Home Dečije bolesti
Citomegalovirusna Infekcija Novorodjenčeta
30.06.2011
Citomegalovirus se može steći prije ili u bilo kojoj dobi nakon rođenja. Jedno od 50-500 novorođenčadi zarazi se prije rođenja. Smatra se da citomegalovirus od majke prelazi kroz posteljicu na dijete. Ako se majka zarazi u prvoj polovici trudnoće infekcija djeteta bit će ozbiljnija.

Po porodu, novorođenče se može zaraziti cito-megalovirusom zaraženim majčinim mlijekom ili krvlju ako je primilo transfuziju. Većina donošene novorođenčadi čije majke nose virus ne pokazuju simptome bolesti, a novorođenčad na prsima zaštićena su antitijelima koja se nalaze u majčinu mlijeku. Nedonoščad koja se nisu hranila majčinim mlijekom, a zaraze se transfuzijom krvi mogu se ozbiljno razboljeti jer nemaju antitijela protiv citomegalovirusa.

Simptomi i dijagnoza

Oko 10% novorođenčadi sa citomegalovirusnom infekcijom pokazuju simptome bolesti na rođenju; to su niska porođajna težina, mala glava, žutica, sitne modrice po tijelu, povećana jetra i slezena, nakupine kalcija u mozgu i upala unutrašnjosti oka. Do 30% te djece umire.

Više od 90% preživjelih i 10% onih bez simptoma bolesti pri rođenju kasnije ima posljedice na nervima i mozgu koje se očituju kao gluhoća, umna zaostalost i oštećenje vida. Novorođenče zaraženo virusom nakon poroda može imati pneumoniju, upalu i povećanje jetre te povećanje slezene.

Citomegalovirusna infekcija može se dokazati u majke testom sa specifičnim antitijelima. Mnoge žene koje su se zarazile citomegalovirusom tokom trudnoće nemaju simptoma bolesti, a u nekih se javi bolest slična infektivnoj mononukleozi.

U djeteta se dijagnoza postavlja na osnovi izolacije virusa iz mokraće ili krvi.

Opširnije...
 
Noćno Mokrenje (Enuresis nocturna)
30.06.2011
Problem noćnog mokrenja do sada je nedovoljno tretiran u naučnim krugovima. Njim su se bavili psiholozi, defektolozi, lekari, vaspitači, psihijatri i drugi stručnjaci, ali niko nije objedinjeno sagledavao i tretirao ovaj problem. Naime za uspešno lečenje potreban je multidisciplinarni naučni pristup, jer je noćno mokrenje vrlo kompleksne prirode sa višestrukim uzrocima i posledicama koje su zdrastvene, psihičke i socijalne prirode. Zdrastvene tegobe su češće upale genitourinarnog trakta. Psihičke smetnje su osećanje krivice, nesigurnost i potištenog deteta. Socijalne smetnje se ogledaju u izbegavanju deteta da spava van svoje kuće i kreveta, iz straha da se ne umokri u postelji. Pored ovih, javljaju se i pedagoške smetnje koje nastaju sa polaskom deteta u školu, odlaskom na rekreativnu nastavu, letovanje ili zimovanje.
Roditelji na razne načine pokušavaju da reše problem noćnog mokrenja kod svoje dece. Neki se obraćaju dečjem lekaru, drugi psihologu, psihijatru ili urologu. Neki pokušavaju lečenje raznim čajevima pa i "bapskim" lekovima ili pak smatraju da će mokrenje sa sazrevanjem i rastom deteta prestati samo od sebe.
U nauci se noćno mokrenje toleriše do pete godine života. Ako se i posle toga nevoljno umokravanje u krevet nastavi a da pritom nije uslovljeno organskim smetnjama, onda se ovaj poremećaj može okarakterisati i dijagnostifikovati kao noćno mokrenje (enuresis nocturna). Vrlo retko kod neke dece se javlja i dnevno umokravanje koje se manifestuje u popuštanju kapi ili samo navlažavanju gaćica, i onda se govori o tzv. dnevnom mokrenju (enuresis diurna). Najčešća manifestacija noćnog mokrenja je čvrst san. Roditelji opisuju da dete spava "kao top, ošamućeno je ako ga probude, teško se snalazi u prostoru i tako sanjivo mokri ..." Deca se obično ne žale ni na šta, osim što kažu da ništa ne osete i što ujutru vide da je posteljina mokra. Smatra se da noćno mokrenje i nije bolest u pravom smislu, jer dete ništa ne boli, danju normalno reguliše akt mokrenja, već to možemo nazvati stanjem, smetnjom koju treba pravilno i blagovremeno otkloniti. Roditelji, a i pojedini stručnjaci sa nedovoljno iskustva pogrešno smatraju da će problem noćnog mokrenja sam od sebe prestati sa rastom deteta ili u pubertetu. Prof. Stanković kaže:"
Na početku mog bavljenja lečenjem noćnog mokrenja smatrao sam da se to dešava samo mlađoj deci uzrasta 5 - 6 godina, Međutim, praksa je pokazala nešto sasvim drugo. Naime, imao sam mnogo pacijenata od od 7, 15, 20 pa i više godina, pa me je to nagnalo da se pozabavim metodama za rešavanje problema noćnog mokrenja ne samo dece već i omladine."
Opširnije...
 
