloza goveda ).

Pojedine bolesti imaju različite temperaturne krivulje, pa zbog toga imaju dijagnostičku vrednost.Temperatura je najčešći simptom bolesti, ali nije specifičan.Posledica je poremećaja funkcije centra za termoregulaciju usled dejstva pirogenih supstancija nastalih iz raspalih bakterija.Povećana temperatura manifestuje se osećanjem toplote ili hladnoće, nekad znojenjem, objektivno povišenje temperature se izražava zažarenim licem, ubrzanim disanjem i toplom kožom, ubrzanim pulsom.Početak temperature je važan faktor za postavljanje dijagnoze.Neke bolesti odlikuju se visokom temperaturom preko 40 C stepeni, ta temperatura ima naziv hiperpiretična.
Niske temperature isto mogu biti odraz bolesti ili već primenjene terapije.Visina temperature zavisi:
-Od konstitucije bolesnika (stariji ljudi imaju niske ili normalne temperature zbog slabe reakcije organizma),
-Od uzrasta bolesnika deca imaju veću temperaturu od odraslih,
-Imunobiološkog stanja osobe.
Dnevne oscilacije su važne, kako u dijagnostičkom tako i u prognostičkom pogledu.Prema dnevnom kretanju temperature mogu biti:
*Febris continua-visoka temperatura gde su razlike u toku dana od 1 C stepeni,
*Febris remitens-kada su razlike veće od 1 C stepeni,
*Febris intermitens-ako temperatura u toku dana pada na normalu a oscilacija prelazi 2 C stepeni.
U toku bolesti potrebno je pratiti temperaturnu krivulju, koje mogu biti i zavisi od bolesti.
*Monofazična temperaturna krivulja odlikuje se postepenim početkom kontinuom u stadijumu akmisa (vrhunac) i postepenim padom.
*Bifazična temperaturna krivulja odlikuje se dvema fazama povećane temperature ( tj. ima dva vrha).Takva temperaturna krivulja vidja se kod ospice.Prvi vrh odgovara fazi viremije, drugi lokalizaciji virusa na odredjene organe.
*Rekurirajuća temperatura odlikuje se smanjivanjem febrilnih i afebrilnih preioda.
Završetak temperature, odnosno pad temperature može biti postepen-litičan, nagao, kritičan ili amfibolan.Zima ili groznica manifestuje se subjektivnim osećanjem hladnoće, pri skoku temperature.Kad je skok temperature nagao dolazi do drhtavice, bolesnik se žali na hladnoću i trese se.Tada su bledi, cijanotični, malaksali, naježene kože, cvokoću zubi, ubrzan puls jedva pipljiv usled vazokonstrikcije.Drhtavica se naročito izražava za vreme bakterijemije, usled dejstva pirogenih materija iz raspalih bakterija na centar termoregulacije.Kod limfatične dece nagli skok temperature može da bude praćen grčevima, konvulzijama.Znojenje obično prati pad temperature. Obložen jezik je čest znak kod infektivnih bolesti i visokih temperatura.