|
Lifestyle
|
18.02.2012 |
 DANAŠNJA deca se sa tehničkim spravama i spravicama snalaze mnogo bolje nego njihovi roditelji. To važi i za mobilni telefon. Brzo savladaju sve „lekcije“ i čini se da za njih nema prepreka. Ipak, postoji jedna, i to velika, a to je dobijanje mobilnog telefona koji će biti isključivo njihov.
Svi roditelji su, manje-više, u dilemi kada da svom mezimcu ili mezimici priušte ovaj koristan aparat. Prvo pitanje na koje bi trebalo da odgovore pre nego što detetu kupe mobilni, jeste - da li mu je zaista potreban? Ako procene da nije, onda bi trebalo i da se ponašaju u skladu sa tim, bez obzira na sva detetova moljakanja i pritiske.
Naravno da mobilni telefon omogućava da stalno budete u kontaktu sa detetom i to je njegova najveća prednost. Ali on ima i mnogo mana. Teško je kontrolisati šta dete radi sa svojim mobilnim i ograničavati mu vreme telefoniranja, ali rešenje može da bude kupovina „pripejd“ kartice, koju ćete dopunjavati samo koliko vi smatrate da je potrebno.
Kada je reč o nešto starijoj deci i tinejdžerima, njih je mnogo teže kontrolisati, ali možete im doskočiti tako što ćete im reći da kredit dopunjavaju isključivo od svog džeparaca. Psiholozi savetuju da ne kupujete sasvim maloj deci telefon. Stručnjaci smatraju da je pravo vreme za prvi mobilni onda kada ustanovite da za to postoji stvarna potreba. Nekoj deci je ovaj telefon neophodan već u sedmoj godini, jer se sama vraćaju iz škole koja je udaljena od kuće, a nekoj tek u tinejdžerskom dobu. Prvi mobilni bi trebalo da bude najjednostavniji, opremljen samo osnovnim funkcijama, nikako skup. Važno je da sa njega mogu da vas pozovu ili da pošalju poruku. Ne kupujte one koji imaju pristup internetu. Kada procenite da je dete sazrelo, priuštite mu neki moderniji model sa više funkcija, i to apostrofirajte u vidu nagrade, za recimo odličan uspeh u školi.
Ali jedno je ono što kažu stručnjaci, a realnost je nešto sasvim drugo. Naime, teško je svom detetu uskratiti kupovinu mobilnog, ako većina njegovih vršnjaka uveliko šalje poruke. |
|
|
15.02.2012 |
 Ako niste znali položaj u kojem spavate utiče na rad unutrašnjih organa.Spavajući provodimo 1/3 života, zato je važno koji položaj zauzimamo.
Spavanje na ledjima:
To je najčešći položaj prilikom spavanja, koji može da donese i zdravstveni korist. Ledjni položaj daje unutrašnjim organima više prostora.Kolena treba podići sa malo jastuka, na taj način se vrši manji pritisak na zglobove, i krv bolje protiče do srca, značajno je bolja cirkulacija.Ledjni položaj spavanja se ne preporučuje trudnicama, zbog nekih poremećaja, kao hemoroidi ili manji placentarni protok krvi.Isti položaj nije preporučljiv ljudima koji hrče.
Spavanje na strani:
Najbolji, najudobniji, najzdraviji položaj za spavanje i to u položaju " fetusa " (plod).Kičma u tom položaju raspolaže sa podrškom.Ispod glave imati mali jastuk i spavati na desnoj strani jer srce na taj način lakše radi.
Spavanje na stomaku:
To je najgori mogući položaj za spavanje jer opterećuje vrat, i stvara se pritisak na unutrašnje organe, posebno na organe za varenje.Može doći do usporavanja pisanja ili pojave bore na licu usled gužvanja jastuka.Ako ste naučili spavati na stomaku ne koristite jastuk. |
|
04.02.2012 |
 Mitohondrije se nalaze u ćelijama svih eukariotskih organizama.Nalaze se na centalnom mestu metabolizma ćelije.Raspolažu sa unutrašnjom i spoljašnjom membranom izmedju kojih se nalazi medjumembranski prostor.Spoljašnja membrana je u kontaktu sa citoplazmom.Unutrašnja membrana je oko pet puta veća od površine spoljašnje membrane.Tu se nalaze enzimi transportnog lanca elektrona, koji učestvuju u procesu ćelijskog disanja, tako se mitohondrije nazivaju elektične centralne ćelije.
