|
Bolesno Dete
|
06.02.2012 |
 Apoptoza je od mnogobrojnih mehanizama kojom stanica aktivno sa potrošnjom energije i sintezom, nekih proteine može da pokreće vlastitu smrt, kao sastavni deo fizioloških procesa, ili kao odgovor na patološko stanje.Nefunkcionisanje, mutiranje oštećene stanice, mogu dovesti do pojave teške bolesti.Centralno mesto u apoptozi zauzima proenzimska skupina, cisteinskih proteaza u citoplazmi stanica.Spoljašnji i unutrašnji faktori mogu dovesti do pojave apoptoze.Za razvoj organizma stanične homeostaze tj. ravnoteža izmedju gubitka i stvaranja stanica.Može se reći apoptoza temelji na funkcionalnu sposobnosti pojedinih organa.Različiti posrednici mogu dovesti do pokretanja proteolitičkih enzima, koji uništavaju genetski materijal stanice, esencijalne strukture, nastanak raznih promena kondenzacija kramatina, cepanje DNA (deoxyribonucleic Acid), delovannje stanične membrane.Poremećaji su vezani za patogenezu bolesti kao što su autoimune bolesti, tumori, degenerativni procesi, anomalije, ishemije.
Izmedju nekroze i apoptoze postoje značajne razlike.
Nekroza stanica nastaje usled fizikalno hemijskih agensa mikroorganizama, hipoksije, ekstremne temperature.Jače oštećenje stanica dovodi do ulaska nekontrolisanosti ravnoteže jona natriaja i kalcija što razori ravnotežu stanica.Upala pomaže u ograničavanju infekcije ali sekrecija leukocita može da ošteti susedno zdravo tkivo.Nekroza obično zahvata veći boj stanica, ili tkiva.
Apoptoza prati involutivne procese zavisno od hormona, atrofija ovarija, menstrualni ciklus.Smrt neutrofila kod akutnih upalnih procesa zbog gubitka T i B limfocita zbog nedostatka citokina, kod terapije citostaticima, antibioticima, toxina mogu pokrenuti proces samouništenja.Apoptotska stanica tiho nestaje procesom fagocitoze i ne izaziva upalni proces.
Da li će nastati nekroza ili apoptoza zavisi o trajnosti negativnog uticaja.Većaina stanica potrebno je stalno stimuliranje druge stanice, osobito je važno uloga citokina, faktora rasta i nekih hormona.Postoje stimulatori koji potiču stanicu na apoptozu to su "apogeni", već oštećenje DNA pokreću apoptozu sa nizom drugih faktora : jonizacijska zračenja, kemoterapija, lekovi kao analogi nukleozida.
Protočnom citometrijom mogu otkriti i kvantificirati apoptotske i nekrotične stanice.
|
|
|
21.01.2012 |
 Svedoci smo da briga za zdravlje stanovništva sve više obuhvata i kategorije koje ranije nisu bile u fokusu. Alarmantne studije slučaja objavljene u prethodnim godinama koje ukazuju na pojavu čak i srčanih oboljenja kod dece, uz narastajući problem sa gojaznošću, ovu kategoriju stanovništva stavlja u prvi plan strategija borbe za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa.
A kada se priča o zdravlju dece, često se spominje i životno okruženje kao bitan činilac narušenog zdravlja, sa pomalo melanholičnim sećanjem starijih generacija kako «je život na selu omogućavao raznovrsne sadržaje i prisiljavao nas da budemo fizički aktivni, za razliku od ove naše dece, izgubljene između solitera, haustora i zamračenih soba sa komjuterom».
Nedavno objavljena studija ukazuje da su ove primedbe izgleda sasvim na mestu! Na uzorku od preko 2500 hiljade Španske dece utvrđivana je razlika u fizičkim sposobnostima i nivou gojaznosti gradske i seoske dece. Rezultati istraživanja su pokazali da se deca sa sela odlikuju značajno boljom aerobnom sposobnošću i parametrima snage, kao i značajno manjom prevalencom gojaznosti od dece iz grada!
