Home Dečije bolesti
Bolesno novorodjenče
10.06.2012
bolesno-novorodjenceNakon porodjaja nastaje uska povezanost izmedju deteta i roditelja.To uveliko zavisi od kulture i stavovima roditelja.Odgovornost, želja, povezanost omogućava detetu normalan fizički, socijalni i emotivni razvoj.Povezanost  može biti otežano, ako je dete prerano rodjeno-nedonošče-prematurus, zatim ako je bolesno ili sa nekom anomalijom-malformacijom.Tada su roditelji odvojeni od deteta, ali su značajne svakodnevne posećivanja.Ako se novorodjenče rodi  sa nekom anomalijom uvek treba pozvati oba roditelja i saopštiti pravo stanje i lečenje.U slučaju egzitiranja  (smrt) novorodjenčeta sa roditeljima treba pažljivo saopštiti nestanak deteta, savetovati i pružati pslihološku pomoć i genetsko savetovanje u slučaju naslednih faktora.
 
Dečije migrene
16.05.2012
decije_migreneDečije migrene postoje kod dece u predškolskom i školskom uzrastu.Migrena kod dece se manifestuje sa pulzirajućom glavoboljom oko očiju, slepoočnicama praćeno mukom, mučninom, povraćanjem.U pojedinim slučajevima migrena počinje sa aurom-predznak kao zujanje uha, vrtoglavica slabost sluha, duple slike, gubitak svesti.
Kod dece postoji i specifični oblici migrene bez glavobolje sa cikličnom povraćanjem, mučninom koji može da traje od 1 sata do 4-5 dana.Izmedju napada nema drugih tegoba.
Abdominalna migrena: podrazumeva bolove u trbuhu što je praćen mučninom, povraćanjem, bledilom u trajanju od 1-72 časa.
Paroksizmalni vertigo: su napadi vrtoglavice koji traje od nekoliko minuta do nekoliko sati, koji brzo nestaje bez prethodnog upozorenja.
Navedeni oblici iziskuju detaljno ispitivanje.Napadi  migrenozne glavobolje nastaju zbog tzv. migrenoznih okidača, ovi okidači mogu biti vrsta hrane: čokolada, lešnik, masna hrana, začini, šećer itd.Zatim preskakanje  obroka, nedovoljno ili preterano spavanje, nagla vremenska promena, razni mirisi.

Šta može roditelj da učini?

*Redovna zdrava ishrana, bez preskakanja obroka.
*Redovno dnevno i noćno spavanje.
*Fizičke aktivnosti-sport, igra na otvorenom terenu.
*Sačuvati dete od stresne situacije.
*Kontrola ishrane, otkrivanje i izbegavanje hrane koji može izazvati migrenozni napad.
*U toplim danima zaštita deteta od sunca.
Ako su migrenozne glavobolje učestale, treba da se obratite sa detetom specijalisti, koji se bavi ovim problematikom u cilju odredjivanja preventivne terapije i kontrolu migrenoznih napada.

 
Epilepsija kod dece
26.04.2012
epilepsija_kod_decePredrasude o epilepsiji su velike, tako da je često deci to veći problem od same bolesti. Epilepsija je simptom poremećaja moždane funkcije koji se ispoljava epileptičnim napadima. Napad nastaje zbog prekomernog pražnjenja određene grupe nervnih ćelija. Klinički se to različito ispoljava u zavisnosti od lokalizacije promene koja izaziva epilepsiju.
U dečjem uzrasti su veoma česti konvulzivni napadi koji ne predstavljaju epilepsiju. Ti napadi mogu da se jave u toku različitih oboljenja (hipoglikemija, hipokalcemija, povreda, infekcija i febrilne konvulzije).

Uzrok epilepsija

Epilepsija poznatog uzroka se naziva simptomatska. Najčešći uzroci su poremećaj u razvoju mozga, povreda mozga u toku porođaja ili kasanije u toku detinjstva, krvarenje u mozgu, degenerativna oboljenja nervnog sistema, poremećaji cirkulacije krvi, tumori mozga i infekcije mozga, tokom života u materici ili kasnije. Ako se nezna uzrok tj. ne može da se otkrije, epilepsija se naziva idiopatskom. Međutim, u većini slučajeva postoje dokazi da je reč o naslednim poremećajima ili poremećajima neurotransmitera.
Faktori koji najčešće provociraju epileptični napad su buđenje i uspavljivanje, treperava svetlost npr. pri gledanju televizora, čitanje, kašalj, smeh, bol, menstruacija, pubertet, stres, ubrzano disanje, povišena telesna temperatura, alkohol, hipoglikemija (pad nivoa šećera u krvi), nizak nivo kalcijuma u krvi i nedostatak kiseonika.
Opširnije...
 
Urodjene anomalije želuca
19.02.2012
zeludacGastrička duplikacija – svega 1 - 2% gastrointestinalnih duplikatura je lokalizovano u želucu. Manifestuje se znacima gastričke opstrukcije ili hemoragije ( krvavljenja). Nekada se palpira cistička formacija u epigastrijumu. Terapija je hirurška.

