Tumori kože

0
291

tumori_kožePredeli kože koji su ispoljeni hroničnoj iritaciji (sunce, hemikalije) naklonjeni su malignim oboljenjima. Plavooke i plavokose osobe koje žive u uslovima izlaganja suncu najčešće su kandidati da obole od karcinoma kože i to karcinoma skvamoznih ćelija ili bazalnih ćelija. U jugozapadnim delovirna SAD karcinom se sreće kao najčešće oboljenje kože, pa se čak češće sreće i od akne vulgaris.

Klasifikacija

Na koži se mogu naći skoro svi tipovi tumora koji nastaju iz embrionalnih ćelija u različitim stanjima.

A. Maligna oboljenja:
1. Karcinom skvamoznih ćelija i senilnekeratoze se obično javljaju na ispoljenim delovima tela i to u plavookih osobama i onihkoji imaju kožu peska. Karcinom svakomoznih ćelija se razvija vrlo brzo i dostiže prečnik od 1 cm u toku dve nedelje. Javlja se kaomala, crvena, hronična, tvrda nodula koja brzo ulcerira. Rano se javljaju i metastaze. Keratoakantomi su benigne izrasline koje imajusličnost sa skvamoznim karcinomom ćelija.
2. Karcinomi bazalnih ćelija se takođenajčešće javljaju na izloženim delovima tela.Razvijaju se polako i dostižu prečnik od 1—2cm posle nekoliko godina. Lako se primećujuteleangiektatični krvni sudovi. Do metastazane dolazi nikada ili se pak javljaju kao uzrokkomponenta tumora skvamoznih ćelija.

3. Pagetova bolest javlja se oko bradavice i slična je hroničnom ekcemu, a može dazahvati i predeo genitalija.


B. Premaligna oboljenja: teratoze i leukoplakije mogu da postanu maligna oboljenja. Aktinične keratoze se javljaju na izloženim mestima tela i u osoba sa lepim izgledomlica. U keratoza su ćelije atipične i sličneonima koje se viđaju kod epitelioma skvamoznih ćelija. Ove promene su nastale intaktnim epidermodermalnim spajanjem. Leukolakija nastaje na bazi individualne predispozicije ili je provocira izlaganje iritirajućimsredstvima kao na primer: preterana sunčanja, ili se pak javlja udružena sa drugim oboljenjima (luetični glositis) kod preteranogpušenja na lulu, i kod onih koji žvaću duvan.

 

C. Benigna oboljenja:
1. Seboroične bradavice se sastoje od benigno bogato naslaganog epiteliuma koji ima pigmentiranu glatkoću na površini. Sreću se kako na izbočenim, tako i na pokrivenim delovima. Često se mešaju sa melancmima i drugim tipovima kutanih oblika neoplazme. 2. Bowenovo oboljenje (intraepidennalni epiteliem skvamoznih ćelija) relativno nije čest, a sličan je pločama psoriaze. Tok je relativno benigan, ali su u 50% slučajeva udruženi sa unutrašnjim malignim tumorima različitih tipova.

D. Nevusi:
1. Celularni nevusi skoro su uvek benigni i skoro svaki ima najmanje nekoliko ovih promena. Obično se javljaju u doba detinjstva, a u sledećim godinama imaju tendenciju spontano da fibroziraju.
2. Spajajući nevusi se sastoje od čistihnevusnih ćelija i obično od nešto melanina.Imaju nevusne ćelije na obema stranama epidermalnog spajanja. Ako je nevus lokalizovan na dlanu, stopalu ili genitaliama mora seuzeti u obzir mogućnost melanomatozne degeneracije.
3. Složeni nevusi su sastavljeni od spojenih elemenata kao i od čistih nevusnih ćelijau dermisu, ali se mogu razviti i u maligne melanome. Dermalni celularni nevusi su potpuno benigni.
4. Plavi nevusi su benigni, mada povremeno mogu da se razviju u maligne melanome. Oni su mali i plavi.
5. Epitelialni nevusi — postoji nekolikotipova verukoznog epitelijalnog bujanja, obično linearno raspoređenih. Mikroskopski senalaze normalne ćelije u epidermisu. Takvepromene retko degenerišu u karcinome skvamoznih ili bazalnih ćelija.
6. Pege koje u sebi imaju previše melanina u melanocitima bazalnog sloja epiderma. Juvenilne ili senilne pege su obično većei postojanije.

Klinički nalazi

A. Simptomi i znaci: ako postoji izraslina, bez svraba i drugih simptoma neophodno je pomisliti na karcinom. Obično je prisutan bol i bolna osetljivost.
Tumori kože se sastoje od malih nodula različite veličine, što se brže razvija i raste, što pre je potrebno postaviti dijagnozu. Bilo da se radi o ma kakvim promenama na koži one lekara moraju uputiti na sumnju o premalignim i malignim promenama. Beličasta ostrvca na mukoznoj membrani, naročito ako je površina gruba, govore u prilog lcukoplakiji. Ulceracije, kruste ,ili krvavijenje iz natečenih delova tela govore u prilog malignom oboljenju kože.
B. Laboratorijski nalazi: mikroskopski pregled služi u dijagnostičke svrhe. Kada je u pitanju maligni melanom, biopsijom se odstranjuje ćela tomorozna promena kože do u zdravo tkivo.

Komplikacije

Karcinom skvamoznih ćelija metastazira u regionalne limfne žlezde. Ako se zanemari karcinom bazalnih ćelija može da dovede do velikih lokalnih destrukcija kože. Smrt nastupa ako ovaj “lokalizovani tumor” napadne vitalna tkiva.
Lečenje.

A. Hirurške mere: oba tipa tumora, benigni i maligni tumor kože mogu se uklonitihirurškim putem i to na sledeći način:

1. Elektrohirurgijom — kiretom za kožuiskiretira se promenama zahvaćeni deo, pošto se prethodno primeni elektrodisekcija.
2. Hirurgija nožem.
3. Hirurgija uz primenu hemijskih sredstava (Mohsova tehnika). Uz pomoć mikroskopske tehnike tkivo se fiksira zine hloridom, izvrši se disekcija bez krvi, a potomposmatra pod mikroskopom. Ova metoda seprimenjuje u onim slučajevima kada drugemetode nisu dovoljne.

B. Radijacija: (od strane specijaliste)
1. Rentgen terapija je uspešna kada jeu pitanju karcinom skvamoznih ili bazalnihćelija. Maligni melanomi ne reaguju na lečenje.
2. Radium. i njegovi produkti daju i/vrsne rezultate, ako se primene intersticijalnoili putem dodira.

C. Površna hemoterapija: korisna je primena 5fluorouracila, 1% u propvlen glvcolukod keratoza i to noću u toku mesec dana.Potrebno je zaštititi oči. Komplikovani dcrmatitis se leci lokalno kortikosteroidima.

Prognoza

U SAD se računa da na karcinome kože otpada 2%. Svi slučajevi se mogu lečiti samo ako se lečenje pred uzme na vrerne, tj. rano. Jedini je izuzetak melanom, kod koga se čak i sa najvećom pažnjom ne može postići 100% uspeh.

Premalignc promene kao senilne, arsenske keratoze i leukoplakije imaju dobru prognozu, ako se lečenje preduzme na vreme. Nekad, uprkos čak i najboljem lečenju arsenske keratoze i leukoplakije progrediraju ka karcinomu skvamoznih ćelija i smrti. Samo jedan od 0,1—1 milion celularnih nevusa razvija se u maligni melanom.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Rees B. Rees Jr.

POSTAVI ODGOVOR