Moždano tkivo je obuhvaćeno moždanim opnama-dura mater, predstavlja tvrdu moždanu opnu, koja odvaja tkivo od kostiju.Subduralni hematomi su krvarenja, koje se nalaze ispod ove moždane opne.Mogu se deliti na akutne, subakutne i hronične oblike.
Akutni hematomi su povezani sa povredom moždanog tkiva i parenhima ili sa komplikacijama.Subakutna forma se javlja izmedju 4-21 dan nakon povrede.Hroničan oblik se naziva nakon isteka vremena od 21 dan nakon povrede glave.Uzrok nastanka je uvek povreda glave poput udarca, ili prilikom tuče udarac pesnicom.Kod subakutnog oblika hematom nastaje u skorijoj anamnezi dok kod hroničnog oblika već se i trauma zaboravljena simptomi se kasnije javljaju.O nastanku hroničnog subduralnog hematoma se govori, da se moždano tkivo smanjuje što izlaže krvne sudove silom cepanja.Može nastati koagulopatija (poremećaj zgrušavanja krvi) ili ruptura ( puknuća ), aneurizmi doprinose razvoju subduralnog hematoma.
Klinička slika:
Manifestuje se glavobolja, povraćanje, razni poremećaji kao ravnoteža, vid, govor, svest, konfuzija, pospanost, usporenost, apatija, epileptični napad.Karakterističan je Hornerov sindrom-ptoza, mioza, enoftalmus.Javlja se Hačinsonova zenica-proširena zenica sa strane hematoma, zatim hemipareza (delimično oduzetost), komatozno stanje.
Dijagnoza:
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, CT, Skener, NMR, razna dopunska ispitivanja sa laboratorijskom analizom.
Lečenje:
Nalazi se u domen neurohirurga.Vrši se uglavnom hirurško operativno lečenje.Neki subduralni hematomi se leče konzervativnim putem, uz pratnju stanja bolesnika, jer mogu se i spontano resorbovati.
