|
Ostale bolesti
|
22.02.2012 |
 Pod tumorima mozga se podrazumevaju tumori razvijeni od raznih ćelijskih loza, koji mogu razviti unutar lobanje i dovode do oštećenja mozga.Najćešći su sledeći:
-Gliomi tu spadaju astrocitomi, glioblastomi, oligodendroglioma (uglavnom su maligni).
-Meningeomi-meningeoma (dobroćudni tumor).
-Neurinomi-neurinoma (dobroćudni tumor).
-Adenomi hypophyseos-adenomi hipofize (dobroćudni tumor).
-Metastaze mozga-metastasis cerebri
Tumori nastaju zbog mutacije (izmene), u genima normalnih ćelija.Usled mutacija neki geni postaju proonkogeni-onkogeni potom drugi se inaktiviraju (supresorni geni).Dobar imuni sistem prepozna ove ćelije i neutrališe ih.Kod oslabljenog imunog sistema, ili zbog raznih drugih faktora ne budu neutralisanii ćelije se umnožavaju i oblikuje se u tumor.U početku je benigan-dobroćudni, ali vremenom usled dalje mutacije gena postaje maligan.Mutacija može biti rezultat nekih virusa, radioaktivnih materija, pesticida, razni dodaci u ishrani koji mogu biti kancerogeni.Što se tiče nasledstva tumora mozga direktno se ne nasledjuje.Oni koji su se razboleli od malignih bolesti njihovi potomci imaju neaktivirane proonkogene, slabiji imuni sistem i postoji veća mogućnost za nastanak malignih oboljenja.Tu igraju ulogu i drugi faktori, kao često RTG snimanje, lekovi, zračenje mobilnih telefona.
Tumori se dele na:dobroćudne tumore (benigne) i zloćudne tumore (maligne).Prema rastu razlikuju se tumori koje samo pritiskaju okolne delove mozga, i te koji infiltrišu zatim postoje i kombinovani oblici.Tumor koji vrši okolni pritisak na mozak, remeti krvotok u nervnom tkivu, pa nekad dovodi do krvarenja.
Simptomatologija:
Počinje sa glavoboljom, povraćanjem, pospanosti, razni poremećaji vida, sluha, govora, ravnoteže,mirisa, psihički poremećaj, letargija, epilepsija, konfuznost.
Dijagnoza:
Tačna dijagnoza se postavlja nuklearnom magnetnom rezonancom-NMR, (nekad zahteva izvršenje ove metode u sedaciji ili anesteziji), CT, EEG, i razna dodatna ispitivanja: internistička, kardiološka, EKG, snimak pluća, UZ trbuha, laboratorijska analiza.
Lečenje:
Nakon postavljanja tačne dijagnoze tim stručnjaka odlučuje metod lečenja.Može da se sprovodi simptomatsko i hirurško lečenje.
Hirurško lečenje podrazumeva otvaranje lobanje-kraniotomija.U zavisnosti od tumora vrste i velečine vrši se odstranjenje-ablatio ili smanjivanje-reductio.Za olakšanja hirurške metode služe detaljna dijagnostička obrada pre operacije, da se tačno vidi gde se duboki tumor nalazi, zato služi neuronavigacija, snimanje nervnih struktura neurofiziološki monitoring, ultrazvučni aspirator tumora.Od izvršenje operacije za sedam dana uradi se i patohistološka analiza, i nakon toga odlučuje se o dodatnom lečenju zračenjem ili citostaticima. |
|
|
10.02.2012 |
 Morbus Hodgkin je vrsta limfoma, koji se razlikuje od drugih limfoma zbog postojanja posebne vrste stanice raka zvanih Reed Sternbergovim stanicama, koji pod mikroskopom imaju specifičan izgled.Ove stanice-su veliki maligni limfociti imaju više od jednog jezgra.Najčešće obolevaju od 15-35 godine i starije osobe iznad 60 god.
