Sindrom neadekvatne sekrecije antidiureznog hormona

0
193

Sindrom neadekvatne sekrecije antidiureznog hormona se naziva još i Schwartz-Batter-ov sindrom. Hipersekrecija antidiuretskog sindroma ( ADH) je od znatno manjeg značaja za kliniku od njegove hipersekrecije.
Povećano izlučivanje ADH potiče iz hipofize ili iz ektopičnog tumora. Najčešće se radi o malignim tumorima bronha, pankreasa i duodenuma, timusa ili o limfosarkomima. Pored toga i neka druga oboljenja kao što su zapaljenjski procesi na plućima ( pneumonije, tuberkuloza, apsces), povrede glave, subduralno krvarenje, cerebrovaskularna tromboza, moždana atrofija, zapaljenjska oboljenja mozga i moždanih ovojnica, stres, neke sistemske bolesti i brojni lekovi (opšti anestetici, narkotici, tiazidski diuretici, antiepileptici, antineoplastični lekovi) mogu dovesti do ovog poremećaja.
Klinički znaci mogu izostati ili su veoma blagi. U blažim oblicima postoje glavobolja, pospanost, anoreksija, malaksalost, razdražljivost, promene u ponašanju i mišićni grčevi. Kod izrazitijeg pada serumskog natrijuma dolazi i do konfuzije, agitiranosti ili letargije i do nastanka kome.
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih nalaza (hiponatremija, niska osmolarnost plazme, hiperosmolarnost urina).
Terapija je etiološka, odnosno deluje se na uzrok. U blažim oblicima je dovoljno ograničenje unosa vode (do 800ml tokom dana), a u težim se primenjuju diuretici. Nema specifične terapija koja bi sprečila povećano lečenje ADH.

POSTAVI ODGOVOR