Temperaturna krivulja

Pojedine bolesti imaju različite temperaturne krivulje, pa zbog toga imaju dijagnostičku vrednost.Temperatura je najčešći simptom bolesti, ali nije specifičan.Posledica je poremećaja funkcije centra za termoregulaciju usled dejstva pirogenih supstancija nastalih iz raspalih bakterija.Povećana temperatura manifestuje se osećanjem toplote ili hladnoće, nekad znojenjem, objektivno povišenje temperature se izražava zažarenim licem, ubrzanim disanjem i toplom kožom, ubrzanim pulsom.Početak temperature je važan faktor za postavljanje dijagnoze.Neke bolesti odlikuju se visokom temperaturom preko 40 C stepeni, ta temperatura ima naziv hiperpiretična.
Niske temperature isto mogu biti odraz bolesti ili već primenjene terapije.Visina temperature zavisi:
-Od konstitucije bolesnika (stariji ljudi imaju niske ili normalne temperature zbog slabe reakcije organizma),
-Od uzrasta bolesnika deca imaju veću temperaturu od odraslih,
-Imunobiološkog stanja osobe.
Dnevne oscilacije su važne, kako u dijagnostičkom tako i u prognostičkom pogledu.Prema dnevnom kretanju temperature mogu biti:
*Febris continua-visoka temperatura gde su razlike u toku dana od 1 C stepeni,
*Febris remitens-kada su razlike veće od 1 C stepeni,
*Febris intermitens-ako temperatura u toku dana pada na normalu a oscilacija prelazi 2 C stepeni.
U toku bolesti potrebno je pratiti temperaturnu krivulju, koje mogu biti i zavisi od bolesti.
*Monofazična temperaturna krivulja odlikuje se postepenim početkom kontinuom u stadijumu akmisa (vrhunac) i postepenim padom.
*Bifazična temperaturna krivulja odlikuje se dvema fazama povećane temperature ( tj. ima dva vrha).Takva temperaturna krivulja vidja se kod ospice.Prvi vrh odgovara fazi viremije, drugi lokalizaciji virusa na odredjene organe.
*Rekurirajuća temperatura odlikuje se smanjivanjem febrilnih i afebrilnih preioda.
Završetak temperature, odnosno pad temperature može biti postepen-litičan, nagao, kritičan ili amfibolan.Zima ili groznica manifestuje se subjektivnim osećanjem hladnoće, pri skoku temperature.Kad je skok temperature nagao dolazi do drhtavice, bolesnik se žali na hladnoću i trese se.Tada su bledi, cijanotični, malaksali, naježene kože, cvokoću zubi, ubrzan puls jedva pipljiv usled vazokonstrikcije.Drhtavica se naročito izražava za vreme bakterijemije, usled dejstva pirogenih materija iz raspalih bakterija na centar termoregulacije.Kod limfatične dece nagli skok temperature može da bude praćen grčevima, konvulzijama.Znojenje obično prati pad temperature. Obložen jezik je čest znak kod infektivnih bolesti i visokih temperatura.