Kada smo zdravi ne razmišljamo šta ako nam se neki organ toliko razboli i mora da se ukloni.Teško može da se prihvati uklanjanje bilo kojeg organa,  jer je čovek  stvoren za sebe označava jednu anatomsko-fiziološku celinu, samim tim je odredjen hemijski sastav, citološka gradja organizma, razmena materije i energije, kretanje, razmnožavanje, razvitak zatim razne reakcije i draži.
Od rodjenja do smrti na čovečji organizam deluju spoljašnji i unutrašnji faktori koji mogu znatno da oštećuju organizam ili rad nekog organa.
Već za vreme detinjstva krajnici su organi koji mogu prouzrokovati razne poremećaje: česte tonzilarne infekcije, ponekad sa febrilnim konvulzijama, hiperplazija, uvećani  krajnici stvaraju teško gutanje-disfagiju, nastanak peritonzilarnog apscesa, sleep apnea sindrom, česta upala nosa, grla, bronha i srednjeg uha.Oboljevaju i starije osobe samo znatno redje.
Ždrelna ili faringealna tonzile ili adenoidne  vegetacije smešteni su u nosnom delu ždrela-nasopharynx, a nepčane  tomzile su sa desne i leve strane, na prelazu usne šupljine u ždrelu.Osnovna funkcija im je odbrana organizma od raznih uzročnika bolesti.Lečenje se vrši antibioticima, dok se oni ne zataje, a igra ulogu i učestalost oboljenja.Tada se preporučuje vadjenje krajnika tonzilektomija-odstranjenje nepčanih krajnika ili adenotomija-odstranjenje ždrelne tonzile.
Drugi organ je:  zapaljenje slepog creva-apendicitis-zapaljenje crvuljka slepog creva cekuma, koji daje tešku kliničku sliku i uglavnom zahteva apendektomiju.
Ako dalje analiziramo po organima, čovek ima dva bubrega i zbog nekih razloga jedan bubreg se odstranjuje (bolest ili donacija).To se naziva nefrektomija-hirurško odstranjenje bubrega vrši se kod tumora bubrega, radikalna nefrektomija odstranjenje bubrega u celini sa bubrežnom kapsulom i lokoregionalnim limfnim žlezdama, a po potrebi sa iste strane i nadbubrežna žlezda.Kod nefunkcionalnog traumatizovanog zagnojenog bubrega vrši se nefrektomija simpleks.Parcijalno odstranjivanje bubrega može da se vrši kod malih tumora na bubregu do veličine od 4 cm, zatim kod progredirane  tuberkuloze bubrega.
Odstranjivanje slezine pod nazivom splenektomija, koji se vršu u slučaju povrede abdomena gde slezina krvari, kod cistične formacije ili tumora.Retko ali postoji slučajevi urodjeni nedostatak slezine-asplenija koju može da izaziva srpasta anemija.Osobe bez slezine podložne su infekcijama-septikemije jer je to organ  koji vrši filtraciju krvi i fagocitozu u organizmu.

Duodenitis označava zapaljenje unutrašnjeg sloja  (sluzokože) duodenuma-dvanaestopalačno crevo, koji se nadovezuje na želudac.Postoji dva oblika akutna i hronična forma, koji je mnogo češći.Uzrok nastanka hronične forme duodenitisa može biti: bakterije (enterokoki,stafilokoki), paraziti, celijakija ili kao propratna stanja raznih oboljenja: akutni oblik holecistitisa, pankreatitisa, duodenalni ulkus, gastritis.

Simptomatologija:
Počinje sa nespecifičnim tegobama, bol u gornjem delu trbuha, povraćanje, mučnina, neprijatan zadah iz usta (foetor ex ore), pojava krvarenja u smislu crne stolice (melena), koji se manifestuje iz multiplih erozija duodenuma.Bolovi nisu periodični i ne prestaju na unos hrane i davanje antacida.

Dijagnoza:
Koristi se endoskopska metoda, histopatološki nalaz i mikrobiološke analize bioptata uzetih u toku endoskopije.Laboratorijske analize pokazuju sniženje vrednosti hemoglobina, gvoždja, hematokrita.

Lečenje:
Zavisi od uzročnika bolesti.Kod bakterijske infekcije koriste se antibiotici više vrsta u kombinaciji, antacidi, inhibitori protonske pumpe (Omeprazol, Lansoprazol), antagonisti H2 receptora (Famotidin, Ranitidin).U najvećim slučajevima lekovi se kombinovano koriste.Higijenski-dijetetski režim je od velike važnosti, eliminisanje pušenja, alkohola, kofeina i upotreba lekova prema uputstvu.

