Psihosomatske reakcije i bolesti

0
11

Psihosomatske reakcije i bolestiPsihosomatske reakcije i oboljenja su uzrokovane emocionalnim stresorima.Za nastanak oboljenja veliku ulogu imaju vegetativni nervni sistem i endokrine žlezde.Psihosomatske reacije su iznenadni-ubrzan rad srca, crvenilo na licu, osip na koži, znojenje dlanova, hiperventilacija, vrtoglavica.Tu su trenutni poremećaji u radu nekog organa, ali bez promena na organu, i tu se ne govori o oboljenju.Kod psihosomatskih bolesti postoje promene na organu, oštećenja usled dejstva stresa.
Tipični psihosomatski bolesti su:
*kardio-vaskularne: infarkt miokarda, hipertenzija arterialis, vaskularne glavobolje.
*endokrine:hipertireosa, hipotireosa, povišen šećer
*respiratorne:astma bronhijale kod dece od 2-7 godina, gušenje deteta koja izaziva kod majke paničan strah, preteća agresija majke.
*gastro-intestinalne:ulkus na želucu ili dvanaetopalačnom crevu, abdominalne kolike, gastrični bolovi, povraćanje, mučnina.
Poremećaj kože i zglobova, ekcemi, crvenilo, mijalgije, bolovi u zglobovima, otečenost, bol.
Neke osobe su sklone psihosomatskim poremećajima nisu u stanju da misle, verbalizuju rečima svoja osećanja.Ne umeju da misle o svojim osećanjima.Taj fenomen naziva se aleksitimija, „bez reči za osećanja“-nisu sposobni da opišu svoja osećanja.Kod tih osoba sva unutrašnja tenzija koja je sastavni deo osećanja direktno se izliva u telo i osoba nema kontrolu nad osećanjima.Hronično izlivanje i stvaranje unutrašnje tenzije dovodi u rad pojedinih organa ili do trajnog oštećenja.
Naš organizam prilikom stresne situacije prolazi kroz reakciju stresa, bez obzira na uzrok stresa koju možemo nazvati adaaptacioni sindrom, koji se sastoji iz tri faze:
1-faza otpora-u kojoj se organizam priprema za borbu sa novonastalom situacijom
2-faza alarma i mobilizacije u kojoj sam ličnost postaje svestan stresorima
3-faza iscrpljenosti nastaje usled neadekvatnog otpora u prethodnoj fazi.
Organizam je oslabljen, iscrpljen, otvoren za negativne posledice u vidu različitih psihičkih i fizioloških promen, izlivi besa, razdražljivosti.Dugotrajnim stresom su prouzrokovani psihološkim faktorima koje nose naziv psihosomatska oboljenja.Danas više se upotrebljava psihofiziološki poremećaj koji su uzrokovani interakcijom fiziološkim, emocionalnim i fizičkim teškoćama.Medju čestim zdravstvenim problemima su glavobolja, bolovi u ledjima, probavni problemi, visok krvni pritisak, promene na koži.To možemo nazvati i akumulirani stres koji utiče na opadanje imuniteta, postajemo preosetljivi, popušta nam se tolerancija koje su u životu neizbežne.Ličnost čoveka-osobe funkcioniše na karakteru i temperamentu što utiče na sklonost psihosomatskim reakcijama ili oboljenjima.
Stres ne uključuje prijatna osećanja već je odgovor našeg tela na neke spoljne faktore.Agresivno dejstvo na organizam je stresor.Negativni stres se naziva distres što može uticati na smanjenje kvaliteta života.Stres može biti sa pozitivnim efektom i naziva se eustres.Ima stimulativno dejstvo, slučajevi su redji i dovodi do povećanja radnog učinka.Luči se povećana doza adrenalina i pozitivno smo uzbudjeni mada je to retkost, gde očekujemo uspeh i praćen je visokom nivoom motivacije.

POSTAVI ODGOVOR