Rhino virusi spadaju u rod Enterovirusa.Izvor zaraze je oboleo čovek ili kliconoša, širi se kapljičnom infekcijom-alergenim putem.

Patološki značaj:

Rhino virusi izazivaju običnu prehladu.Na sluzokoži nastaje kataralna promena i pojačana eksudacija, koja je u početku sluzava a kasnije sa superinfekcijom nastaje gnojna.Javlja se zapušenost nosa ili ušiju, nakon inkubacije od 1-3 dana, nastaje suzenje očiju, kijavica, grebanje u guši i suv nadražajni kašalj.Uglavnom bude bez temperature.Bolest traje oko desetak dana.Nekad može da se iskomplikuje i nastaje otitis, sinusitis, purulentni rinitis.

Dijagnoza:

Uzročnik se izoluje iz nazofaringealnog sekreta.

Lečenje:

Primenjuje se simptomatska terapija, tople kupke, topli napici, kapi za nos, mirovanje.

Prelomi prednjeg karličnog prstena (Fractura ossis pubis), dešava se prilikom  pada, ili u saobraćajnim udesima.Uglavnom su izolovani prelomi pubične ili išijadične kosti što se redje  dešava, prelom prednjeg prstena, koji može biti odlomljen u vidu leptira kada su zahvaćene obe pubične kosti , a nekad samo jedna pubična kost i obostrano sedalna kost.

Klinička slika:

Na mestu preloma se javlja bol, prilikom pokreta tela i noge.Ako se prelom nastaje na jednom nivou povredjeni može teško da hoda.

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, RTG snimak u više projekcija.

Lečenje:

Vrši se neoperativno lečenje strogo mirovanje od 3-6 nedelja uz antiagregacionu i analgetičku terapiju.

Prelomi petne kosti (Fractura calcanei), spadaju u prelome kostiju tarzusa.Kalkaneusni prelomi dele se na intraartikularni i ekstraartikularni.Češći su intraartikularni prelomi.Mogu biti još kominutivni  prelomi tela kalkaneusa, zatim kompresivni.Uzrok nastanka može biti prilikom pada sa visine na jednu ili obe pete.

Klinička slika:

Izražava se otokom i hematomom zadnjeg dela, koja se širi medijalno na tabane i potkolenice.Peta sa zadnje strane izgleda spljoštena i proširena.Manifestuje se jak bol u predelu cele pete, na povredjenu petu oslonac je neizvodljiv.

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, RTG snimak u  više projeklcija.

Lečenje:

Kod preloma bez dislokacije sprovodi se neoperativno elastičnim zavojem imobilizacija ili gipsana šina, elevacija potkolenice i strogo mirovanje, zatim fizikalni tretman kada bolovi nestanu.Prelom sa dislokacijom zahteva operativno lečenje, vrši se repozicija fragmenata i fiksacija odredjenim mehanizmima.

Bioritam u prevodu znači ritam života, što zavisi o cikličnim promenama, koje počinje od rodjenja i traje celi zivot.Bioritam je usaglašen sa prirodnim okolnostima, koji se odvija ritmički po nekim zakonima.Glavni regulator bioritma je sunce, jer pod uticajem, čovek uskladjuje svoje aktivnosti.Čovek od svog rodjenja, počev od emocionalne, fizičke, intelektualne sposobnosti prolazi kroz povoljne i nepovoljne kritičkne trenutke.To najbolje potvrdjuju dani, kada se osećate dobro bez vidnog razloga, ili suprotno kada vam ništa ne polazi od ruke.

Razlikuje se tri vrste vida bioritma:

-Intelektualni bioritam označava kreativnost, koncentraciju sposobnost u jednom ciklusu i traje 33 dana.Kritični dani su: 1 i 17.Povoljno razdoblje od 2-16 dana, a nepovoljno od 18-33 dana.
-Emocionalni bioritam označava raspoloženje i naše osećanje.Jedan ciklus traje 28 dana.Kritični dani su: 1 i 15.Povoljno razdoblje od 2-14 dana, a nepovoljno od 16-28 dana.
-Fizički bioritam označava fizičke karakteristike organizma poput  zdravlja, izdržljivost, snagu.Jedan ciklus traje  23 dana.Kritični dani su 1 i 12 dana.Povoljan period je od 2-11 dana, a nepovoljan od 13-23 dana.
Dijagram bioritma pokazuje najbolji put nelagodnosti, napetosti, neraspoloženosti, mirovanje, negativnu smernicu ili kolaps.Grafičko prikazivanje se vrši sinusnim krivim linijama-sinusoidom.Pratimo okolnosti da se neki posao pozitivno završi, koji je vezan za datum rodjenja.
Kvalitet i sadržaj života će biti puno efikasnije, ukuliko poznajemo naš bioritam.Praćenje fizičkog, emotivnog, intelektualnog ciklusa pruža se mogućnost da razumemo, planiramo, svoje aktivnosti i budućnost, da živimo u skladu sa svojim mogućnostima.
Kritični danai su, oni za vreme kojih ciklusi prelaze iz negativne u pozitivnu fazu ili obrnuto.Ovo je period kad sistem doživljava velike promene.Kada se nalazite u negativnoj fazi, treba biti oprezan i izbegavati važne odluke psihofizičkog opterećenja.
Treba posebno istaći da vitalno slabe osobe su jako osetljive na promenu bioritma.

