Hormon rasta odgovoran i za zdrav organizam

0
354

hormon rastaSistematska merenja u poslednjih sto godina pokazuju da je ljudska vrsta postala viša. O tome govori prof. dr Dragan Zdravković
Neuobičajeno visoke dece i adolescenata sve je više. Među njima mnogi u porodici nemaju visoke roditelje, ili druge članove iz bliže porodice, pa se nameće pitanje šta uslovljava njihovu izrazitu visinu? Hormon rasta, ili nešto drugo? O tome da li je to normalan rast savremenih generacija, ili je uslovljen određenim negativnim uticajima, objašnjava prof. dr Dragan Zdravković, načelnik Službe za ispitivanje i lečenje žlezda sa unutrašnjim lučenjem u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije.
– Uglavnom je reč o normalnom porastu telesne visine, koji se zove sekularni ili vekovni trend. Ljudska vrsta je naprosto postala viša, što pokazuju i sistematska merenja u poslednjih sto godina. Merenjima je ustanovljeno da se prosečna telesna visina još povećava, i da je to više izraženo kod muškaraca nego kod žena. Uslovi života, koji podrazumevaju bolju ishranu, bolje higijenske prilike, manju učestalost dečjih i zaraznih bolesti, ključni su faktori za porast prosečne telesne visine dece svih uzrasta i odraslih osoba. Mada i aditivi, hormonski aktivne materije u hrani, mogu da utiču na rast i razvoj, a posebno na raniju pojavu pubertetskih znakova, koji podrazumevaju rast grudi i pojavu menstruacije kod devojčica.
A hormon rasta?
RODITELJI Roditelji bi trebalo da znaju da ako njihovo dete za godinu dana raste manje od četiri i po centimetra, onda se to smatra niskom brzinom rasta. Opominjući faktor je i relativno nisko dete u odnosu na visoke roditelje. Bilo koji uzrok niskog rasta da je u pitanju, lečenje je važno početi onda kada je poremećaj nastao. Obavezno pre puberteta!
– Hormon rasta je jedan od glavnih činilaca koji utiču na rast u detinjstvu i pubertetu. Ali, koliko će ko porasti zavisi i od hormona štitaste žlezde, kao i polnih hormona. Bitno je da roditelji na vreme obrate pažnju da li njihovo dete raste sporije ili brže. Ovo je važno naročito za devojčice, da bi se na vreme eventualno započelo sa odgovarajućom terapijom za pospešivanja rasta, ili usporavanja pubertetskog razvoja. Obavezno treba obratiti pažnju na prve pubertetske znake. Kod devojčica je važan trenutak kada počinju da rastu grudi i javlja se stidna maljavost, a kod dečaka i rast polnih organa. Da bi bili sigurni da je reč o mogućim fiziološkim varijacijama, ili o ozbiljnom problemu, roditelji dete treba da odvedu kod pedijatra.
Koji su uzroci niskog rasta?
– Uzroci mogu biti u porodici, gde je više članova niskog rasta. Usporen rast se povezuje i sa kasnijim ulaskom u pubertet. Takva deca svoju definitivnu visinu postižu tek u kasnijem uzrastu. Na nisku visinu može da utiče i nedostatak hormona štitaste žlezde, poremećaj u rastu kostiju, a kod devojčica i Tarnerov sindrom, gde nedostaje jedan H hromozom…
Kakva je terapija za decu kojoj preti opasnost da ostanu niskog rasta?
– Danas postoji efikasna terapija injekcijama hormona rasta, koji se primenjuju kod dece sa nedostatkom tog hormona i u nešto većim dozama kod devojčica sa Tarnerovim sindromom. Ovakva terapija se daje i deci koja su rođena sa malom telesnom težinom i dužinom. Zahvaljujući razumevanju i naporima Republičkog fonda zdravstvene zaštite svoj deci sa navedenim uzrocima niskog rasta obezbeđeno je redovno snabdevanje i primena hormona rasta – delotvornog i dragocenog leka! Međutim, da bi lečenje bilo uspešno, važno je da se poremećaj otkrije na vreme. U protivnom, efekat lečenja biće znatno manji. Pogotovo kod dece koja su ušla u pubertet. Zaostajanje u rastu najbolje se otkriva na redovnim sistematskim pregledima.