Simptomatologija:
Hodgkinova bolest se otkriva nakon povećanog broja limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha, na preponama.Obično su bezbolni, naglo povišena temperatura tela, sa izmenama normalnom temperaturom-Pel-Ebsteinova groznica, gubitak težine, noćno znojenje, bol u kostima, gubitak mišićne snage, promuklost, otok lica i vrata, gornjih ekstremiteta,povećana sklonost za virusne i gljivične infekcije, pojava žutice jer limfom začepljuje tok žuči i limfni čvorovi se povećavaju i nastaje otok noge i stopala.
Laboratorijska analiza pokazuje smanjen broj crvenih krvnih zrnaca ( kao posledica za nastanak anemije ).Smanjen broj belih krvnih stanica i pločica.
Dijagnoza:
Za postavljanje tačne dijagnoze služi biopsija limfnog čvora, prisutnost Reed-Sternbergove stanice.Mora se uzeti dosta tkiva, da se razlikuje Hodgkinova bolest od druge vrste raka sa sličnim simptomima: kao toksoplazmoza, citomegalovirusna oboljenja, leukemija, AIDS.
Pre započetka lečenja mora se utvrditi proširenost limfoma-to bi značilo stadijum bolesti.Bolest se deli na četiri stadijuma.Za odredjivanja stadijuma se koristi RTG snimak grudnog koša zbog nastanka čvorova.Danas se koristi CT, Scintigrafija, Laparatomija zbog proširenosti limfoma, ili splenektomija zatim biopsija jetre, zbog eventualne metastaze limfoma.
Lečenje:
Postoji dva izbora: a) Radioterapija i b) kemoterapija. Ta dva metoda lečenja može se kombinovati, usmeriti na zahvaćeno područje i okone limfne čvorove.Ako je osoba bez simptoma samo sa pojavom povećanog limfnog čvora tada se terapija izvede zračenjem.
Za izlečenje postoji veća mogućnost u prvom i drugom stadijumu.U trećem i četvrtom stadijumu bolesti koristi se kombinacija kemoterapijskih lekova, koji se daju po odredjenom protokolu.Vremenski razmak izmedju ciklusa kemoterapije je mesec dana, a ukupno lečenje oko 6 i više meseci ciklusa.Odluka za primenu kemoterapije je vrlo ozbiljna jer može da poveća rizik od razvoja leukemije, infekcije, gubitka kose.
Prognoza je znatno bolja kod bolesnika koji imaju manje od 55 godina života, čiji imunitet još dobro funkcioniše.
|
|
08.02.2012 |
 Infantilizam je patološko stanje, koji se odlikuje zaostatkom rasta i seksualnog razvoja, odnosno nedostakom nekih fizičkih, psihičkih i seksualnih karakteristika, u pogledu detinjaste crte i osobine.Infantilna osoba je malog rasta sa nežnom kožom bez dlaka (stidni i pazušni predeo je bez dlaka), nedovoljno razvijen grudni koš, nešto veću glavu i zakržljane polne organe.Kod devojaka karlica ostaje uska, grudi se ne razvijaju i nema menstrualnog ciklusa.Psihičke osobine ne odgovaraju dobu starosti.Infantilizam nastaje iz različitih uzroka i svaki od njih u kliničku sliku unosi nešto specifično: npr. disfunkcija endokrinih žlezda, insuficijencija štitne žlezde, hipofize.Genetski poremećaj učestvuje u nastanku infantilizma.Treba naznačiti pojam parafilijski ili seksualni infantilizam, koju karakteriše želja odrasle osobe da se na neki način tretiraju kao malo dete sa detinjastim crtama i osobinama.Postavljanjem rane dijagnoze ovih oboljenja i blagovremeno lečenje mogu da spreče u nekoj meri nastanak infantilizma da poprave ili da se ublaži.
