Kawasakijev sindrom predstavlja akutnu limfadenopatiju sa mukokutanim promenama.

Uzrok nastanka

Etiologija bolesti je nepoznata. Na osnovu kliničke slike pretpostavlja se da u nastanku mogu imati ulogu razni agensi od kojih se izdvajaju bakterije i virusi.

Klinička slika

Bolest se karakteriše perzistentnom visokom temperaturom, trajanja do dve nedelje, posle čega se javlja osip sličan šarlahu. Nekada dominiraju promene tipa eritema eksudativum. Vidi se i simetričan palmoplantarni eritem ( crvenilo dlanova i tabana) i eritematozne promene perianalno (oko čmara). Prisutni su i stomatitis i faringitis, kao i suva i crvena usta i malinast jezik. Redovno su povećani prednji cervikalni limfni čvorovi. Obično se vide i oštećenja unutrašnjih organa (miokarditis, promene u digestivnom traktu koje se karakterišu prolivom, meningitisom i artritisom). Bolest se javlja kod dece do 10. godine života.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, a potvrđuje se laboratorijskim nalazima.

Lečenje

Terapija je simptomatska. Uz unos tečnosti i primenu antipiretika i salicilata, daje se intravenozno gama globulin. Specifični lek za ovu tešku bolest ne postoji.

Leto nosi sa sobom bakterije  a zima viruse.Tako se nekad smatralo, a danas nije tako.Angina je gnojno zapaljenje grla, krajnika, najčešći prouzrokovači su streptokoki.Nekad i roditelji mogu biti izvor infekcije, naročito ako nemaju znake oboljenja ili su u periodu inkubacije.Prilikom ljubljenja, maženja može preneti na dete.Kontakt sa drugim obolelim detetom je najčešći vid prenošenja bolesti tzv.kapljični put.Ukoliko piju iz iste čaše ili koriste iste pribore za jelo.

Izgled deteta sa anginom:

Prvi znaci su pojava temperature, bol, grebuckanje u grlu.Mladja deca povraćaju veoma su bledi sa podočnjacima, lošim apetitom.Toksin koju bakterija stvara iz grla putem krvi raznosi se po organizmu, otečeni limfni čvorovi, zažareno ždrelo, ogromni krajnici, sa gnojnim čepvima.Za postavljanje dijagnoze u pomoć služi bris grla sa antibiogramom, ali se terapija započne po nalazu kliničke slike.
Stub terapije je na bazi Penicilina.Danas postoji veliki broj penicilinskih antibiotika, bez injekcije u vidu sirupa, tableta solupcije, suspenzije.Antibiotici širokog spektra omogućuju, da se savlada rezistentnost streptokoka na Penicilin.Ukoliko postoji alergičnost na Penicilin daje se Eritromicin ili slični antibiotici.Lečenje zavisi od težine infekcije i traje od 7-10 dana.
Do znanja roditelja, ukoliko je dete bez temperature, dobro jede, raspoloženo ne treba započeti odmah sa terapijom, treba sačekati bris grla.Najgora varijanta je da sami odredjujemo terapiju antibiotika, jer na taj način stvaramo rezistenciju bakterija.

Uzrok nastanka

Klinička slika

Dijagnoza

Lečenje

Puls i temperatura stoje najčešće u jednom uzajamnom odnosu za jedan stepen povišene temperature, puls se ubrzava za 8-10 otkucaja u minuti.Ponekad se taj odnos menja, temperatura je visoka a puls ostaje u normalnim granicama.Takav puls se naziva relativna bradikardija, i može da znači dijagnostički znak.

Punoća i veličina pulsa:

Predstavlja veličinu pritiska krvi na zidove arterije, za vreme sistole i dijastole leve komore.Ako je taj pritisak visok onda se takav puls naziva-puls magnus, ali ako je nizak odgovara nazivu-puls parvus.Ako se na grafikonu pulsni talas  postepeno se penje ili pada, takav puls se naziva-puls tardus.
Ritam pulsa zavisi od dužine pauza, izmedju otkucaja.Ako su te pauze vremenski iste, onda je puls pravilan-ritmički ili regularan.Ako su te pauze nejednake, puls je nepravilan-aritmičan ili iregularan.