Gušterača (pancreas) je retka lokalizacija infekcije virusom mumpsa.Izvor infekcije može biti sekret iz ždrela, nosa obolele osobe.Prenosi se kapljičnim infekcijom pomoću Flugeovih kapljica, koji se oslobadjaju iz usne duplje prilkom govora, smeha, kijanja.Može biti prenos infekcije direktnim kontaktom razbolele osobe.Mumps virus izaziva zauške zapaljenje pljuvačnih žljezde, napada ždrelo i kao generalizovana infekcija dolazi do napada na ostale žlezde ili tkiva.

Simptomatologija:
Inkubacija traje oko 10-15 dana, manifestuje se jakim bolom u trbuhu, povraćanjem, mučninom, nadutosti, znojenje, opšta slabost i sjajnim masnim stolicama.

Dijagnoza:
Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka, seroloških reakcija, laboratorijske analize.Krvna slika ukazuje na virusnu infekciju, promena leukocitarne formule.Postoji izolacija virusa koji se radi iz pljuvačke, likvora, urina.Identifikacija se vrši serološkim testovima.U serumu je znatno povišena amilaza i lipaza.

Lečenje:
Primenjuje se simptomatska terapija sa vitaminima, rehidratacija i mirovanje.Specifičnog leka nema za tu vrstu bolesti.Progrediranjem bolesti vrši se hirurško lečenje što podrazumeva  inciziju obolelih delova tkiva pankreasa.

Sprovodjenje vazduha u pluća manifestuje se preko traheje koji se deli na dva bronha i do najsitnijih struktura koji se nazivaju alveole, gde se krv obogaćuje kiseonikom i oslobadja se ugljen dioksid.Oštećenje traheje i bronha može nastati aspiracijom hemijskih sredstava, bojnim otrovima, kaustika, esencijama ili aspiracijom želudačnog sadržaja povraćanog za vreme sna u alkoholisanom stanju, komatoznom ili anesteziji.

Simptomatologija:
Nastaje bronhospazam i edem pluća zbog dejstva hlorovodenične kiseline želudačnog sadržaja na sluzokoži hlor izaziva korozivne promene i stvaranje fibrinske naslage.Pojavi se visoka tempratura i kada se preživi prva faza trovanja uvek se javlja edem pluća.Nastaje cijanoza, gušenje, respiratorna insuficijencija koji može dovesti do letalnog ishoda.

Dijagnoza:
Postavlja se na osnovu heteroanamneze, kliničke slike, i objektivnog pregleda.

Lečenje:
Sprovodi se urgentno stanje kod povrede kaustičnim sredstvima vrši se bronhoaspiracija, drenaža, spazmolitici, kiseonik oblažuje simptome.Kod trovanja bojnim otrovima osobu izneti na svež vazduh, vrši se ispiranje sluzokože nosa, ždrela.Primenjuju se antihistaminici, simpatikomimetici, antitusici, antibiotici.Kontraindikacija je veštačko disanje!

Strabizam-razrokost je naziv za poremećaj binokularnog vida koji dovodi do toga da se ne vidi jedna od dve slike koje oči opažaju.Gledajući neki objekat sa oba oka, čovek spaja slike dospele u svako od njih.To je binokularni vid.U slučaju paralize nekog od mišića bulbomotorna javlja se diplopija.Dve slike nisu više spojene-fuzionisane ali su opažene.Strabizam-razrokost je treća mogućnost kada je jedna od dve slike izostavljena.Kod dece može biti dalja posledica diplopije.Devijacija jednog oka, kada dete gleda "zrikavo"-ili razroko.Najočigledniji znak strabizma i samo je posledica poremećaja  binokularnog vida.Uzroci mogu biti:senzorni kada se na oba oka stvaraju slike suviše različite, da bi se mogle sjediniti.Bilo koja očna bolest može urokovati strabizam, urodjena katarakta, zamućenje rožnjače, propadanje vidnog živca, dalekovidost ili kratkovidost na jedno oko.Anatomski uzroci kao kraniostenoza-suženje kostiju oko oka, hipertelorizam-preveliki razmak izmedju očiju, promene u mišićima dužini, razvijenosti, jačini.Inervacijski poremećaj nervnog tkiva, može biti poremećaj akomodacije i divergencije, centralni poremećaj u mozgu, slabo spajanje slike.

Podela stabizma:
-Konkomitantni strabizam-skretanje oka, svi očni mišići normalno funkcionišu, postoji samo poremećaj položaja očiju.Tu je pokretljivost oka normalna.Može biti urodjeno ili nastaje do 3 godine uzrasta.
-Kod paralitičkog strabizma oko zaostaje u smeru paralizovanog mišića.Veličina skretanja oko se menja.