Debridman

0
333

debridmanDebridman je proces uklanjanja mrtvog nekrotizirajućeg, kontaminiranog tkiva i stranog materijala iz rane za dalje lečenje u cilju omogućavanja fiziološke okoline.Metodom debridmana pokrene se rana iz hronične u akutnu fazu bržeg zarastanja.Smatra se u lečenju rana osnovnom postupkom.Prisustvom kontaminiranjem kao fibrinska naslaga, nekrotično tkivo smanjuje otpornost prema infekciji, s tim se redukuje razvoj epitelizacije.

Značaj i prednosti debridmana:
Devitalizovano tkivo može biti dobra podloga za rast i razmnožavanje bakterija koji sprečavaju fagocitozu, negativno utiču na formiranje granulacionog tkiva.Nekrotično tkivo je barijera za odredjivanja dubine rane i okolnog tkiva.Smanjuje inflamacione faktore citokina, fibronektina i metaloproteinaze koji usporavaju zarastanje rane, smanjuju broj bakterija, stimulišu sintezu keratinocita.Postoje situacije kada je dominantan izbor za lečenje rane bez debridmana, kada je rana prekrivena krastom i bez znakova infekcije.Krasta čini barijeru, zaštitu od okoline, ne izlaže ranu štetnim spoljašnim uticajima.Zato se u toku lečenja rane razvrstava i vrši se kombinacija sa drugim metodama ili vrstama debridmana.
Vrste debridmana: primenjuju se nekoliko vrsta hirurški, enzimski, autolitički, biološki, mehanički.
Hirurški ili oštri debridman je najjednostavniji način uklanjanja naslaga nekrotičnog tkiva iz rane hirurškim skalpelom, kiretom, laserom, elektrokauterom.Zahteva lokalnu anesteziju, daje dobre rezultate, brzinu i selektivnost, mogućnost oslobadjanja citokina koji učestvuje u procesu zarastanja rane.Nedostaci su: bolan je za bolesnika, postoji mogućnost jačih krvarenja, oštećenja krvnih sudova, živaca, unosa bakterija sa površine kože.Postoji ograničenost kod bolesnika sa antikoagulantnoj terapiji i imunokompromitovanih  osoba.
Enzimski debridman: za ovaj postupak koristi se egzogeni enzim u kombinaciji kolagenaza, fibrinolizin, papain, ureja.Ne primenjuje se kod suvih tvrdih naslaga, jer enzimi deluju samo u vlažnom okruženju.Direktno se nanose na ranu i delujući zajedno  sa prirodno prisutnim enzimima, razgradjuju nekrotično tkivo i zato se ciljano primenjuju.
Mehanički debridman: za izvodjenje ovog postupka koristi se odredjena aparatura za odstranjivanje devitalizovanog tkiva.Postoji vodeni ili hidrohirurški zatim ultrazvučni oblik.

Debridman vodom: koristi se hirurški aparat sa mlazom vode pod visokim pritiskom.U aparatu se nalazi sterilan fiziološki rastvor, koji stvara efekat hirurškog skalpela.Može da vrši usisivanje nekrotičnog tkiva do razaranja.
Ultrazvučni debridman: zasniva se na bazi mehaničke energije i stvaranju vibracije visoke frekvencije-25 KHz u tkivima.Izvodi se aparatom sa ugradjenom ultrazvučnom generatorom koji pretvara elektičnu energiju u vibraciju.Odvaja se nekrotično tkivo i fibrinski sloj.Korisno je kod lečenja fistule, opekotine, strana tela.Postupak je brz i nema krvarenja.
Biološki debridman: vrši se pomoću larvi-muve pod engleskim nazivom MAGGOT THERAPY.Larve se hrane trulim mrtvom tkivom, inficiranom ranom, ali ne zdravim, larve vrše  „dezinfikaciju i uništavanje prisutnih bakterija“. Postoji selektivnost i bezbolnost, ali je nedostatak psihološki učinak na bolesnika.
Autolitički debridman: organizam sprovodi patofiziološki proces kako bi uklonio mrtvo tkivo.Za vreme procesa autolize, enzimi su prisutni u rani koje vrše likvefakciju nekrotičnog tkiva, bez oštećenja, bezbolan postupak.Radi se kod bolesnika na antikoagulantnoj terapiji kada je hirurški debridman kontraindikovan.Sprovodi se pomoću obloga, biofilmova, dodatnih aplikacija hidrogela.Dosta je spora metoda, postoji mogućnost za razvoj infekcije ili do porasta anaerobnih mikroorganizama.Koristi se kod: fibrinskih naslaga i kod rane sa slabom sekrecijom.

POSTAVI ODGOVOR