Dijabetes i ishrana

0
11

Dijabetes i ishranaDijabetičari pre svega treba da se pridržavaju saveta svog lekara, koji će im, pored lekova, prepisati i plan ishrane, tj. dijetu, kako bi svoju bolest držali pod kontrolom. Treba izabrati takvu dijetu koja će organizam snabdeti neophodnim sastojcima, a u isto vreme držati šećer u krvi u granicama normale; jer svaka namirnica ima drugačiji efekat na nivo šećera u krvi, ona taj nivo više ili manje podiže.
Da biste nivo šećera u krvi zadržali u prihvatljivim granicama i izbegli hiperglikemiju, trebalo bi da naučite kako da izbegnete suviše brzo podizanje šećera. Prilikom planiranja dijete, važno je očuvati odnos ugljenih hidrata, masti i proteina; u skladu s tim, od ukupnog energetskog unosa – ugljeni hidrati treba da čine 50-60%, masti 30%, a proteini 20%.
Ishrana dijabetičara sadrži sve vrste namirnica i gotovo se nimalo ne razlikuje od ishrane zdravih ljudi. Iz ishrane se jedino izostavljaju šećer i slatkiši, a ograničava se upotreba hleba i proizvoda od brašna (testenine). Izostavljanje ili ograničenje unosa ovih namirnica nije bez razloga s obzirom na to da su pomenute namirnice bogate ugljenim hidratima (šećer i skrob).
Najvažnija je, dakle, zdrava, pravilna i uravnotežena ishrana. Zdravo se hraniti znači „samo“ dobro poznavati grupe namirnica i njihov uticaj na organizam. Dobro poznavanje hrane omogućuje veću slobodu u izboru onoga što jedete.
Pa ipak, postoje osnovna pravila u ishrani dijabetičara:
1. Preporučljivo je uzimati svežu hranu. Jedite dosta salata i povrća, jer sadrže samo hranljive i prazne kalorije i nemaju masnoće. Kada je o voću reč, voće sa malo šećera možete da uzimate u većim količinama, ali bi trebalo da izbegavate grožđe, urme, smokve i sve voće koje sadrži velike količine šećera.
2. Hranu treba pripremati što kraćom termičkom obradom, kako bi se što više sačuvali vitamini. Dijabetičari, zapravo, mogu da koriste hranu koja je kuvana, kuvana pod parom ili na pari, dinstana, pečena u teflonskoj posudi ili u aluminijumskoj foliji, pečena u rerni ili na roštilju. Pržena i pohovana hrana dijabetičarima nije dozvoljena.
3. Treba izbegavati masnu hranu. Masnoće se mogu smanjiti u određenoj meri, ali ne potpuno, da bi se održao ukus i hranljivost obroka. Jedan od načina da se smanji masnoća jeste korišćenje ulja (suncokretovog, kukuruznog ili, najbolje, maslinovog) i margarina bez holesterola ili pripremanje jela u teflonskoj posudi sa vrlo malo masnoće. Kada su posredi masnoće, dijabetičari ređe koriste biljnu mast, a izuzetno retko (ili nikako) svinjsku mast. Kupujte takozvano posno meso: piletinu, teletinu, mršavu govedinu, jagnjetinu i posnu plavu ribu. U cilju smanjenja masnoća, možete probati da jedete i soju kao zamenu za meso.
4. Treba izbegavati i dodavanje jakih začina, ali ne po cenu da jedete bljutavu hranu. Svi začini su dozvoljeni, ali unos soli mora biti kontrolisan, pošto dijabetes prati visok krvni pritisak.
5. Dijetetska ishrana isključuje upotrebu zaprške prilikom pripreme jela. Sosove je bolje zgusnuti pireom od pirinča, povrćem ili prezlama nego zaprškom od brašna.
6. Svaki dijabetičar treba da ima 5-6 obroka u toku dana (prema datoj dijeti), i to otprilike u isto vreme. Ti obroci obuhvataju 3 glavna obroka (doručak, ručak, večera) i 2-3 sporedna (prepodnevna, popodnevna užina i užina pre spavanja). Prilikom ovako raspoređenih obroka ne dolazi do nagomilavanja šećera u krvi, već njegov nivo lako osciluje. U protivnom, javlja se skokovito nagomilavanje šećera u krvi, što u dužem periodu dovodi do oštećenja krvnih sudova, srca i drugih važnih organa.

POSTAVI ODGOVOR