Bolovi u vratu je postao sastavni deo života odraslih pa i dece.Može nastati zbog dugotrajnog savijanja vrata, nepravilnog držanja u stojećem, sedećem ili sagnutom položaju.Zatim  usled mehaničke povrede ili nagle promene temperature-klima uredjaj.
Prevencija ovog oboljenja se stiče još za vreme detinjstva.Decu treba naučiti pravilnom držanjem glave i vrata, pravilan sedeći položaj.Neophodno je da mišići  ledja i vrata budu jaki, kako bi održali fiziološki položaj tela.Važno je ojačati mišiće raznim vežbama:
*Kretanje glavom u napred  i u nazad 10 puta.
*Kretanje ramena što više napred i što više nazad (dok se ne sastave lopatice) deset puta.
*Kruženje ramenima u napred i u nazad deset puta.
*Glavom praviti krugove na desnu i na levu stranu 10 puta svaki dan.
Uz bolan vrat i san je nekvalitetan.Važno je korišćenje anatomskog jastuka, koji pruža dobar položaj vratnog i kičmenog dela.

Kijavica je jedno od najčešćih oboljenja organa za disanje, u prvom redu napada sluzokožu nosa.Kod novorođenčeta kijavica može da bude opasna samo po sebi, ili može biti povod za nastajanje drugih oboljenja disajnih organa.Izazivač bolesti je virus, da bi mogao da izazove oboljenje potrebno je da prehlada prethodno smanji otpornost organizma.Naročito su sklona ona deca koja pripadaju eksudativnoj-limfne dijateze.Nazebna kijavica je dakle bolest za sebe.Nju treba razlikovati od drugih vrsta zapaljenja nosne sluzokože koja su samo simptom neke
osnovne bolesti.Za kijavicu je karakteristična promena na sluzokoži nosa. Ona usled zapaljenja otekne i počne u velikoj meri da luči najpre tečan, a posle nekoliko dana gust, sluzav sekret.

Sarkoidoza je multisistemska granulomatozna bolest nepoznate etiologije koju karakterizira nakupljanje T-limfocita i fagocita u zahvaćenim organima, te nestanak normalne građe tkiva.

Opis bolesti

Najčešće se javlja u osoba između 20 i 40 godina u Sjevernoj Europi ili kod američkih crnaca. Rizik od razvoja sarkoidoze tijekom života posebno je visok kod muškaraca (1.15%) i žena (1.6%) u Švedskoj, te američkih crnaca (2.4%). Pojedinačni provocirajući faktori ili poremećene obrambene reakcije organizma potaknute vanjskim faktorima mogu biti odgovorni za pojavu bolesti, kao i genetički faktori.
Klinička slika
Od općih simptoma prisutni su: povišena tjelesna temperatura, gubitak tjelesne težine do anoreksije, te umor. Pluća su najčešće zahvaćeni organ, pa se javlja kašalj i otežano disanje zbog zahvaćenosti plućnog tkiva, a zahvaćeni mogu biti i dišni putevi, što rezultira otežanim protokom zraka.
Bolest može biti bez simptoma, te se otkrije slučajno pri rutinskom rendgenskom pregledu pluća kao infiltracija u plućnom tkivu. Simptomi ovise o zahvaćenosti organa, pa mogu biti lakši ili teži. Od općih simptoma prisutni su: povišena tjelesna temperatura, gubitak tjelesne težine do anoreksije, te umor. Pluća su najčešće zahvaćeni organ, pa se javlja kašalj i otežano disanje zbog zahvaćenosti plućnog tkiva, a zahvaćeni mogu biti i dišni putevi, što rezultira otežanim protokom zraka. Zahvaćena može biti i nosna sluznica. Koža je zahvaćena u 25% slučajeva i očituje se osipom i potkožnim čvorićima.

