Gojaznost, hipertenzija, poremećaji nivoa šećera i masti bolesti su koje i pojedinačno ozbiljno ugrožavaju zdravlje. Međutim, kada se nekoliko njih udruži, nastaje metabolički sindrom. Koliko je ova bolest ozbiljna, pokazuje i podatak da osobe sa metaboličkim sindromom imaju od dva do četiri puta veći rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, prvenstveno da dožive šlog i infarkt, a šanse da dobiju dijabetes su čak 20 puta veće. Dokazano je i da zbog hroničnih zapaljenskih procesa koji se dešavaju u krvnim sudovima, metabolički sindrom značajno ubrzava proces ateroskleroze. Utiče i na pojavu malignih bolesti, kao što su rak endometrijuma, debelog creva, dojke. Najnovija istraživanja čak ga povezuju i sa nastankom Alchajmerove bolesti.
U osnovi metaboličkog sindroma je insulinska rezistencija koja je dodatno opterećena centralnom gojaznošću u predelu stomaka. Smatra se da je do porasta ove vrste gojaznosti došlo zbog uslova života, koji podrazumeva mnogo sedenja, malo kretanja, obilje hrane i minimalnu fizičku aktivnost.
– Oboleli od metaboličkog sindroma mogu lako da se prepoznaju – kaže dr Zorica Rašić Milutinović, načelnik Odeljenja endokrinologije KBC Zemun. – Prvi znak je abdominalna (visceralna) gojaznost, koju karakteriše nagomilavanje sala na stomaku i struku. I bez krojačkog metra može lako da se vidi da je obim struka žena veći od 80, a muškaraca od 94 centimetra, što je gornja granica koja se toleriše. Za dijagnozu metaboličkog sindroma dovoljno je da se na ovo doda još samo jedno odstupanje od dozvoljenih granica: trigliceridi veći od 1,7 mmol/l, niži HDL (dobar holesterol): muškarcima od 1,03 mmol/l, ženama od 1,29 mmol/l, šećer u krvi veći od 5,6 ili dijagnostikovan dijabetes tip dva, krvni pritisak koji prelazi 130/85.
Metabolički sindrom u razvijenom svetu dobija epidemijske razmere. Samo u Americi procenjeno je da sa ovim problemom živi čak 45 odsto ljudi, i oko 25 odsto stanovnika u industrijski razvijenim zemaljama. Učestalost raste sa godinama pa je kod starijih od 50 godina prevalenca 44 odsto. Ono što zabrinjava jeste činjenica da se u poslednjih dvadesetak godina sve češće sreće i kod dece. Od komplikacija ovog sindroma u svetu godišnje umre 3,2 miliona ljudi.
– Pacijenti koji imaju metabolički sindrom su uglavnom stariji, imaju tzv. centralnu gojaznost, visok krvni pritisak, masnu jetru, a mogu da imaju i kamence u žučnoj kesi, policistične jajnike i poremećaj disanja tokom spavanja, tzv. slip apnea sindrom – objašnjava dr Vesna Popović Radinović, endokrinolog u KBC Zemun. – Metabolički sindrom se „prepliće“ sa gojaznošću, preddijabetesom, policističnim jajnicima, subkliničkim hipotireoidizmom, Kušingovom bolešću.
Kako je gojaznost jedan od najprepoznatljivih i najvažnijih faktora rizika, zabrinjava podatak je, prema podacima kojima raspolaže Institut „Batut“, u Srbiji 54 odsto predgojaznih i gojaznih, a najviše u Vojvodini – čak 58,5 odsto.
– Previše hrane i loša navika da se stalno nešto gricka dovode do deponovanja masti – ukazuje dr Popović Radinović. – Treba imati u vidu da se svakih 9,3 kalorije viška pretvara u jedan gram deponovane masti.
Kao jedna od posledica gojaznosti, u sklopu metaboličkog sindroma, javlja se i slip apnea sindrom (poremećaj disanja tokom spavanja). Ovaj poremećaj značajno utiče na kvalitet života, ali podaci pokazuju da je čak 20 odsto saobraćajnih udesa povezano sa ovim sindromom, kao i da svaki četvrti vozač sa slip apneom zaspi u toku vožnje.
– Tipičan pacijent sa slip apnea sindromom je gojazan, ima deblji vrat (43 centimetra i više), malu donju vilicu, uvećane krajnike – kaže dr Biljana Penčić Popović, načelnik Odeljenja kardiologije Klinike za internu medicinu KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje“. – Uglavnom se budi sa jutarnjom glavoboljom i ima probleme sa održavanjem pažnje i memorijom.
I sindrom policističnih jajnika koji u značajnoj meri pogađa mlađe žene, u osnovi ima metabolički sindrom, tačnije insulinsku rezistenciju. Postojeći višak insulina dovodi do hiperandrogenizma (viška muških hormina) a kao posledica se, između ostalog, javljaju anovulatorni ciklusi i problem infertiliteta.
PROMENA NAČINA ŽIVOTA ILI TERAPIJA Kako kod osoba sa metaboličkim sindromom postoji dugogodišnji kardiološki rizik, što pre treba da im se odredi terapija za prisutne komponente metaboličkog sindroma na osnovu prethodno utvrđenog kardiološkog rizika. Kod ljudi sa malim rizikom preporučuje se samo promena životnog stila, koja podrazumeva redukcije telesne težine i povećanja fizičke aktivnosti. Kod umerenog rizika, po potrebi se uvodi i farmakološka terapija, a kod pacijenata sa visokim rizikom, uvode se lekovi kao što su antihipertenzivi, statini, lekovi protiv hiperlipidemije.
MASNOĆE U JETRI JETRA kao centralna laboratorija organizma prva je na udaru svih metaboličkih poremećaja. Gojaznost i alkoholizam uzrokuju patološko nagomilavanje masti u jetrenim ćelijama, što dovodi do poremećaja poznatog kao masna jetra (steatoza), koja se smatra tipičnim simptomom metaboličkog sindroma. Masna jetra može da dovede do hronične upale, pa i do raka jetre, pogoduje razvoju arterioskleroze i oboljenja krvnih sudova srca. – Procenjuje se da oko 20 odsto ljudi ima masnu jetru – ističe dr Ratko Tomašević, gastroenterohepatolog KBC Zemun. – Kod dijabetičara ovaj poremećaj je prisutan u 75 odsto slučajeva, kod gojaznih u 70 do 90 odsto, a ima ga i svaki drugi bolesnik sa poremećajem nivoa masti.
