Hemangiom, odnosno benigni (dobroćudni) tumor najčešće se pojavljuje u novorodjenačkom periodu, u prve dve nedelje života.
Pošto izaziva veliki strah kod roditelja, važno je naglasiti da ima sklonost ka spontanom nestajanju, a uz pravovremenu dijagnozu, dolazi do potpunog povlačenja. Mogu da se pojave na gotovo svakom delu tela, na rukama, licu, ali i na kapcima, u ustima bebe…
– Ove promene karakteriše poremećaj u razvoju krvnih sudova i nekontrolisano razmnožavanje ćelija zida krvnog suda. Hemangiom ima intenzivan rast u prvih šest do deset meseci života koji je znatno brži od rasta deteta. Posle toga, rast je usporen ili se zaustavlja i praćen je postepenim smanjenjem koje traje više godina – objašnjava specijalista dečje hirurgije dr Aleksandar Vlahović sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta.
Pre konačne dijagnoze neophodno je uraditi ultrazvučni pregled, skener, magnetnu rezonancu ili biopsiju promene.
– Anamneza je veoma važna i u najvećem broju slučajeva dovoljna. Hemangiomi se primete u prve dve nedelje, klinički naglo rastu, svetlocrveno su prebojeni kada su površni i ne mogu da se
isprazne na pritisak – kaže doktor Vlahović, koji je magistrirao i doktorirao iz oblasti vaskularnih anomalija kod dece.
Kada su ove promene velike i ugrožavaju dete ili izazivaju neku komplikaciju, neophodno je lečenje. Hirurgija tu ima svoje mesto samo u posebnim slučajevima, a od lekova su se doskoro
primenjivali kortikosteroidi, interferon i citostatici. Trenutno najefikasnija terapija je propranolol.
– Rezultati lečenja hemangioma propranololom su izuzetni. Mehanizam dejstva ovog leka nije poznat i ovaj lek zvanično nije registrovan za lečenje hemangioma. Koristi se u kardiologiji kod
hipertenzije, tahikardije, kongestivne srčane slabosti, a od strane francuskih autora slučajno je otkriveno da dovodi do veoma brzog smanjenja hemangioma. Lek je predstavljen na sastanku međunarodnog udruženja za vaskularne anomalije (ISSVA) 2008. godine na Harvardu gde sam imao čast da budem prisutan. Sada se primenjuje kod dece lokalno kao krema, u svetu kao sirup a kod nas u obliku tableta – govori doktor Vlahović.
Pre početka terapije propranololom dete je neophodno hospitalizovati.
– Prvenstveno se rade laboratorijske analize, EKG i ultrazvučni pregled srca uz obaveznu konsultaciju kardiologa. Terapija se uvodi postepeno i lek se najčešće daje u dozi od dva miligrama po kilogramu telesne mase, što predstavlja niske doze u odnosu na one koje se primenjuju kod kardioloških bolesnika. Posle uvođenja leka dete se otpušta kući i terapiju daju roditelji dva puta dnevno uz nedeljne kontrole nivoa šećera u krvi i pulsa i pritiska – objašnjava hirurg.
Doktor Vlahović kaže i da lek može da izazove pad nivoa šećera u krvi, usporen rad srca i spazam u plućima, ali da su ovi neželjeni efekti veoma retko izraženi.
