Home
protrombinsko vreme
koagulacija-krviNakon traume krvnog suda, odvija se fiziološki proces koagulacija krvi ili zgrušavanje, usled delovanja raznih činioca, stvara se koagulum-krvni ugrušak, koji poput čepa zatvara krvni sud.To je jedan od procesa hemostaze koji obuhvata: sužavanje krvnog suda, stvaranje trombocitnog čepa, formiranja krvnog ugrušaka, stabilizaciju ili razlaganje (liza).U slučaju povrede u zavisnosti od veličine krvnog suda, krvarenje može da traje od 5-15 minuta, ili duže ukoliko se radi od većeg krvnog suda.U toku zgrušavanja deluje mišićno tkivo, trombociti-krvne pločice, različiti proteini.Nasuprot koagulacije postoji mehanizam inhibicije ( kočenja).Kod zdrave  osobe ovi procesi su u ravnoteži.

Klinička slika:

Nekad se vidja  razna krvarenja u koži, sluzokoži, krvarenja iz nosa, urinarno, intestinalno, respiratorno, genitalno, zglobno, sa zubnog mesta.
Za vreme detinjstva u retkim slučajevima primećuje se postojanje tzv.urodjeni poremećaj krvarenja hemofilija ili je primećen zbog neke druge bolesti.Postoji pojačana sklonost-hiperkoagulabilnost i mogućnost stvaranja ugrušaka-tromba u cirkulaciji.Tromb se najčešće stvara na koronarnim krvnim žilama, srčana pregrada, na bazi mozga, arterije nogu, vene ruke i noge, intestinalne arterije  tj. takozvani embolički incident.

Dijagnostikovanje:

Postoji veliki broj laboratorijskih testova.Tj. globalni test ispitivanja ili testovi probiranja, kojima se odredjuje neke faze zgrušavanja.Protrombinsko vreme (PV), fibrinogen, vreme krvarenja, vreme koagulacije.
Pre svake operacije je potrebno uraditi vreme krvarenja i proces zgrušavanja krvi organizma.Za preoperativnu obradu uključuju se tzv.globalni testovi zgrušavanja (PV, aPTV i fibrinogen).Kod sistematske kontrole krvne slike dobro je prekontrolisati i protrombinsko vreme.Referentna vrednost je izražen u postotku  (1,0=100%). Znači normalnim vrednostom se smatra protrombinsko vreme  ako je jednako ili je više od 0,70%, snižena vrednost ukazuje na povećanu sklonost krvarenju.
Organizam raspolaže sa više sistema, koji mogu da spreče nastanak zgrušavanja krvi.Usled nedostatka faktora koagulacije može da se nastavi hemostaza.Faktori koji sprečavaju zgrušavanje krvi :antitrombin, heparin, protein C, makroglobulin, trombomodulin, urokinaza.
 
