Onkologija

Jedna meni  veoma  draga osoba je želela da više sazna o ovoj temi.
Ja ću gledati da napišem što je moguće manje stručno,odnosno da pojednostavim stvari .
I da nezalazim u detalje
Leukemiju često nazivaju rakom krvi a ustvari to je rak kostane srži.
Jedna od specifičnosti ove bolesti je da se kod nekih njenih oblika simptomi
ne pojavljuju čak ni u već poodmaklom stadijumu.
Simptomi leukemije su čest umor, gubitak apetita i kilaže,  povišena  temperatura, učestala znojenja, sklonost krvarenju i pojavljivanju modrica
Da vidimo kako nastaje koštana srž  I kako ona funkcioniše
Krvne ćelije proizvodi koštana srž,
a razlikujemo
-crvena (eritrociti) i
-bela (leukociti) krvna zrnca i
-trombocite (krvne pločice).
I dok su crvene krvne ćelije zadužene za prenošenje kiseonika iz pluća u sve delove tela,
bele se bore protiv infekcija.
Leukociti su dakle, deo imunološkog sistema svakog tela.
O leukemiji govorimo kada koštana srž proizvodi veliki broj abnormalnih belih krvnih zrnaca.
Zbog toga je normalna srž skvrčena u sve manja i manja područja,
što je rezultat sve   manjom proizvodnjom normalnih ćelija
i pojavom određenih propratnih simptoma.
Postoji nekoliko tipova leukemija. Dele se na dva načina:
Prvi zavisi od toga
– kako se brzo bolest razvija i stanje pogoršava.
Drugi  je prema
– tipu krvnih ćelija koje su zahvaćene.
Zatim imamo podelu  na:
-akutnu-
(Kod akutne leukemije abnormalne krvne ćelije su blasti koji su nezreli i ne mogu obavljati svoje normalne funkcije. Njihov broj se brzo povećava, a stanje brzo pogoršava.)
-hroničnu-
( Kod hronične leukemije prisutni su blasti, ali u globalu su ove ćelije zrelije i mogu obavljati neke od svojih normalnih funkcija. Njihov broj se sporije povećava nego kod akutne leukemije, tako da se i stanje pogoršava postepeno. )
Leukemija može nastati od dve glavne vrste belih krvnih zrnaca:
– limfoidnih i
-mijeloidnih.
Najučestaliji tipovi leukemija:
-Akutna limfocitna leukemija
– najučestalija kod male dece.
-Pogađa i odrasle, pogotovo one iznad 65 godina.
Akutna mijeloidna leukemija
– javlja se i kod odraslih i kod dece. 
Hronična limfocitna leukemija
– deca retko obolevaju, javlja se
-kod odraslih iznad 55 godina.
Hronična mijeloidna leukemija
– uglavnom kod odraslih
Kod akutne leukemije simptomi se pojavljuju i pogoršavaju brzo,
dok se kod hronične ne moraju pojaviti duži period, a kada se pojave,
uglavnom su slabi u početku i postepeno se pogoršavaju.
S obzirom da imaju smanjen broj zdravih crvenih krvnih zrnaca i trombocita neki od uobičajenih simptoma su:
– groznica i drugi  nalik gripi  simptomi, slabost i zamor, česte infekcije, gubitak apetita i težine,
otečeni ili osetljivi limfni čvorovi, jetra ili slezina,
sklonost krvarenju i ozledama, sitne crvene tačke  na koži, otečene desni sklone krvarenju,
znojenje,  posebno noću
i bl u kostima i zglobovima.
Ako se abnormalne ćelije nađu i u CNS-u posledice mogu biti glavobolje, povraćanje, zbunjenost, gubitak
mišićne koordinacije i epi napadi.
Leukemija može uticati na probavne organe( digestivni trakt,) bubrege, pluća ili druge delove tela.
Doktor, da bi pronašao uzrok simptoma, pita o dosadašnjim bolestima i obavlja fizički pregled,
Što znači prepipa( palpira)  jetru, slezinu, limfne čvorove pazušne jame, prepona i vrata.
Analize krvi pomažu kod dijagnoze. Iako analiza može otkriti leukemiju, ne mora pokazati o kojem tipu se radi.
Dalje hematolog, onkolog ili patolog pregleda uzorak koštane srži pod mikroskopom da bi odredio vrstu leukemije.
Većina obolelih leči se hemoterapijom.
Takođe se primenjuje radioterapija .Ili transplantacija koštane srži ili biološka terapija. U nekim slučajevima uklanjanje slezine (splenektomija ) može biti deo lečenja.