|
|
|
06.02.2012 |
 Apoptoza je od mnogobrojnih mehanizama kojom stanica aktivno sa potrošnjom energije i sintezom, nekih proteine može da pokreće vlastitu smrt, kao sastavni deo fizioloških procesa, ili kao odgovor na patološko stanje.Nefunkcionisanje, mutiranje oštećene stanice, mogu dovesti do pojave teške bolesti.Centralno mesto u apoptozi zauzima proenzimska skupina, cisteinskih proteaza u citoplazmi stanica.Spoljašnji i unutrašnji faktori mogu dovesti do pojave apoptoze.Za razvoj organizma stanične homeostaze tj. ravnoteža izmedju gubitka i stvaranja stanica.Može se reći apoptoza temelji na funkcionalnu sposobnosti pojedinih organa.Različiti posrednici mogu dovesti do pokretanja proteolitičkih enzima, koji uništavaju genetski materijal stanice, esencijalne strukture, nastanak raznih promena kondenzacija kramatina, cepanje DNA (deoxyribonucleic Acid), delovannje stanične membrane.Poremećaji su vezani za patogenezu bolesti kao što su autoimune bolesti, tumori, degenerativni procesi, anomalije, ishemije.
Izmedju nekroze i apoptoze postoje značajne razlike.
Nekroza stanica nastaje usled fizikalno hemijskih agensa mikroorganizama, hipoksije, ekstremne temperature.Jače oštećenje stanica dovodi do ulaska nekontrolisanosti ravnoteže jona natriaja i kalcija što razori ravnotežu stanica.Upala pomaže u ograničavanju infekcije ali sekrecija leukocita može da ošteti susedno zdravo tkivo.Nekroza obično zahvata veći boj stanica, ili tkiva.
Apoptoza prati involutivne procese zavisno od hormona, atrofija ovarija, menstrualni ciklus.Smrt neutrofila kod akutnih upalnih procesa zbog gubitka T i B limfocita zbog nedostatka citokina, kod terapije citostaticima, antibioticima, toxina mogu pokrenuti proces samouništenja.Apoptotska stanica tiho nestaje procesom fagocitoze i ne izaziva upalni proces.
Da li će nastati nekroza ili apoptoza zavisi o trajnosti negativnog uticaja.Većaina stanica potrebno je stalno stimuliranje druge stanice, osobito je važno uloga citokina, faktora rasta i nekih hormona.Postoje stimulatori koji potiču stanicu na apoptozu to su "apogeni", već oštećenje DNA pokreću apoptozu sa nizom drugih faktora : jonizacijska zračenja, kemoterapija, lekovi kao analogi nukleozida.
Protočnom citometrijom mogu otkriti i kvantificirati apoptotske i nekrotične stanice.
|
|
25.01.2012 |
 Bol u licu i slepoočnici je jedan od poznatih simptoma temporalnog arteritisa, odnosno zapaljenja temporalne (slepoočne) arterije. Zahvaćena temporalna arterija je obično nabrekla i ocrtava se ispod kože, tvrda je i bolna na pritisak.
Temporalni arteritis je sistemsko oboljenje koje se manifestuje neinfektivnim zapaljenjskim promenama u zidovima ekstrakranijalnih (izvanlobanjskih), a ponekad i intrakranijalnih (unutarlobanjskih) arterija. Najčešće je zahvaćena temporalna (slepoočna) arterija, kada su glavobolja i bol u licu vodeći simptomi. Pored bola, pacijenti imaju i druge manifestacije osnovnog oboljenja, kao što su bolovi u zglobovima i mišićima ili slabost vida (kada promene zahvate oftalmičnu arteriju). Prisutni su laboratorijski znaci upale: povišeni sedimentacija i CRP.
Bol prolazi u periodu do tri dana nakon primene kortikosteroidne terapije. |
|
|
|
|
|
|
Strana 1 od 54 |
|
|
Sponzori Sajta
Prijatelji Sajta
|
Ostale bolesti