Autoimune bolesti štitaste žlezde

0
175

autoimune-bolesti-stitaste-zlezdeU našoj zemlji, ali i u okruženju autoimune bolesti štitaste žlezde su u porastu. Iako ne postoji zvanični registar obolelih u Srbiji, procenjuje se da svaki drugi stanovnik ima uvećanu štitastu žlezdu, ali velika većina njih nikada neće osetiti poremećaj u njenom radu. Problem se uglavnom otkriva između 30. i 50. godine, ali sve češće i kod mlađih osoba. Žene obolevaju više nego muškaraci, odnos je 10 prema jedan, što verovatno ima veze sa lučenjem ženskog polnog hormona.

U najvećem broju slučajeva u osnovi je neka vrsta autoimune bolesti, kada naš imunološki sistem, iz nekog nepoznatog uzroka, počinje da bombarduje žlezdu određenim molekulima i antitelima. Još se ne zna zbog čega se to dešava, ali je dokazano da veliki uticaj na štitastu žlezdu ima okruženje. Da li će raditi pojačano (hipertireoza), ili smanjeno (hipotireoza), može da zavisi i od nekih supstanci koje se nalaze u vazduhu, vodi i hrani.

– Sve je više endokrinih „ometača“, hemijskih materija koje mogu da remete funkciju različitih žlezda sa unutrašnjim lučenjem, uključujući i štitastu žlezdu – objašnjava u intervjuu „Novostima“ profesor dr Milan Petakov, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije uoči obeležavanja Međunarodne nedelje štitaste žlezde od 25. do 31. maja. – Recimo, smatra se da bisfenol A, koji se nalazi u plastičnim materijalima, pa tako i u svakoj plastičnoj flaši vode, ali i drugim konzervama, može da napravi razne probleme celom imunološkom sistemu i da pokrene procese koji posle vode u određene bolesti. Još ne znamo koja doza bisfenola A može da pokrene ove procese. To ne može da se desi od jedne plastične boce sa vodom, ali prijemčiva osoba, koja ima sklonost ka autoimunim bolestima štitaste žlezde, a redovno koristi plastične flašice sa vodom, ima mnogo veći rizik da oboli jednog dana.

Šta još iz okruženja može da bude okidač za bolesti štitaste žlezde?
Raznorazne namirnice životinjskog porekla u kojima dobijamo i hormonske preparate. U Americi smo imali slučaj hamburger-tireotoksikoze, a deca koja su ih jela dobijala su simptome povećane funkcije štitaste žlezde. Često životinje dobijaju različite hormonske preparate da bi bile veće, imale više mesa, a sa mesom unosimo i te hormone. Takođe, na funkciju štitaste žlezde značajno utiče i količina unetog joda. Već godinama postoji fama da u cilju prevencije bolesti štitaste žlezde treba jesti mlade orahe, piti orahovaču i mineralne vode sa povećanim sadržajem joda. A zapravo višak joda kod prijemčivih osoba može da poremeti funckiju štitaste žlezde i da napravi ili hipo ili hipertireozu.

Kako da znamo da li uzimamo dovoljno joda?
Zahvaljujući profesoru dr Miroljubu Kičiću, koji je uveo obavezu jodiranja kuhinjske soli, ne moramo da brinemo o jodu, niti da ga uzimamo iz drugih izvora.

U kojoj meri prirodna sklonost može da bude okidač bolesti?
Autoimune bolesti često imaju osobe koje imaju malo osetljiviji imunološki sistem, neku porodičnu sklonost. Stres, takođe, može da bude jedan od razloga za početak autoimunih bolesti štitaste žlezde, ali nije uzrok. On može da pokrene proces, ali uzroci ostaju nepoznati, a verovatno dolaze spolja. Da li je to neki virus, bisfenol A ili neka druga hemijska materija, medicina još nema objašnjenja i ne zna koga konkretno da okrivi kao neposrednog izazivača. Recimo, u duvanskom dimu ima mnogo endokrinih „ometača“ koji, takođe, mogu da poremete funkciju štitaste žlezde, ali nema konkretnih dokaza.

Samokontrola je korisna
Pacijenti često sami rade analizu hormona štitaste žlezde iz krvi. Da li je to dobro?

