Koliko je san važan?

0
259

Koliko je san vazanJasno je već posle jedne neprospavane noći koliko je san važan.Svima je potrebno najmanje od sedam do osam sati sna da bi mogli da funkcionišu normalno. Ali prema prošlogodišnjem „Galupovom“ istraživanju, veoma malo ljudi poštuje te preporuke – 35,3 odsto ljudi u proseku spava manje od sedam sati, u Americi čak 41 odsto. Postajemo društvo besanih – pre šezdesetak godina samo 14 procenata odraslih priznavalo je da im fali noćnog odmora.
Prema američkom Centru za kontrolu bolesti, danas u svetu imamo pravu epidemiju nespavanja, koja ostavlja mnogobrojne posledice po psihičko i fizičko zdravlje i kondiciju ljudi.
Lekari upozoravaju da nedostatak sna ne može da se nadoknadi tako što ćemo sledeće noći odspavati dovoljno. I posle samo jedne noći lošeg sna trpi svakodnevni život, jer neispavani i „grogi“ nismo ni blizu korisni i efikasni kao kada smo odmorni. Naročito je opasno ako je premalo sna hronična pojava, a ne povremeni „incident“.
Gotovo 40 odsto ljudi u istraživanjima o snu priznalo je da bar jednom mesečno zaspi tokom dana, iako to nisu planirali. Uskraćivanja sna, naročito dugotrajno, može da prouzrokuje povrede, nesreće, saobraćajne nesreće, smanji inteligenciju, utiče loše na memoriju i doprinese pogoršanju depresije i gojaznosti.Ispitivanje 10.000 odraslih osoba starih između 32 i 49 godina pokazalo je da oni koji spavaju manje od sedam sati u proseku, imaju značajnije veći rizik od gojaznosti. I ne samo to, istraživanje objavljeno u martu u naučnom časopisu „Žurnal neuronauke“ imalo je iznenađujuće rezultate u vezi sa nespavanjem. Produžena budnost značajno je oštetila deo moždanih ćelija zadužen za budnost i predostrožnost. Sada imamo dokaze kako gubitak sna vodi ka nepromenljivim oštećenjima, prenosi autorka studije Sigrid Vesej, sa Univerziteta Pensilvanija.
UZROK NESREĆA NEISPAVANI ljudi, naročito oni koji obavljaju veoma odgovorne poslove ili moraju da donose važne odluke, manjkom sna mogu da ugroze mnogo života. Istraga posle nesreće spejs šatla „Čelindžer“ 1985. godine utvrdila je da su dva NASA menadžera bila budna 23 sata pre lansiranja i da su spavali samo tri sata. Tako je rad u noćnoj smeni često uzrok nesreća, nedovoljno ispavani vozači su često izazivači saobraćajnih nesreća. U Britaniji gotovo 3.000 ljudi godišnje pogine ili bude povređeno u saobraćajnim nesrećama koje izazovu neispavani vozači.
Trend kasnog noćnog odlaska na počinak i ranog ustajanja je tempirana bomba, tvrde naučnici sa Univerziteta Vavrik, koji su dokazali povezanost nedostatka sna sa poremećajima koji rezultiraju preranom smrću.
Hronični nedostatak sna izaziva pravi kucršlus u telu, povećano se stvaraju hormoni i hemikalije koje povećavaju rizik kako od srčanih bolesti, tako i od šloga, dijabetesa, gojaznosti, navodi dr profesor Frančesko Kapućio, koautor izveštaja objavljenog u Evropskom časopisu o srcu. Do podataka su došli na osnovu dugogodišnjeg istraživanja i praćenja 470.000 učesnika iz osam zemalja.
Ako dugotrajno spavate manje od šest sati tokom noći, imate čak za 48 odsto veću šansu da umrete od srčanih bolesti, i 15 odsto veći rizik da vas zadesi šlog – navodi dr Kapućio. – Svakodnevni život zahteva od nas da u dan strpamo mnogo više obaveza nego što realno može. Borba za balans posla i slobodnog vremena kod mnogih se završava tako što odustajemo od dragocenih sati sna da bismo osigurali da ćemo uraditi sve što se očekuje od nas.
Iako je ovaj trend nespavanja i lošeg sna primetan već godinama, naučnici tek sada uviđaju kolike zdravstvene posledice nespavanje može da ostavi. Tek nedavno je utvrđena veza između depresije i nespavanja, iako se odavno zna da se za raspoloženje i san koriste isti neurotransmiteri, navodi „Vašington post“. Ali, i dalje je teško razdvojiti da li je neko zaista u depresiji ili mu samo očajnički treba san.
U spavanju svakako treba naći meru, jer ni previše sna nije dobro, tako da se odraslima ne preporučuje da spvaju više od devet sati odjednom. To čak može da bude i simptom bolesti poput kardiovaskularne. Uz previše spoljnih nadražaja, poput televizije i interneta, civilizacije okupirane poslom i novčanim brigama, veoma mali broj ljudi spava previše, a ispostavi se da su to vrlo često osobe koje imaju neki od poremećaja spavanja.

BEBAMA TREBA 16 SATI SPAVANjA
PREPORUKE o dužini sna ne mogu da budu iste za sve, jer naše potrebe za spavanjem variraju zavisno od uzrasta, i tokom vremena. Svako mora da pronađe „magični broj“ sati koji mu je dovoljan da se odmori.
Prema tablicama preporučene dužine sna, novorođenče treba da spava od 16 do 18 sati dnevno, predškolac od 11 do 12 sati. Školskoj deci obično je dovoljno 10 sati sna, srednjoškolcima devet, a odraslima sedam do osam časova noćnog odmora. Zabrinjavaju podaci koji pokazuju da samo 30 odsto srednjoškolaca spava najmanje osam sati.

POSTAVI ODGOVOR