Brižna majka-nesigurno dete
14.06.2011
Uticaj majke na psihički razvoj deteta jedna je od najznačajnijih i, možda, najeksploatisanijih tema u psihologiji. Kvalitet emocionalne veze majka - dete, kaže teorija, određuje kasniji odnos osobe prema sebi i svetu oko sebe.
Sa generacije na generaciju
Koji je dominantni kvalitet ove dijade u našoj tradicionalno prezaštićujućoj sredini, da li se tip veze prenosi sa generacije na generaciju, kakva je uloga oca u svemu tome?
Očekivanje da postoji veza između načina na koji smo odgojeni i načina na koji odgajamo vlastitu decu u načelu je potvrđeno. Preciznije, postoji slaganje u opažanju vaspitnih stilova roditelja bake i majke i to po kategorijama: odbacivanja, emocionalnog prihvatanja, prezaštićivanja i nedoslednosti.
Takođe, kvalitet  aktuelne  dijade majka - trogodišnje dete povezan je sa majčinim doživljajem vaspitnog stila njene majke. Dakle, majke koje se o vaspitnim stilovima svojih majki izjašnjavaju kao o emocionalno prihvatajućim, uglavnom podižu svoju decu sa puno razumevanja i topline, obezbeđujući im sigurnu bazu za dalji rast i razvoj. Srećom, ovo je najčešči tip afektivne veze i u našoj sredini. Ono što je nekada bio fenomen vezan za decu koja rastu bez majki, u domovima, danas se sreće i tamo gde je majka fizički prisutna, živa i zdrava! Najčešće, ovo su hladne, distancirane majke, hladni i besprekorno sređeni domovi, akcenat je na disciplini i higijeni (red i rad)...
Opširnije...
 
Povraćanje u vezi sa dojenjem (gutanje vazduha)
27.05.2011
Povraćanje je česta pojavai kod sasvim zdravog odojčeta.Povraćanje je česta posledica gutanja vazduha (aerofagija).Progutan vazduh dospeva u želudac, zagrejan,on se širi,rasteže želudac i izazove refleksnu kontrakciju želudca koji ga izbaci zajedno sa izvesnom količinom mleka (podrigivanje). Da bi se izbeglo gubitak posisanog mleka treba posle završenog podoja bebu držati uspravno da bi se vazduh kružio u želudac i izašlo.
Pojačana aerofagija se vidja kod odojčadi koja suviše naglo sisaju. U tom slučaju treba pritiskom prstiju na areolu dojke smanjiti isticanje mleka.
Aerofagija može biti prouzrokovan hipogalaktijom   (sisanje na prazno-prazna dojka).
Opširnije...
 
Tetanija
25.05.2011
Pod tetanijom se podrazumeva kliničko stanje povećane razdražljivosti centralnog i perifernog nervnog sistema - kod abnormalnih koncentracija jona u tečnostima koje natapaju nervne ćelije.
Uzrok nastanka
Iako skoro svi elektroliti (natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor) mogu da daju slične simptome, u praksi se tetanija najčešće sreće kod sniženog nivoa kalcijuma u krvi. Tetanija može biti udružena sa hiperventilacijiom, hipoparatireoidizmom, rahitisom, uremijom i drugim stanjima.
Klinička slika
Tetanija se karakteriše mišićnim trzajevima, grčevima i karpopedalnim spazmima, naročito na gornjim ekstremitetima i šakama, zatim hiperrefleksijom,  a uteškim oblicima mogu nastati i laringospazam i konvulzije. Ako su zahvaćeni i disajni mišići, može da nastupiti apneja (prestanak disanja duži od 20 sekundi). Tetaniju prati i izmenjen senzibilitet, kao što je parestezija (izmenjeni osećaj dodira) na usnama, jeziku, prstima i stopalima, i bol u zahvaćenim mišićima.
Opširnije...
 
«PočetakPrethodna11121314151617181920SledećaKraj»

Strana 13 od 25
 

Ko je online