srčane-aritmijeTermin srčana aritmija obuhvata lupanje, preskakanje srca, i poremećaji srčanog ritma.Mehanizam srca za neprekidan stalni rad omogućen stvaranjem nadražaja u desnu predkomoru-sinusni čvor.Nadražaj se širi kroz pedkomore preko specijalnog snopa vlakana-Hisov snop, do ćelije srčanog mišića leve i desne komore.U srcu nastaju električni impulsi oni omogućavaju rad srca u vidu grčenja-sistole i opuštanja-dijastole 60-80 u minuti.Usled psihičke napetosti, fizičkog napora, preterani unošenje napitaka za uživanje (alkohol, kofein), pušenje (nikotin), povećana temperatura stvara ubrzani rad srca preko 100 u minuti zove se sinusna tahikardija.Kontra ovome efektu usporen srčani rad ispod 50 u minuti zove se sinusna bradikardija, posledica je dobre fizičke aktivnosti, starenje, dejstva nekih lekova betablokatori (verapamil, digitalis).
Srčane aritmije nastaju usled poremećaja u stvaranju ili provodjenju srčanog nadražaja ili istovremeno oba zajedno.Nastanak srčane aritmije se deli u tri grupe:
-bolesti srca, bolest drugih organa, opšti poremećaji.
Bolesti srca su: infarkt miokarda, angina pektoris, srčana slabost, srčane mane itd.
Bolesti drugih organa: bolesti CNS-a, bolesti bubrega, bolesti endokrinog sistema, bolesti pluća.
Opšti poremećaji su različiti kao što je gubitak tečnosti iz organizma, gubitak minerala, efekat nekih lekova, toksična ili razna infekcija, itd.
Srčane aritmije mogu da smanje efektnost srčanog rada i do 30%.Mogu da budu uzrok srčane smrti zbog fibrilacija komore.
Dijagnoza: se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, EKG-a, Ehokardiograma, Holter EKG-a 24 časovana posmatranja, testova opterećenja, koronarografija, elektrofiziološkog ispitivanja srca.
Aritmije se mogu deliti na:
-Predkomorne-atrijalne, nisu tako opasne za bolesnika,
-Komorne-ventrikularne, lečenje je mnogo ozbiljnije.
Predkomorska ekstrasistola može da se pojavi i kod zdravih ljudi.Nastaje usled treperenju i lepršanju predkomora.Ne zahteva ozbiljniju terapiju sem betablokatora (Inderal, Presolol), nekad ekstrasistola praćena poremećajem krvnog pritiska.
Ventrikularna ekstrasistola, može da se javi i kod zdravih, ali kod bolesnika sa arterijskom hipertenzijom, gubitkom kalijuma, slabošću srčanog mišića usled lekova, antiaritmika se često javlja.Uzročnika treba otkloniti u cilju lečenja, kod zdravih osoba bez terapije prolazi.Davanjem betablokatora može se smanjiti neprijatne pojave.
Treperenje predkomora-Fibrilatio atriorum je najčešća aritmija srca.Javlja se kod bolesnika sa bolešću mitralnog zalistaka, posebno kod mitralne stenoze,  kod bolestima srčane kese-perikarda.
Lečenje:potrebno je sprovesti, usporiti ubrzan srčani rad primenom betablokatora, uz to se daju antikoagulantni lekovi kao (Sintron, Farin) zbog sprečavanje tromboembolijske komplikacije (zapušenje arterija, moždani udar).Sa davanjem antikoagulantih lekova potrebno je kontrola krvi, odredjivanje protrobinskog vremena-INR, zbog odgovarajućeg doza lekova.INR treba da bude 2-3.
Najtežom aritmijom se smatra ubrzanje rada komora.Ventrikularna tahikardija i ventrikularna fibrilacija se javlja kod akutnog infarkta miokarda i kod angine pektoris nestabilna forma.
Komorska tahikardija se leči primenom Xylocaina, ili Minsetila i.v i primena elektrošoka.
Zaštita od ponovljenih napada važno je uklanjanje ishemija srčanog mišića, produvavanje koronarnih arterija, ili hirurška metoda revaskularizacija srčanog mišića.Od lekova se primenjuje betablokatori kao i ugradnja automatskog defibrilatora.

 
protrombinaKrvarenja usled nedostatka protrombina kod bebe mogu da nastanu u mnogim organima.Pre uvođenja profilaktičkog davanja vitamina K, dosta često je dolazilo do krvarenja u mozgu, pupku, koži i crevima (maelena neonatorum), kao i do supkapsularnog krvarenja u jetri i u nadbubrežnoj žlezdi.
Melena spuria nastaje ukoliko je dete gutalo krv za vreme rađanja ili je sisalo krv iz ragade  na dojci majke.Na taj način može da proguta mnogo krvi što dovodi do hematemeze i melene.
(Pomoću  Abtovog testa može se tačno ispitati).Krvarenje usled hipoprotrombinemije kod dece je vrlo retko jer se za vreme rađanja daje se vitamin K,  takođe se može dati i majkama
(vitamin K 10 mg.), poslednjih dana pred porođaj.Kod deteta se daje od 2-8 mg. K-vitamina, da bi protrombinsko vreme dostiglo normalnu vrednost.Posle uzimanja hrane crevna flora se razvija i nakon 3-4 dana sadržina protrombina se normalizuje i naklonost krvarenju se gubi.
Kod odraslih hemoragija može nastati iz digestivnog trakta izbacivanjem povraćanjem hematemeza, ako je nastala krvarenja iznad drugog dela duodenuma.Zatim pražnjenjem stolice melena, boja katrana.Krvarenje nastala iznad poprečnog kolona eliminisanjem crvene krvi stolicom  (rektoragija).U slučaju pojave melene-crne stolice uvek treba ispitati da li ima krvi u želucu, da bi se utvrdila visina i mesta krvarenja.Krvarenje može da nastane iz više razloga:
*Globalni hipokoagulabilitet (hemoragijski sindrom),
*Lezija na digestivnom traktu,
*Portalna hipertenzija,
*Hemoroidi
Lečenje:zavisi od etiologije i lokacije, gde se krvarenje nalazi.Po potrebi nadoknaditi hemoragiju-transfuzijama.Uraditi radiološki endoskopski pregled, ultrazvuk abdomena, NMR, biohemijska analiza krvi i mokraće.
 
Powered by Tags for Joomla
 

Korisni Linkovi

Ko je online