Izgleda da je gradska sredina izrazito nestimulativna za izpolajvanje motoričkih potencijala dece u fizičkim aktivnostima, i da je u cilju očuvanja zdravstvenog stanja mladih, poželjno razmisliti o novoj migraciji, ovog puta iz grada u selo! Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci časopisa Journal of Science and Medicine in Sport za 2011 godinu. |
|
14.12.2011 |
 Stručnjaci naglašavaju da je važno da deca imaju interakciju sa okolinom, da primećujete da vas razumeju, da reaguju kada im nešto pričate ili ih pitate
Dinamika razvoja govora individualna je za svako dete, a da bi pričalo dete mora da ima normalan nivo inteligencije, razvijen sluh, motoriku govornih organa, ali i da dobija stimulaciju od okruženja. Problemi sa govorom najčešće se jako kasno otkrivaju, a za lečenje, naglašavaju stručnjaci, vreme je veoma dragoceno. Zbog toga je bitno pratiti dete i reagovati na najmanji znak zastoja.
Govor se razvija do pete godine, ali deca počinju da ispuštaju glasove jako rano i već oko šestog ili sedmog meseca većina beba može da ponovi slogove ma-ma ili ba-ba. Dok dete ne počne da govori ono guče, brblja nerazumljive reči, vežba vokale, što često liči na pevanje.
Lingvalni period, odnosno period govora počinje kada dete izgovori prvu reč, što se, po pravilu, događa od 9. do 16. meseca života. Do prvog rođendana dete bi trebalo da reaguje na svoje ime, da ume da kaže baba, mama, tata, da ume da pokaže „gde je pametna glava“ ili „gde zeka pije vodu“.
|
|
Opširnije...
|
|
|
21.01.2012 |
Imuni sistem je temelj odbrane ljudskog organizma!
 Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Teško oštećen imuni sistem nikako ne može da se izbori protiv bolesti uprkos terapiji najefikasnijim antibioticima i lekovima.
Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu.To su najčešće mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.
Značaj probiotika u jačanju imunog sistema
Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.
Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.
Poznato nam je da je Eli Mečnikov (Eli metchnikoff), naučnik nobelovac, otkrio je da stanovništvo u nekim delovima Evrope čija se ishrana u velikoj meri na kiselom mleku u proseku duže žive nego drugde u svetu.
|
|
Opširnije...
|
|
09.12.2011 |
 McLeod sindrom je genetski poremećaj koji zahvata mozak, periferne nerve, krv, mišiće i srce.
Uzrok nastanka
Ovaj sindrom uzrokovan je mutacijama gena na X hromozomu, koji je odgovoran za produkciju specifičnog proteina (Kell antigen) na površini eritrocita (crvena krvna zrnca). Žene su nosioci mutacije, a obolevaju muškarci.
Klinička slika
Prvi simptomi se uglavnom uočavaju oko 40. godine života. Nastaju periferna neuropatija, kardiomiopatija, atrijalna fibrilacija, tahiaritmija i hemolitička anemija. Mogu se javiti Hantigntonova horeja, tikovi lica, usana i jezika, epi napadi, a vremenom i demencija i promene ponašanja. Horeični pokreti (drhtanje, klimanje mišića) prvo zahvataju ruke i lice, da bi kasnije obuhvatili celokupnu muskulaturu. Govor postaje dizartričan i eksplozivan. Najčešće uz znake anemije (bledilo, malaksalost, vrtoglavica, zujanje u ušima, ubrzan rad srca), na hemolizu ukazuju žutica i uvećanje slezine. Bolest je progresivna.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih analiza, ultrazvuka, rendgenografije, CT - a (kompjuterizovana tomografija), NMR - a (nuklearna magnetna rezonanca), genetskih ispitivanja.
Lečenje
Nema specifičnog lečenja. Terapija je simptomatska i svodi se na kontrolu simptoma. |
|
|
|
|
|
|
Strana 1 od 18 |
|
|
Sponzori Sajta
Prijatelji Sajta
|
Naslovna