Tuberkuloza je infektivna, zarazna bolest izazvana kohovim bacilima, 1882.god. Robert Koch je potvrdio to otkriće i opisao uzročni agens bolesti odnosno ( Mycobacterium tuberculosis ) ili Kohov bacil.
Tuberkuloza je jedna od najrasprostranjenih bolesti na svetu. Kad se govori o tuberkulozi treba razlikovati dva pojma:
-Tuberkuloznu infekciju i
-Tuberkuloznu oboljenje
O rasprostranjenosti tuberkuloze govori tuberkuliski index, to je broj koji pokazuje koliki procenat stanovništva odredjenog uzrasta u odredjeno vreme je tuberkuloza raširena.
Broj obolelih je teško utvrditi, jer veliki broj se ne prijavi lekaru. Potrebni su masovni pregledi stanovništva ( fluorografija).
Važnu ulogu ima životno doba stanovništva, socijalno- ekonomska prilika. Tuberkuloza je bolest siromašnih i neprosvećenih slojeva stanovništva. Tu igra ulogu i geografski položaj, češće je ovo oboljenje u gusto neseljenim krajevima, gradovima. Tuberkulozu prouzrokuje bacili humanog tipa, a u manjoj meri bacili bovinog tipa (tuberkuloza goveda ).

Rhino virus se ubraja u rod Enterovirusa.

Dijagnoza:

Lečenje:

Životinje kao izvor infekcije


Bolest koji se prenose na ljude sa obolelih životinja ili njihovih ostataka(vuna,koža ,meso,rogovi), nazivaju se zoonoze.Tu spada antraks,lisa.Uzročnici dospevaju u spoljnu sredinu na različite načine.
-Preko respiratornog trakta Flüge-ovim kaplicama, kašljem, kijanjem.
-Preko digestivnog trakta,stolicom
-Preko kože, sluzokože
-Preko urinarnog trakta, mokraćom
Ulazna vrata za patogene klice u čovečjem organizmu su organi za disanje,organi za varenje,koža i sluzokoža.
Klinički tok akutnih infektivnih bolesti može se podeliti na 6 perioda.
-Inkubacija
-Prodromalni period
-Period uspona bolesti (inkrementni stadijum)
-Period vrhunca bolesti (stadijum akmis)
-period povlačenja bolesti (dekrementni stadijum)
-Peiod oporavka (rekonvalescencija)
Bolest ne nastaje odmah posle infekcije,već mora da prodje duže ili kraće vreme do pojave prvih znakova oboljenja.Vreme od ulazka uzročnika u čovečji organizam pa do pojave znakova oboljenja naziva se inkubacijom.Prodromalni period se javlja posele inkubacije.Načešći simptomi su:povećenje temperature,opšta slabost,bolovi u mšićima,gubitak apetita,na osnovu njih ne može se postaviti dijagnoza bolesti.Period uspona bolesti se naziva sa pojavom većeg broja simptoma.Kod perioda vrhunca bolesti bolest pokazuje svoju karakterističnu sliku (trbušni tyfus). U periodu povlačenja bolesti simptomi postepeno se povlače i dolazi do poboljšanja.U periodu oporavke svi simptomi nestanu i traje sve dok oslabljeni organizam ne povrati izgubljenu snagu, i ne dodje u stanje pre bolesti.