To može da bude korisno, jer se na vreme uoče neke nepravilnosti, pogotovo ako pacijent ima tegobe koje ukazuju na problem sa funkcijom žlezde. Ali ako već rade analize, trebalo bi da urade i antitela na tireoidnu peroksidazu i antitela na tireoglobulin, jer su često upravo oni rani pokazatelji da je počelo imunološko zapaljenje, ali još bez posledica po funkciju štitaste žlezde.

Kada bi trebalo da posumnjamo da štitasta žlezda ne radi kako treba?
Kada se jave neki od simptoma hipo ili hipertireoze. Kada je funkcija žlezde smanjena javlja se zamor, zaboravnost, pospanost, zimogrožljivost, smanjena je produkcija energije, kilogrami se lako dobijaju jer je usporen metabolizam, a usporene su i reakcije. Može da se javi i ozbiljan poremećaj menstruacije, čak i njen izostanak. Žene sa izraženom hipotireozom uglavnom ne mogu da zatrudne. S druge strane, ubrzan metabolizam, povećana produkcija toplote i energije, pojačano znojenje, slabo podnošenje vrućine, brzo mršavljenje, pojačan apetit, spontano lupanje srca, drhtanje ruku, nervoza, napetost i emocionalna nestabilnost ukazuju na hipertireozu. Lekaru bi trebalo da se jave i svi koji u porodici imaju nekog sa bolestima štitaste žlezde i oni koji uoče neka izbočenja na prednjoj strani vrata što može da ukazuje na čvoriće ili postojanje guše.

Na koji način se rešava problem preterane ili smanjene funkcije štitaste žlezde?
Kao i druge žlezde, i štitasta pravi svoj hormon tiroksin koji je bitan za život, praktično za sve metaboličke procese. Ali, kada uklonimo žlezdu ili je Hašimotovo zapaljenje na neki način istopi tj. uništi, pacijent dobija tabletu tog istog prirodnog hormona koji potpuno zamenjuje funkciju žlezde, i mora da je uzima čim se probudi doživotno. Jedino u trudnoći doza mora da se poveća zbog bebe. Zato sve potencijalne buduće trudnice koje piju supstitucionu terapiju čim zatrudne odmah moraju da se jave endokrinologu da im poveća dozu levotiroksina. Tireostimulišući hormon (TSH) u trudnoći mora da bude ispod 2. Ako nije dobro određena količina levotiroksina koju trudnica uzima mogu da se jave problemi u razvoju CNS i posledično slabiji intelektualni kapacitet bebe ili i teži problemi.

Kako se leči hipertireoza?
Prvo moramo da utvrdimo koji je razlog viška hormona, da li je u pitanju zapaljenje žlezde ili povećana funkcija. Ako je povećana funkcija odmah se propisuje tableta koja blokira štitastu žlezdu i vraća hormone na normalu. U slučaju zapaljenja pacijent se uglavnom samo prati bez specifičnog lečenja. To je takozvana toksična faza ili prva faza Hašimoto tireoiditisa, nakon koje se obično posle nekog vremena javi manjak hormona. Faza sa viškom hormona je prolazna, i pacijentima se za to vreme daje simptomatska terapija, koja kontroliše otkucaje srca, drhtanje ruku, znojenje, nervozu. Kada prođe ova faza funkcija žlezde se ili normalizuje ili se javlja trajna hipotireoza.

Šta se radi u slučaju smanjene funkcije žlezde?
Uvodi se supstituciona terapija, ali sa lekovima ne treba žuriti. Praksa je pokazala da terapija koje se uvede dok postoji samo diskretan manjak hormona, iz nekog razloga ubrzava zapaljenje i „topljenje“ žlezde, a pacijent mnogo ranije ostaje bez nje. A kako taj diskretan nedostatak hormona ne pravi nikakve probleme, osim u trudnoći, dogovor endokrinologa u svetu je da se čeka da vrednost TSH dostigne 10. Raspon od četiri, koliko je normalna vrednost, do 10, ukazuje da postoji mali nedostatak tiroksina, ali se ne leči. Velika danska studija je pokazala da ljudi koji imaju tu subkliničku primarnu hipotireozu ne moraju da strahuju od komplikacija jer ona ne utiče na nastanak kardiovaskularnih, ili cerebrovaskularnih bolesti ili na proces ateroskleroze. Ovaj period može da traje godinama, nekada čak i decenijama.
Izvor: Novosti

 

POSTAVI ODGOVOR