Matriks je naziv za unutrašnji sadržaj (unutrašnja komora) mitohondrije i u njemu se nalaze:Ribozomi, mitohondrijalna DNK, RNK, i enzimi Krebsovog ciklusa.
Elektronski mikroskop je omogućio posmatranje strukture mitohondija i to u životinjskim ćelijama nazvan Krista tip. Biljni tip sa tubularno vezikularnim naborima tzv. tubularni tip.
Funkcija mitohondrija je da stvara i skladištuje energiju u obliku Adenozin-trifosfata (ATP).Energija se dobija kroz metabolizam glikoze i masnih kiselina kroz oksidativnu fosforilaciju, i ciklus limunske kiseline-Krebsov ciklus.Pored stvaranje energije veliku ulogu igraju u sintezi steroidnih hormona, u sintezi hemoglobina, skladištuju jona kalcijuma.
|
|
|
14.12.2011 |
 Preporuka stručnjaka je da dete ne bi trebalo da ostaje samo do četvrtog razreda osnovne škole. Najvažnije je da sa detetom razgovarate kako se oseća kada je samo
Ritam modernog života i duže radno vreme roditelja razlog su zbog kojeg većina osnovnoškolaca ostaje sama u kući, jer mnoge škole nemaju produženi boravak.
Kada je „pravi“ trenutak da dete ostane samo, kako ga pripremiti na to i naučiti da se snađe u nepredviđenim situacijama, samo su neka od pitanja koje muče roditelje. Kako proceniti da je dete dovoljno zrelo da bude samo u kući i kako to može da utiče na njegov razvoj?
Svako dete je individua za sebe, neka su zrelija i odgovornija od drugih, ali prerano ostavljanje bez nadzora može loše da utiče na dečji razvoj i psihu. Najvažnije je da sa detetom razgovarate kako se oseća kada je samo, da li se plaši ili je opušteno. Mališani koji nisu spremni da budu sami u kući obično pokazuju strah, proveravaju da li „neko diše u ormanu“, osluškuju zvukove i često zovu roditelje telefonom. Ako se vaše dete tako ponaša, trebalo bi da razmislite o drugim opcijama i da mu date još malo vremena pre nego što ga ostavite samog.
|
|
Opširnije...
|
|
08.12.2011 |
 Ako volite malo duže da se izležavate u krevetu, sada na neki način u genima imate opravdanje za to, smatraju stručnjaci.
Tim stručnjaka sa Univerziteta u Edinburgu i Univerziteta „Ludvig Maksimilijans" iz Minhena proučavao je više od 10.000 ljudi širom Evrope i otkrio da onima sa genom ABCC9 treba najmanje 30 minuta više sna od onih koji nemaju taj gen.
Ovaj gen ima svaki peti Evropljanin, kaže se u studiji objavljenoj u magazinu Molekularna psihijatrija. Istraživači smatraju da je otkriće značajno jer može pomoći pri objašnjavanju ponašanja ljudi prilikom sna.
U istraživanju je učestvovalo 10.000 ljudi sa Orknijskih ostrva, iz Hrvatske, Holandije, Italije, Estonije i Nemačke, koji su rekli koliko dugo spavaju, a i dali su krv na analizu.
spavanje-text.jpg
Svima su bila postavljena pitanja o navikama spavanja u danima vikenda, odnosno kada ne moraju na posao, ne uzimaju tablete za spavanje ili kada ne rade u smenama. Posle svih rezultata, potvrđeno je da ljudima sa genom ABCC9 treba više sna.
Potrebe za snom kod različitih ljudi su različite. Poređenja radi, bivša britanska premijerka Margaret Tačer spavala je samo četiri sata tokom noći, dok je naučniku Albertu Ajnštajnu bilo potrebno 11 sati sna da bi normalno funkcionisao.
Izvor:Rts.rs |
|
|
|
|
|
|
Strana 1 od 12 |
|
|
Sponzori Sajta
Prijatelji Sajta
|
Lifestyle