Tetanus je teška infektivna nekontagiozna bolest, koju izaziva prodor spora tetanusa, u organizmu. Kliničlom slikom dominiraju četiri osnovna sindroma.
- sindrom neurointoksikacije
- sindrom grčeva
- sindrom akutne respiratorne insuficijencije i
- sindrom metabolički
Prouzrokovač tetanusa je tetanusni bacil, koji ima sledeće osobine:
- stvara spore, najotporniji oblik jedne bakterije, kada se nadje u nepovoljnim uslovima spoljne sredine.
- luči toksin
- taste pod anaerobnim uslovima tj. ne može da živi u prisustvu kiseonika.
- nikad ne izaziva gnojenje
- ima antigenska svojstva tj. podstiče organizam da stvara antitela.
Infekcija tetanusnim sporama nastaje preko povredjene kože i sluzokože, ali da bi nastalo obolenje potrebni su naročiti uslovi kako bi tetanusne spore razvile svoju patogeno dejstvo.
Jedan od tih uslova je anaerobna sredina, znači bez prisustva kiseonika.
Tetanogene povrede su povrede raznim predmetima ( ekser,trn, drvo itd. ) koje su duboke i uske, veoma su pogodne za nastajanje tetanusa , ali naročito ako se sa stranim predmetima,koji su izazvali povredu unesu parčad drveta,zemlje ili aerobne klice, koji trošeći kiseonik uslovljavalju još brže nastjanje bolesti.
Tetanus često nastaje pri vršenju kriminalnih abortusa raznim nečistim predmetima, zatim pri sečenju i podvezivanju pupčane vrpce nesterilnim predmetima.
Od tetanusa obično razbolevaju osobe sa niskom higijenskom kulturom. Mogu da se razbole i zemljoradnici, koji obavljaju svakodnevne poslove pa se ozlede.
Infekcija nastaje tetanusnim sporama, i ne izazivaju lokalne promene u vidu gnojenja. Ako postoji povoljni uslovi spore prelaze u bacile,koji se množe i luče toksin. Tetanusni toksin prenosi se do CNS ( centralni nervni sistem ) preko nerava, vlaknima, preifernih nerava u kičmenu i produženu moždinu gde oštećuju motorne ćelije i izazivaju razdražljivost.
Inkubacija traje obično od 7-14 dana. Tetanus počinje trizmusom ( ukočenost vilica ) obično izjutra teže otvara usta i oseća bol pri žvakanju. Novorodjenčad ne mogu da sisaju. zatim trizmus se brzo pojačava i bolesnik ne može da otvori usta,pojave se i druge promene čelo nabrano usna podignuta i dobijemo utisak da se bolenik smeje. Taj izgled lica tetanusnog bolenika naziva se rizus sardonikus. Uskoro se pojavi i ukočenost drugih mišića, glava bude zabačena unazad Opistotonus cervikalis. Zatim ledja, trbuh i ekstemiteti. Nastaje otežano gutanje a zbog grča mišića trbuha, i ledja bolesnik jedva diše te isključivo dijafragmom. Tok bolesti se otežava i dolazi do grčeva cele muskulature, jedva diše još jače steže vilicu, pomodri i ima osećaj da će se ugušiti.
Posle nekoliko sekundi napad popušta bolesnik sav u znoju i počinje da diše. Bolesnici za sve vreme bolest su svesni.Zbog insuficijencije disanja nastaje metabolički poremećaj, acidobazne ravnoteže, kolebanje tenzije uz normalan nalaz EKG.
Komplikacije u toku tetanusa veoma su česte i raznovrsne:
I.Plućne komplikacije - bronhopneumonija, - atelektaza
II.Kardiovaskularne komplikacije - kardiovaskularni kolaps - koronarna insuficijencija - embolija
III.Mehaničke komplikacije - fraktura kičmenih pršljenova - ujed jezika - prelom zuba.
Lečenje - bolsnik se obavezno hospitalizuje na odelenju intenzivne nege.Lečenje je vrlo kompleksno i sastoji se:
- Hirurška obrada rane (ranu široko otvoriti,dezinfikovati )
- Sprovoditi seroterapiju
- Davanje anatoksina
- Davanje antibiotika.
- Borba protiv grčeva
- Respiratorna reanimacija što se satoji od: I. Traheotomija
II. Relaksacija i veštačka ventilacija
Prognoza zavisi od nekoliko faktora:
Od dužine inkubacije,
Od učestalosti, intenziteta grčeva
Od ulaznog mesta.
Imunitet posle preležane bolesti nije dugotrajan. Zato je važna zaštita odnosno preventivne mere. Kod tetanusa postiže se Aktivna i Pasivna zaštita
Aktivna zaštita obavlja se vakcinacijom tetanusnim anatoksinom tj. TETALPANOM.
Dju se dve doze u roku od mesec dana a treće nakon godinu dana. Ovako stečen imunitet traje deset godina. Po isteku ovog roka potrebno je dati buster dozu.
Pasivna zaštita se sastoji od davanja antitetanusnog seruma. Ovakva zaštita nastaje odmah i traje oko 2-3 nedelje.
Seroprofilaksa ima svje nedostatke i to:
nije uvek sigurna ( ako je inkubacija duža od dejstva seruma )
da je alergične reakcije ( anafilaktički šok-serumska bolest)
Zato treba kombinovati aktivnu i psaivnu zaštitu. Indikacije za primenu ove kombinacije su:
- povredjene osobe koje nisu vakcinisani.
- povredjene osobe koji ne znaju da li su vakcinisani
- povrdjene osobe koje su delimično vakcinisani.