Stres

0
234

stresStres nije samo civilizacijska stvar, već je stvar pojedinca koji zavisi od same osobe.Stres je svaka promena u spoljašnjoj sredini ili u našem telu, koji može da utiče pozitivno ili negativno.Izbacuje nas iz ravnoteže ili mirovanja.Iz spoljašnosti su nam „stresori“, kao vožnja automobilom, nedostatak novca, mobilni telefon na momentu poziva, loše vreme, buka, čekanje neke osobe, iznenadna bolest.Unutrašnji faktori koji utiču kao stresore su:komunikacija sa ljudima, bolest, mršavost, obesitas, kvaran zub.Stres može da se ispoljava u akutnoj fazi traumatičnim dogadjajem, žestok napad na ličnost.Postoji i hroničan stres, kada smo izloženi neprimetnim stvarima, zbivanjima koji narušavaju psihofizičku ravnotežu to su razni problemi, nevolje, neprijatne emocije kao takvo stanje je razvod braka, gubitak veće količine novca, hronična bolest, poslovni problemi, gubitak drage osobe, noćni rad, maltretiranja na poslu ili u porodici.Naše telo se bori reaguje na stres koji se odigrava kroz tri faze:
Prva faza je alarm kao prvi odgovor izlučivanje Kateholamina (Adrenalina) i kortikosteroida (Kortizola) iz nadbubrežne žlezde.To se naziva psihička borba odnosno ovi hormoni oslobadjaju energije glikoze iz rezerve glikogena u jetri, da bi telo odreagovao aktivacijom mišića.
Druga faza-rezistencija ili adaptacija jer stres traje dugo i ne prestaje.Hormoni podstiču imunitet da se bori srce jače kuca, podstiče lučenje kiseline u želucu, san se smanjuje.Povećano je lučenje dopamina, beta-endorfina i noradrenalina.Čovek se mentalno bori, teško spava, knedla u grlu i nedostatak vazduha.

Treća faza je „zamor“, spremnost tela da odgovori na stres.Telo se zamara, imunitet popusti, zato sledi bolest posle dužeg psihičkog napora.Javlja se povišen krvni pritisak, aritmija, čir na dvanaestopalačnom crevu, nesanica, razne disfunkcije organizma.Sve to dovodi do lošeg raspoloženja, anksioznosti, depresije.Ukoliko stres i dalje traje tokom faze zamora javljaju se ozbiljne bolesti i padom imuniteta ne zna se uzrok oboljenja.To su autoimune bolesti (dijabetes, ulcerozni kolitis, vaskulitis, vitiligo).Čovek sam može da se bori sa stresom, ali puno ljudi prepuštaju svojim ponašanjem puno se nerviraju, više piju, puše, i jedu.Ne znaju kako da pomognu sebi, pa obilaze lekare gde prepisuju beta blokatore, anksiolitike, antidepresive.Mali je broj ljudi koji izlaze iz kuće u prirodu na rekreaciju, da se druže sa pozitivnim ljudima.Na stres može uticati tzv. adoptogena biljka, to je supstanca koji harmonizuje, uskladjuje odgovor tela na fizičke, hemijske, biološke i psihičke nadražaje iz spoljne i unutrašnje sredine.Od adoptogenih biljaka možemo nabrajati: Korejski i sibirski žen-šen, artička ruža, ašvaganda,Kineska magnolija itd.Sadrže flavonoide, glikozide, antioksidansa, tanina.Imaju zaštitno dejstvo na kardiovaskularni sistem, antikancerogeno i za adaptaciju stresa.Nekima pomažu razni čajevi, ekstrakti biljaka kao rozavin, rozin, salidrozid, rodiolin jer smanjuje lučenje hormona kateholamina i kortizola i ispoljava se kao odgovor na stres.

POSTAVI ODGOVOR