Adenoidna vegetacija nosi naziv treći krajnik. Adenoidni i ždrelni krajnik je limfno tkivo, smešteno u sredini zadnjeg zida nosnog ždrela.Adenoidi  su već prisutni pri rodjenju i od tada se već povećavaju.Krajnici se povećavaju od 5-8 godina, i daju različite simptome kao teškoće sa disanjem, začepljenosti nosa, hrkanje.Ukoliko ovo tkivo više raste nego što je potrebno, skraćuje protok vazduha ili onemogućava protok kroz nos, uzrokuje razne infekcije nosa, grla, uha, sinusa i natera deteta da diše kroz usta.
Simptomatologija adenoida karakteristična je trijas simptoma to su:
-Disanje na usta-ukazuje na povećanje adenoida,
-Nazalni govor-govor začepljenog nosa,
-Hrkanje:
Osim ovih simptoma postoje još razni simptomi kao poremećen govor, oslabljen sluh, slab glas, slabo uzimanje hrane, gušenje u snu, dugotrajan kašalj, sekret iz nosa dužeg trajanja.Ovi bolesnici imaju karakterističan izgled lica tzv.facies adenoides -adenoidno lice, otvorena usta, kratka gornja usna, usko lice, izbočeni sekutići, podočnjaci, upaljene oči, stiču se utisak nezainteresovanog deteta.Vrlo slabo jedu, ne napreduju.
Može biti jako opasno jer povećani treći krajnik često je uzročnik zapaljenju uha, nosa, ždrela, krajnika, i stalno začepljenost nosa.Adenoidi mogu biti značajan faktor kod akutnog i hroničnog sinuzitisa, adenoiditisa.Uzročnici kod raznih infekcija su hemolitički streptokok, stafilokokus aureus, hemofilus influenze.
Lečenje primenjuje se antibiotska terapija ali najčešće je potrebna hirurški zahvat.Odstranjuje se adenoidne vegetacije, adenoidi-treći krajnik.
Indikacija za operaciju trećeg krajnika:kada treći krajnik zatvara deo ždrela, iza nosnih hodnika, česta gnojna-purulentna upala uha, stalno začepljenost nosa, začepljenost Eustahijeve tube, abnormalan govor, poremećaj razvoja zuba.
Kontraindikacije za odstarnjivanja adenoida kod poremećaja zgrušavanja krvi, akutna upala srčanog mišića, srčana mana, neregulisan šećer kod infektivnih zaraznih oboljenja.
Posle hirurškog zahvata moguća je nastajanje krvarenja odmah ili za nekoliko dana, dehidratacija, disajne komplikacije, bol u ušima, upalne komplikacije (flegmona,apsces, sepsa), nazalni govor zbog oštećenja mekog nepca, zaostatak dela tkiva krajnika, rast limfnog tkiva u ždrelu, na korenu jezika, ožiljci, oštećenja mišića koji remete funkciju Eustahijeve tube.
Prva tri do četiri dana detetu treba dati puno tečnosti.Prvog dana mirovanje, bez jela što više tečnosti i sokova.
Drugi dan posle operacije mogu uzeti laganu hranu kao krompir pire, jaja, voće, povrće.Davati analgetike zbog bolova.Posle zahvata nekad se pojavi temperatura porebno je dati antipiretike  na svaka četiri sata, sa dosta tečnosti i polagano preći na normalnu ishranu.
Izvor.Savetovaliste

Povrede torakolumbalnog dela kičmenog stuba je najteža povreda jer je nekad udružena i povreda kičmene moždine, različite neurološke  komplikacije, do pojave oduzetosti svih ekstremiteta-kvadriplegije.Uzrok nastanka može biti nakon saobraćajnih udesa, dejstvom sile na kičmeni stub (udarac, ubod, pad).Nekad dolazi do frakture kičmenih pršljenova i nastaje nestabilnost  kičmenog stuba što dovodi i do presecanja kičmene moždine sa komplikacijama.Sa pojavom frakture dolazi i do cepanja udruženih ligamenata.

Klinička slika:

Kod povrede lumbalne kičme može da nastaje bol u krsnom delu ledja sa deformitetom, neurološki-motorni-senzitivni ispadima u zavisnosti od oštećenja, nastaje grč mišića pored kičmenog stuba.Na povredjenom  mestu vidi se hematom plavičasta prebojenost.Ispod nivoa povrede nastaje oduzetost-plegija a pareza je naziv za delimično oduzetosti.To stanje zavisi od vrste i stepena povrede kičmene moždine.