Infantilna hipertrofična stenoza pilorusa - stenoza pilorusa uzrokovana hipertrofijom piloričnog sfinktera spada u najčešće anomalije gastrointestinalnog sistema i, posle ingvinalne hernije, predstavlja najčešće stanje koje zahteva hiruršku korekciju u  prvih nekoliko meseci života. Hipertrofična stenoza pilorusa se nasleđuje poligenski i javlja se u 1:750 ženske novorođenčadi, odnosno odojčadi. Familijarna pojava poremećaja se nalazi u oko 15% slučajeva.

Simptomi hipertrofične stenoze pilorusa se obično javljaju između druge i četvrte nedelje života, a retko ubrzo po rođenju, ili tek sa 4 - 6 meseci. Karakterišu se projektilnim povraćanjem koje obično sledi 10 - 20 minuta nakon obroka. U povraćanom sadržaju se nalaze ugrušci mleka, bez žuči, a u 10 - 17% slučajeva i tragovi alterisane krvi kao posledica refluks ezofagitisa. Usled upornog povraćanja želudačnog sadržaja dete razvija dehidraciju sa hipokalijemijom i metaboličkom acidozom, a u kasnijem toku malnutriciju i sideropenijsku anemiju. U sklopu gladovanja često se javlja opstipacija (zatvor), kao i depresija aktivnosti glukuronil transferaze sa blagom nekonjugovanom hiperbilirubinemijom. U prvoj fazi bolesti dete ima očuvan apetit i manifestuje razdražljivost, a sa razvojem malnutricije postaje apatično i letargično.
Opširnije...
 
Mlečni zubi – nicanje zuba
03.12.2011
Zubi bebama najčešće počinju da niču između šestog i osmog meseca. Neka beba dobije prvi zub sa tri meseca, dok druga sa osamnaest, a opet su obe zdrave i normalno se razvijaju. Vreme nicanja prvih zuba je uglavnom uslovljeno nasleđem. Neke bolesti mogu da utiču na nicanje zuba, ali to je izuzetno retko.
Deca dobijaju dvadeset zuba, mlečne zube, tokom prve tri godine života. Zato roditeljima izgleda kao da im stalno niču zubi i ne retko i neke bolesti pripisuju tom sasvim normalnom procesu.

Redosled nicanja zuba

Obično bebi prvo niču dva središnja donja sekutića (jedinice). Sekutići su osam prednjih zuba (četiri donja i četiri gornja). Nekoliko mesaeci kasnije niču gornji sekutići, njih četiri obično u razmaku od po mesec dana. Prosečna beba od godinu dana ima šest zuba – četiri gore i dva dole. Zatim sledi pauza od nekoliko meseci, do naredne serije. Tada naglo izbija jedan za drugim šest zubića: dva preostala sekutića dole i četiri prva kutnjaka. Kutnjaci ne niču odmah pored sekutića, jer ostavljaju mesto za očnjake.
Posle pojave prvih kutnjaka, sledi pauza od nekoliko meseci pre nego čto između sekutića i prvih kutnjaka ne počnu da rastu očnjaci. Ovo se najčešće dešava u drugoj polovini druge godine. Na kraju niču četiri kutnjaka (drugi kutnjaci iza prvih) obično polovinom treće godine. U proseku prvi sekutići niču oko 7. meseca, drugi oko 8. prvi kutnjaci od 10. do 14. meseca, očnjaci od 14. do 20. meseca i na kraju drugi kutnjaci od 24. do 30. meseca. Međutim, to je jedan prosek. Nema potrebe da brinete ako je kod vaše bebe raspored nicanja zuba raniji ili kasniji.
Neka beba može da se rodi sa zubima (natalni zubi). Obično je to jedan ili dva sekutića u donjoj vilici, mada je zabeleženo i do osam natalnih zuba. Ovi zubi su problem ako se klate. Tada ih treba izvaditi, jer postoji mogućnost da ih beba udahne i da se zagrcne. Izuzetno retko zub može da nikne u prvih trideset dana bebinog života (neonatalni zubi). Kod te dece će i stalni zubi nicati ranije.
Nicanje zuba
Bebe se različito ponašaju kad im niču zubi. Neka kenka, žvaće sve što dohvati, balavi, teško zaspi, budi se svaki čas i to se ponavlja svakih svakih mesec - dva kad joj niču zubi. Drugoj bebi zub nikne neprimetno i roditelji ga vide u ustima, a da nisu ni znali da niče. U oba slučaja bebe počnu da balave u trećem ili četvrtom mesecu, jer im pljuvačne žlezde tada postaju aktivnije. Nemojte da mislite da balavljenje obavezno najavljuje nicanje zuba.
Opširnije...
 
«PočetakPrethodna12345678910SledećaKraj»

Strana 10 od 26
 

Ko je online