DEVOJČICE Od ukupnog rasta, svako ljudsko biće 80 odsto odraste pre puberteta, a preostalih 20 procenata u pubertetu. Ovo je veoma važno za devojčice, jer one rastu do prve menstruacije. Zato pre puberteta treba otkriti problem i niskog i visokog rasta ukoliko oni postoje.
NAJVIŠE RASTEMO NOĆU
Hormon rasta je polipeptidni hormon koji stimuliše rast, ćelijsku reprodukciju u regeneraciju. Sintetiše se, čuva i izlučuje iz somatotropnih ćelija prednjeg režnja hipofize. Sekrecija, odnosno lučenje hormona u toku dana odvija se etapno, sa najvećom dužinom od tri do pet sati. Najveći i najnepredvidljiviji trenutak sekrecije dešava se tokom spavanja, i to jedan sat od trenutka kada se zaspi.
Hormon rasta, osim svoje osnovne funkcije, na organizam čoveka utiče i na druge načine. Povećava mineralizaciju kostiju, odnosno ojačava ih zadržavanjem kalcijuma, povećava mišićnu masu, podstiče razgradnju masti, povećava sintezu proteina. Podstiče i rast svih unutrašnjih organa, osim mozga, smanjuje prenos glukoze u jetru, dovodi do insulinske rezistencije i pojačanog rada pankreasnih ostrvaca koja luče insulin, i u zavidnoj meri stimuliše imuni sistem.
VISINA I POREMEĆAJI
Retki su slučajevi da je neko dete izraslo u veoma visoku osobu zato što je imalo enormno lučenje hormona rasta. Ukoliko se to desi, govori se o gigantskom rastu, odnosno akromegaliji, koju prouzrokuje tumor hipofize. Takve osobe imaju mnogobrojne druge tegobe, među kojima su najizraženiji teški poremećaji vida, glavobolja, bolovi u kostima…
OPREZNO SA SINTETIČKIM HORMONOM RASTA
Nedavno su objavljeni preliminarni rezultati istraživanja urađenih na zahtev francuskog Ministarstva zdravlja i Instituta za kancerogene bolesti. Istraživanje je sprovedeno nad 7.000 osoba koje su u periodu od 1985. do 1996. lečene sintetičkim hormonom rasta. Ovi, prvi rezultati istraživanja prilično su uzburkali francusku javnost, jer dovode u sumnju ispravnost korišćenja sintetičkog hormona rasta u lečenju dece mlađe od 18 godina koja zaostaju u normalnom rastu. Naime, kod mladih osoba koje su lečene sintetičkim hormonom rasta uočena je veća stopa smrtnosti, češća pojava raka kostiju, hemoralgija, pa čak i moždanih udara nego kod opšte populacije. Zato je francusko Ministarstvo zdravlja izdalo saopštenje u kojem, između ostalog, ističe da iako na osnovu ovih rezultata ne može sa sigurnošću da se tvrdi da postoji veza između tih slučajeva i lečenja sintetičkim hormonom rasta, oni obavezuju da o tome obavestimo pacijente i lekare koji im prepisuju takvu terapiju.
LEONID I VIKTOR
Najviši živi čovek na planeti je Leonid Stadnik, iz Ukrajine, dva metra i pedeset četiri centimetra. Leonid je veterinar i živi u ukrajinskom selu Podolanci. Gigantski rast dostigao je zbog tumora hipofize, koji je uslovio hiperaktivnost ove žlezde i neobuzdano lučenje hormona rasta. Od tumora hipofize operisan je u četrnaestoj godini, kada je gotovo dostigao konačni rast.
Međutim, ima ljudi gigantskog rasta čija je visina uslovljena genetikom, a ne preteranim lučenjem hormona rasta usled patoloških promena hipofize. Viktor Zabolotni, visok 2,35 metra, bivši ruski košarkaš, sada je zabavljač u jednom poznatom američkom cirkusu.

POSTAVI ODGOVOR