Zapaljenje pluća kod deteta može da se javi u dva oblika:
-U obliku pneumonije (tipična pneumonija) i  Bronhopneumonija (atipična pneumonija) Razlika izmedju jenog i drugog oblika su višestruke. Uzroci pneumonije su isključivo pneumokoke, dok bronhopneumoniju mogu da prouzrokuju najraznovrsne bakterije i virusi.
Pneumonija zahvata ceo režanj, ili najveći deo režnja pluća. Bronhopneumonija zahvata, pojedine režnjiće i to u raznim režnjevima pluća,  zahvatajući pored toga i bronhiole.
Tok i  trajanje bolesti su različiti  pneumonija se izuzetno javlja kod deteta mladjeg od 2 god.
PNEUMONIJA-tok bolesti je sličan, kao tok kod odraslih. Početak je sa visokom temperaturom, nekad bolovi u trbuhu, što može da se zavede i da se misli na zapaljenje slepog creva, ili akutno oboljenje trbuha. Nekad bolest počinje sa povraćanjem,  glavoboljom,  zatim uskoro se javlja otežano disanje,  pojavi se suv nadražajni kašalj pa posle postane vlažan sa sluzavo-gnojnim ispljuvkom.
BRONHOPNEUMONIJA  nastaje najčešće sekundarno oboljenje kao komplikacija prethodnog oboljenja disajnih organa, ali može da se javi i primarno. Bronhopneumonija nekad se javlja bez temperature, bez kašlja, jedino se može videti cijanoza oko usana, bledilo i dete slabo jede (sisa). Medjutim kod starijeg odojčeta protiče sa mnogo više simptoma.

Krajnici imaju vrlo značajnu zaštitnu funkciju u organizmu. Ali, ako su često ili stalno zapaljeni, predstavljaju veliku opasnost za organizam i treba ih odstraniti...
U značajnom delu odbrambenog sistema organizma, krajnici stvaraju antitela protiv izazivača bolesti. Zapaljenje mišića je, inače, jedno od najčešćih oboljenja. Može da se javi u svakom dobu života, ali je najčešće u detinjstvu i ranoj mladosti.
Po pravilu, zapaljenje krajnika samo od sebe prolazi posle četiri do pet dana. Ali treba biti vrlo obazriv ako se zapaljenje uvek iznova javlja, i to gnojno, praćeno visokom temperaturom. Ako su krajnici hronično zapaljeni vremenom mogu izazvati reumatična oboljenja zglobova i srca ili oštećenje bubrega. U takvim slučajevima operacija krajnika je neophodna. Ali, to treba učiniti i kada su krajnici često uvećani i otežavaju gutanje ili su uzrok hrkanju.
Operacija se izvodi pod lokalnom ili potpunom anestezijom. Posle toga, pacijent ostaje još nedelju dana u bolnici, jer postoji opasnost od krvavljenja.
U detinjstvu se krajnici češće vade, jer su upravo kod dece ova gnojna žarišta uzročnici mnogih oboljenja. Treba ih, u stvari, vaditi ako:
- dete više puta tokom godine oboli od gnojnih zapaljenja krajnika praćenih visokom temperaturom,
- zapaljenje je praćeno otocima na zglobovima,
- krajnici otežavaju disanje i gutanje

Potrebno je postaviti pitanje od kojeg časa treba da počne izučavanje dečje psihe. Već u embrionalnom periodu dete reaguje na spoljne nadražalje.
Prva manifestacija psihičkog života deteta je -POKRET-. Ti pokreti nose nesvestan karakter i nazivaju se refleksnim pokretima.
U času rodjenja dolazi do prve glasovne reakcije, javlja se krik kao izraz osećanja nezadovoljstva, na neprijatne promene, kao što je temperatura.
Krik je praćen živim kretanjima  ručica i nožica, pokreti usana. Pokreti sisanja i hvatanja smatraju se manifestacijom bioloških potreba deteta u vezi sa pribavljanjem hrane i urodjenog su porekla.Razvitak čula je postepen. Najpre se razvijaju niži čulni organi, kao što su dodir ukus, miris-duboki osećaji. Kasnije složenija čula kao što su sluh i vid.
Važno je znati da se dete radja slepo i gluvo.
Osećaj ukus i miris najpre razvijaju, oni su u vezi sa zadovoljavanjem najosnovnije  biološke potrebe-potrebe za hranom.
Eksperimentalno je utvrdjeno na deci ako im se u prvim trenucima života stavi rastvor šećera,reaguju kao i odrasli. Već kroz nekoliko nedelja razlikuju mleko od zasladjene vode.
Sa dva meseca razlikuju različite stepene zasladjenosti mleka, sa 6 meseci ima svoje omiljeno jelo. U 12 mesecu ukus postoji još odredjeniji, a u 4-godini odvratna jela mu izazivaju gadjenje. U tesnoj vezi sa ukusom i mirisom.