Dijagnoza:

postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, RTG snimak kičmenog stuba u dva pravca, Skener, NMR, elektromioneurografija, da se ustanovi sprovodljivost motornih i senzornih nerava.

Lečenje:

Bitna je adekvatna prva pomoć.Povredjenog treba transportovati pažljivo bez pokreta torakolumbalnog segmenta.Stabilni prelomi torakolumbalnog dela kičmenog stuba se leče samo mirovanjem, bez imobilizacije sa davanjem analgetika, i fizikalne terapije.Dok nestabilni prelomi bez nervnih lezija leče se u gipsanom mideru u položaju hiperekstenzije.Kod oštećenja kičmene moždine i sa nestabilnim prelomima vrši se operativno lečenje.

Meniskus je hrskavičava formacija zgloba kolena sa unutrašnjom i spoljašnjom lezijom.Meniskus učestvuje u normalno funkcionisanje zgloba, koji amortizuje pokrete zgloba.Kod povrede meniskusa kolena nije potrebno delovanje velike sile na zglob kolena, već uvrtanje, čučanje ili pojačana fizička aktivnost, sportske igre.Najčešče su ove vrste povrede u periodu izmedju 20-30 godina i posle 65 godine, zbog degenerativne promene zgloba kolena.

Klinička slika:

Iznenadni nagli bol u predelu zgloba kolena, sa otokom ili bez, pokret zgloba nije u potpunosti, javlja se izliv u zglobu kolena.Nastaje pucketanje i blokada zgloba kolena što onemogućava ekstenziju, fleksiju i hod je nesiguran.

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, RTG snimak kolenog zgloba i artroskopija.

Lečenje:

Sprovodi se konzervativna i hirurška metoda.Kod manjih cepanja meniskusa,  bez blokade kolenog zgloba dolazi u obzir mirovanje, primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova, rehabilitacija, fizikalna medicina.Manji zacepi od 1 cm, ili nepotpuni zacepi meniskusa prolazi sa mirovanjem, bez dodatne terapije.Hirurška metoda-operativno lečenje se sprovodi kod komplikovanih povreda meniskusa-sportisti.Kada se sprovodi Artroskopska metoda specijalnim aparatom gde je ugradjena kamera ulazi se u zglob kolena, može se uraditi resekcija ili transplantacija meniskusa.

Duboka venska tromboza (trombophebitis profunda) nastaje zastojem tromba  (krvnog ugrušaka) u dubokoj veni.Najčešće u donjim ekstremitetima, tromboza je uvek praćena upalom vene zato se koristi naziv tromboza i tromboflebitis.Uzrok nastanka može biti:
Koagulacijski poremećaj, oštećenje endotela (sloj krvne žile), zastoj krvi posle operacije, oralno kontraceptivno sredstvo, dugotrajno sedenje sa spuštenim nogama.

Klinička slika:

Duboka venska tromboza može biti asimptomatska ili se manifestuje bolom, eritemom, toplotom, otekline na tom području.Bol se javlja prilikom hodanja a olakšanje postoji mirovanjem sa uzdignutim nogama.

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu kliničke slike i fizikalnog pregleda, pri tome se razlikuje akutna arterijska i duboka venska opstrukcija (začepljenje), zatim koristi se duplex ultrasonografija.

Lečenje:

Kod duboke venske tromboze potrebna je hospitalizacija, zbog mogućnosti nastanka plućne embolije i hronične venske insuficijencije.Primenjuje se davanje heparina, a bolesnika smestiti u položaj sa povišenom uzdignutim nogama i eventualnim oblozima.Ako je prisutna infekcija daju se i antibiotska terapija.Posle heparinske terapije prelazi se na oralnu primenu antikoagulacione lekove.
Fibrinolitička terapija se primenjuje kada postoji opasnost za razvijanje plućne embolije.Kada se otok smanji i stanje se normalizuje potrebno je nošenje elestične čarape prilikom hodanja.

Bolest nastaje uglavnom posle gnojne angine ili učestale streptokokne infekcije.Česte su promene na srcu i vrlo su ozbiljne.Glavni auskultatorni fenomen na srcu su utišanost srčanih tonova, šumovi na endokardu, oštećenja na mitralnim i aortnim zaliscima.Promene pretežno nastaju na ivicama zalisaka.Stvara se i srčana mana-vicium (vitium). U promenama na zaliscima nema mikroorganizama, oni  su iz udaljenih žarišta izazvale navedene promene.Kasnije mogu da se nastane bakterije i da izazovu bakterijski endokardit.
Klinička slika liči na reumatsku groznicu, kao temperatura, opšta slabost, malaksalost, bolovi u predelu srca, otežano disanje, ubrzan puls.Visoka sedimentacija , povišen fibrinogen, leukocitoza.Prognoza je loša zbog formiranja srčanih mana, koji često predstavljaju trajno oštećenje.Zato je važna profilaksa, energično lečenje sa što dužim mirovanjem.
Lečenje u principu isto kao lečenje reumatske groznice, posebna pažnja se obraća na stanje kardiovaskularnog sistema.