Cerebralna paraliza-Hemipareza

0
348

Cerebralna paraliza je stanje koje nastaje kao posledica veoma ranog oštećenja delova mozga. Oštećenje može dovesti do velikog broja različitih smetnji pa se tako javljaju poremećaji položaja i stavova tela i poremećaji pokreta ili motorne funkcije koji se ispoljavaju u obliku paralize, slabosti, nekoordinacije ili nekog drugog poremećaja motorne funkcije i zahvataju neke ekstremitete (može da bude zahvaćen samo jedan ekstremitet), drugi delovi tela ili celo telo. Moguće posledice oštećenja mozga su i niz psihičkih, čulnih i govornih smetnji, zatim, epilepsija, ortopedski problemi i poremećaji ponašanja, problemi učenja i problemi vezani za socijalno prilagodjavanje. Zbog različite vrste prisutnog neuromotornog ispada i različitog stepena i obima zahvaćenosti tela postoje različite kliničke slike cerebralne paralize, a istovremeno i velike razlike u stepenu samostalnosti i okretljivosti osoba sa cerebralnom paralizom. Cerebralna paraliza nije bolest u uobičajenom smislu reči, nije zarazna i nije nasledna. Ona nije izlečiva: posledice oštećenja mogu se smanjiti, ali ne i potpuno otkloniti ili izlečiti. Stanje se ne pogoršava, iako se neke posledice mogu produbljivati tokom odrastanja. Ostecenje mozga, usled povrede ili oboljenja mozga, nastaje tokom trudnoce, tokom rodjenja ili posle rodjenja. Posle rodjenja oštećenje može nastati do sedme godine života deteta, u periodu pre nego što je rast i razvoj mozga završen. Prenatalni faktori, koji deluju pre detetovog rodjenja, su poremećaji krvotoka, nedostatak kiseonika, traume, malokrvnost, infekcije (posebno virusne), metabolicki poremecaji i hronicne bolesti majke (secerna bolest, poremecaji funkcije stitne zlezde), primena nekih lekova, druge razlicite bolesti majke tokom trudnoće, trovanje mnogim hemijskim sredstvima, životno doba porodilje kao i višestruke, učestale trudnoće. Komplikacije u trudnoći, kao krvarenja i povišen pritisak, mogu dovesti do oštećenja ploda. Takodje, blizanačke trudnoće se smatraju rizicnim. Ranije, kao faktor rizika, učestalo se pojavljivala neusaglasenost Rh faktora ili krvnih grupa majke i ploda, koja se danas uspesno kontrolise. Perinatalni faktori, koji deluju neposredno pre rodjenja, tokom porodjaja ili neposredno iza rodjenja, su porodjajne traume, nedostatak kiseonika, žutica, moždano krvarenje i infekcije centralnog nervnog sistema. Značajni su prevremeni porodjaj, nedonešenost deteta, a posebno su pod rizikom deca koja su prevremeno rodjena sa težinom koja je mala za starost ploda. Nestručno izveden porodjaj, kao i oštećenje zbog primene forcepsa, mogu biti povezani sa cerebralnom paralizom. Postnatalni faktori, koji deluju posle rodjenja, najčešće su infekcije mozga izazvane virusima, koje mogu dovesti do zapaljenja mozga, zatim traume glave i oštećenja moždanog krvotoka. Medjutim, uzrok cerebralne paralize ostaje, i pored detaljnog ispitivanja, nepoznat kod velikog broja dece. Verovatno da do oštećenja mozga dolazi u prenatalnom periodu, kod velikog broja dece, dok majka ne mora ni primetiti da je imala neku infekciju. Zbog toga su redovne ultrazvučne kontrole neophodne. U terapiji je presudno rano započinjanje i uredno sprovodjenje kompletnog habilitacionog, a naročito kineziterapijskog (fizikalnog) tretmana. Ovo uspostavljanje osnovnih psihomotornih i posebno lokomotornih funkcija (habilitacija), je u slučaju deteta sa cerebralnom paralizom dugotrajan proces koji se planira tako da se terapija i uspostavljanje motornih funkcija usaglasi sa emocionalnim potrebama deteta, mogućnostima psihičkog razvoja, edukacije i opšte socijalizacije. Takodje, značajno je uključivanje obrazovne institucije i šire društvene zajednice. U toku života potrebni su povremeni dopunski habilitaciono-rehabilitacini tretmani, primena drugih fizikalnih metoda, ortopedske intervencije ili primena nekih lekova kako bi se očuvale sposobnosti koje omogućavaju maksimum samostalnosti.

POSTAVI ODGOVOR